1. brze transakcije
2. minimalne provizije
3. van institucionalna trgovina
4. Decentralizacija…

Kako nabrajam ove karakteristike većina korisnika biva zbunjena terminima. Pa pre nego što uplovite u svet kriptovaluta trebate se informisati o najbitnijim pojmovima blockchain industrije.

Sadržaj Vodiča

• Šta je Bitcoin Mempool?
• Kako Mempool funkcioniše?
• Osnovni Razlozi Zbog Kojih Možete Čekati Duže od 10 minuta za Prvu Verifikaciju?
• Provizije za transakcije
• Mempool veličina

Početnici koji koriste Bitcoin ili druge valute nailaze na prvu stresnu situaciju kada se njihova transakcija ne izvršava. Dešavalo se da neki korisnici čekaju danima kako bi verifikovali transakciju. Šta uzrokuje čekanje prilikom Bitcoin transkacije. Postoje 2 razloga:

• Veličina Mempoola je ogromna 
• Transkacija se zaglavila u Mempool-u jer nije dovoljno velika provizija kako bi se ona ostvarila.

Šta je Bitcoin Mempool?

Mempoola-  je skraćenica od Memory Pool. Kao što i ime sugeriše ovo je mesto gde se podaci čuvaju pre nego se obrade. 

Koje informacije se čuvaju u Mempool-u? Ovde se čuvaju informacije o transakcijama: Bitcoin Mempool je mesto gde se čuvaju sve transakcije koje su se dogodile na mreži u prethodnom periodu, posle kreiranja poslednjeg bloka. Transakcije u Mempool-u čekaju verifikaciju od strane rudara-majnera.

Gde je Mempool lociran? Da li se Mempool nalazi na blockchainu? Ne oni se ne skladište na blockchainu već svaki node koji je povezan na mrežu ima svoj zasebni memory pool. Osim toga svaki node ima maksimalnu veličinu prostora za skladištenje.

Pošto je dakle blockchain sastvljen od mreže nodova, kako se odlučuje u koji mempoola kog noda će moja transakcija otići?

Kada vi odete us voj kripto novcanik i u njemu ukucate adresu na koju želite da pošaljete vađ BTC i kliknete send. Vaš novčanik će instatno kontaktirati novčanik sa adrese. Nakon čega će emitovati podatke o transakciji i smestiti vašu transkaciju u odgovarajući Mempool

Kako Mempool funkcioniše?

Kada vaša transakcija stigne u Mempool, u njemu se nalaze hiljade drugih transakcija koje čekaju kako bi bile verifikovane. Sve ne verifikovane transakcije iz mempool-a čekaju verifikaciju. Nakon verifikacije upisuju se u bitcoin blockchain javnu bazu podataka (ledger). Dok se vaša transakcija nalazi u Mempool-u, neki kripto rudar će pokupiti podatke o vašoj transakciji zajedno sa par drugih iz mempool-a. Zatim će ih upisati u novi blok koji se kreira od prikupljenih informacija. Nakon kreiranja bloka kripto rudar počinje sa rešavanjem matematičke slagalice. Ovaj proces je bitan za sigurnost, jer nakon rešenja novosvoreni blok je nereverzibilno upisan u Bitcoin blockchain. Kada se ovaj proces završi, vaša transakcija je verifikovana jednom.

Ukoliko vaša transakcija ne bude verifikovana, ostaje u Mempoolu maksimalno 2 nedelje. Ako se ne verifikuje u ovom periodu, vraća se na početnu adresu.

Osnovni Razlozi Zbog Kojih Možete Čekati Duže od 10 minuta za Prvu Verifikaciju?

Provizije za transakcije

Ne zaboravite da provizija koju izabere prilikom transakcije, određuje i brzinu vaše transakcije. Ukoliko ste podesili minimalnu proviziju, to može indikovati kripto rudarima da ste spam transakcija koja samo zaglušuje mrežu. Ova provizija ide kao nagrada majnerima kada stvore novi blok pored regularne nagrade od 12,5 BTC.

Mempool veličina

Jednom kada node validuje blok, sve transakcije koje su bile u mempool-u  noda se brišu. Razlog je kako bi kreirali mesto za nove transakcije. Kada se veličina mempool-a optereti, kako se ne bih srušio, mempool postavlja određenu proviziju kao granicu za validnost transakcije. Transkcije koje imaju manje provizije od postavljene granice će biti eliminisane iz mempool-a. Kako bi proverili veličinu Mempool-a morate je potražiti na na nekoj od ovih adresa:

• http://bitcointicker.co/networkstats/
• https://jochen-hoenicke.de/queue/#2,24h
• https://www.blockchain.com/en/charts/mempool-size

The post Šta je Bitcoin Mempool? Kako funkcioniše transkacija? Šta je veličina pool-a? appeared first on Kripto Online.

Bitcoin je virtuelna valuta ili tehnologija(blockchain). Bitcoin mreža može izvršiti transkaciju, a ‘pin code’ koji vam je potreban da bi vam ‘odobrili sredstva’ je digitalni potpis.Digitalni potpis je u suštini kod od 16 simbola. Dakle Bitcoin je mehanizam kojim možete razmeniti informacije o vrednosti i kupiti proizvode ili usluge, a sigurnost je osigurana upotrebom peer-to-peer tehnologije(tehnologija transfera torrent fajlova).

U ovom vodiču naučićemo osnovne stvari o Bitcoinu koje su krucijalne za razumevanje najpoznatije kriptovalute.

Objašnjenje Bitcoina kroz primer transakcije:

Ukoliko trebamo poslati novac iz Srbije za Ameriku imamo na raspolaganju par opcija:

• PayPal
• Payoneer
• Bankovni Račun
• Drugi servisi za finasijska plaćanja (Western Union, Alta Pay…)

Ali klasični servisi koji nam nude transfer naplaćuju ogromne provizije, prave profit na međuvalutnoj konverziji, itd…

Provizije su naknada bankama za bezbednost novca koji šaljete i uslugu transfera. U finasijskom svetu, sve ove transakcije se motre u glavnoj knjizi banke(centralnoj bazi podataka, ledger-u). Prilikom transfera novca banka novac prenosi digitalno na račun na koji želite da stigne novac. Banke ne prenose fizički novac sa mesta A na Mesto B. 

Dakle mi plaćamo provizije da neko digitlano prebaci novac, što u 21.veku i nije zapravo zahtevan posao. Ukoliko želimo da prebacimo 100$ Banka/Finansijska Institucija će nam naplatiti proviziju od  5% do 10%. Naravno pored provizije potreban je i dokaz zašto smo primili ovaj novac pa se može desiti da budete dodatno oporezovani.

I ako je prenos digitalno automatski potvrđen(usluga prenosa nije zahtevala ničije poslovno angažovanje). Zašto je prenos novca toliko skup? Banke imaju monopol na prenos novca. Pa koriste poziciju monopoliste i usaglašavaju provizije sa svojom konkurencijom. Tako da umesto unose inovacije u sektor prenosa novca, banke zaustavljaju razvoj i iskorišćavaju svoju monopolističku poziciju. Banke su vođenje profitom i ničim drugim, imaju centralizovanu moć odlučivanja. 

U ovoj situaciji možemo otkriti pravu moć transformacije koju Bitcoin mreža poseduje. Bitcoin kao gore pomenute institucije i valute nije kontrolisan od strane države, centralne banke ili nekog pojedinca pa se ne vodi profitom.Bitcoin reguliše matematička formula. Svako sa internet konekcijom može lako posedovati BTC.

A glavna prednost ove kriptovalute je upravo mala provizija. Pa ukoliko želimo da prebacimo novac iz Srbije u Ameriku Bitcoin-om koliko će nas to koštati. Ako želimo da prebacimo 100$(ili bilo koju sumu) uz pomoć Bitcoina ova transakcija će nas koštati 35RSD. Da ovo je cena transakcije 35RSD, niža nego Pošta Srbije :D. Prava magija je to što ako želite da pošaljete 100,000$ provizija je ista. Transakcija će se završiti za manje od sat vremena(regularnim kanalima traje od 5 do 7 radnih dana). Kada vam novac stigne ne morate pisati kako ste ga zaradili već vam je odmah dostupan za potrošnju.

Sadržaj Vodiča za Bitcoin

1. Šta je Bitcoin
   • Neformalna Definicija Bitcoin Kriptovalute
   • Kako radi Bitcoin?
   • Glavne Karakteristike Bitcoin Transkacije
   • Primer Bitcoin Transakcije
   • Termini koje morate razumeti da bi razumeli Bitcoin:
2. Zašto je Bitcoin Važno Finasijsko Otkriće?
3. Istorija Bitcoina od 2007 do 2019 – Najbitniji Događaji koji su se Dogodili u Bitcoin Zajednici
   • Istorija Bitcoina 2007
   • Istorija Bitcoina 2008
   • Istorija Bitcoina 2009
   • Istorija Bitcoina 2010
   • Istorija Bitcoina 2011
   • Istorija Bitcoina 2012
   • Istorija Bitcoina 2013
   • Istorija Bitcoina 2014
   • Istorija Bitcoina 2015
   • Istorija Bitcoina 2016
   • Istorija Bitcoina 2017 – Godina u Kojoj je ceo Svet Saznao za Bitcoin
   • Istorija Bitcoina 2018
   • Istorija Bitcoina 2019
4. Kako mogu da kupim Bitcoin?
5. Kako rade BTC nodovi? Šta su BTC nodovi?
   • Kako se novi nod priključuje na mrežu?
   • Koje funkcije bitcoin nodovi mogu obavljati?
     • Funkcija Bitcoin Noda – Povezivanje (routing)
     • Funkcija Bitcoin Noda – Skladištenje (storage)
     • Funkcija Bitcoin Noda – Rudarenje/Majnovanje (mining)
     • Funkcija Bitcoin Noda – Novčanik (wallet)
6. Blockchain ili Bitcoin
7. Kako mogu da čuvam moje Bitcoine?
   • Šta je Bitcoin Novčanik?
8. Šta trebam da znam da bi zaštitio Bitcoine?
9. Legalni Status i Takse na Bitcoine
10. Koje su mane Bitcoina?
    • Koji tipovi prevara su u Bitcoin zajednici najčešći?
11. Koje su glavne prednosti Bitcoina?
12. Istorijski presek cene bitcoina od 2008 do 2019
13. Koje informativne platforme imaju pouzdane informacije za Bitocoin?
14. Koje Bitcoin Influencere da pratite na Twitteru?

Šta je Bitcoin?

Neformalna Definicija Bitcoin Kriptovalute

Bitcoin je digitalna valuta koja je nezavisna, decentralizovana( ne kontroliše je nijedna institucija, država, pravno ili fizičko lice) i može biti upotrebljena od strane svakoga ko ima internet kako bi za fiksnu proviziju prebacio bilo koju kolicinu novca sa jednog mesta na drugo.

Kako radi Bitcoin?

Bitcoin funkcioniše na blockchain tehnologiji. Blockchain tehnologija je javna glavna knjiga/javna baza podataka(eng. ledger) na koji se oslanja celokupna Bitcoin mreža. Sve transakcije u okviru mreže se čuvaju u javnoj bazi podataka koja se skladišti na svakom računaru (nodu,majner/rudar) koji je korisnik mreže.

Svaka transakcija koja je verifikovana se dodaje na postojeći blockchain, vezujući se za block koji sadrži transkacione informacije koje su se dogodile nakon verifikacije prethodnih informacija.

Kada korisnik inicira novu transakciju Bitcoin-om, kako bi transakcija bila validna moraju je verifikovati svi učesnici Bitcoin Blockchain-a, a oni su kripto majneri. 

Dakle zamislite Bitcoin centralnu bazu podataka(Glavna Knjiga) koju poseduje svaka banka. Glavna razlika je da Bitocoin svoju centralnu bazu podataka(Glavnu Knjigu) čuva na računaru svakog učesnika mreže(node, majner/rudar). Ova centralna baza podataka je javna, za razliku one koja je u Banci i svako može proveriti svaku transakciju koja se ikada dogodila na mreži.

Kako bi zaštitio mrežu i korisnike Bitcoin upotrebljava model kriptografije ‘Glavnog Kljuca’. Koristi dve različite vrste informacija da autentifikuje promene. Kada instalirate Bitcoin novčanik prvi put, bićete upitani da kreirate ‘privatni ključ’ poznat i pod terminom ‘seed’. Ovo je najvažniji deo sigurnosti Bitcoina. Privatni ključ se samo jednom generiše. Ovako generisani privatni ključ će uvek otključavati Bitcoin novčanik dok god ga koristite. Zato je dobro da odmah prepišete na papir i sakrijete na poverljivo mesto.

Nikada ne delite informacije o privatnom kljucu javno, NIKADA!

Glavne Karakteristike Bitcoin Transkacije:

1.Bitcoin Transakcija je Nepovratna

Nakon verifikacije transakcije proces je ireverzibilan. Dakle transakciju ne može niko poništiti nijedna institucija, država, tvorac Bitcoina ne može da poništi transakciju koja je verifikovana.

2.Bitcoin štiti lične podatke

Nijedna transakcija ne sadrži podatke o računu, ardesu, ime, prezime…. Ne postoje vaše personalne informacije, jedino je vidljivo broj računa vašeg Bitcoin novčanika i koja količina BTC-a je transferovana sa jedne adrese na drugu. Adrese predstavljaju nasumični brojevi od 30 karaktera.

3. Bitcoin Mreža je Brza i Globalna

Za bitcoin transakcije ne postoje granice i ograničenja. Daljina ne utiče na brzinu transfera, a svaka transakcija se tretira istim prioritetom. Nebitno je da li želite da prebacite 100$ ili 1,000,000$, provizija i brzina su iste.

4.Bitcoin Mreža je 100% Sigurna

Bitcoin je zaštićen kriptografskom metodom javnog ključa. Samo vlasnik privatnog ključa može otljučati sredstva koje se nalaze iza javnog ključa. Dobra komparacija je sa email adresom, vaša javna adresa (javni ključ) je email a lozinka je privatni ključ. Tako da svako vidi javnu adresu ali ne zna šta je iza nje. Glavna razlika je što ne možete generisati drugi privatni ključ ako izgubite prvobitni. 

5. Na Bitcoin mreži nema prioriteta prilikom transakcija

Sve  transkacije u mreži su jednake. Niko ne može da zabrani upotrebu Bitcoin-a.

Kreator/i Bitcoina su vođeni idejom da dve individue mogu uvek da trguju anonimno bez mogućnosti za prevaru. Umesto da nam ovu opciju omogući treća strana, Bitcoin mreža sama vrđi proveru i čini transakcije sigurnim. Svaka transakcija je povezana sa transakcijom koja se dogodila pre nje i transakcijom koja se dogodila posle. Ne postoji centralizovana baza podataka koju možete napasti jer svi učesnici mreže imaju sve podatke na svojim računarima.

Primer Bitcoin Transakcije:

Miloš želi da kupi pizzu koristeći BTC od Ane. Ana treba da pošalje Milošu svoju javnu adresu  iz novčanika(zamislite kao kripto tekući račun). Nakon što Miloš dobije javnu adresu on u svom kripto novčaniku upisuje iznos transakcije i javnu adresu na koju želi da pošalje BTC i šalje novac(kao prilikom običnog plaćanja, vi dobijete broj računa(javnu addresu) od osobe upišete je, upišete iznos i pošaljete, a banka verifikuje plaćanje). Nakon što je poslao novac, nodovi koji su zaduženi za verifikaciju transakcije. Upisuju transakciju u block koji je slobodan za upis transakcije. Zatim transakcija prolazi kroz 6 verifikacija(slično sa verifikacijom banke na pos terminalu). Verifikacije su matematičke funckije koje se obavljaju rudarenjem/majnovanjem. Nakon što je transakcija prošla svih 6 verifikacija bitcoin je isplaćen na željenu javnu adresu. Pristup BTC će biti moguć samo sa Privatnim ključem javne adrese na koju je poslat a koji u ovom slučaju jedino Ana poseduje.

Termini koje morate razumeti da bi razumeli Bitcoin:

Bitcoin –  kada je B veliko ono predstavlja koncept blockchaina tehnologije, zajednice okupljene oko Bitcoin-a…

bitcoin – kada je b malo ono predstavlja valutu, digitalnu jedinicu. 

Potvrda Transakcije: Kada se transakcija bitcoin-om inicira, blockchain veriikuje da se transakcija dogodila i da li je validna. Verifikaciju obavljaju ‘kripto majneri/rudari’. Verifikacija može trajati do jedan sat, nekada i duže ali ovu temu ćemo kasnije obraditi. Međutim radi sigurnosti da je transakcija uspešna morate sačekkati da mreža obavi 6 verifikacija.

Kripto Majnovanje Rudarenje: Proces u kome hardver računara obavlja matematičke kalkulacije za Bitcoin mrežu. Glavna svrha rešavanja ovih matematičkih zagonetki je verifikacija trasnakcije i uvećanje sigurnosti celokupne mreže.

Nodovi/Rudari/Majneri – Su računari velike hardverske snage koji održavaju Bitcoin mrežu. Oni upisuju nove transakcije, kriptuju blokove i čine mrežu 100% sigurnom

Zašto je Bitcoin važno finansijsko otkriće?

Bitcoin je digitalna valuta koju rešava sl. Probleme:

1. Anonimno plaćanje proizvoda online
2. Instant prekogranični transfer novca
3. MIkrotransakcije 

Već ste pomislili da postojeći sistem uspešno pruža ove usluge i funkcioniše sasvim dobro. Šta će nam novi sistem onda?  Ovo pitanje smo se mogli zapitati i kada je glavno prevozno sredstvo bio konj, kada smo menjali osvetljenje vatrom za električnu energiju, itd…

Hajde da razmotrimo postojeći finasijsksi sistem. Svako plaćanje ili transakcija koju iniciramo mora da prođe kroz centralizovanu instituciju Banku ili instituciju koja proizvodi kreditne kartice. Kao monopolisti ove institucije naplaćuju  gore navedene usluge veoma skupo. Banke svoju cenu pravdaju pre svega poverenjem koje sistem ima u banke. Navikli smo već vekovima da nam bane čuvau i bezbedno transportuju novac. Kupovina je prilično konfortna jer se retko kada dešavaju prevare…

Postoji cena koju plaćamo za ove usluge, mi moramo dati banci sve naše privatne podatke. Informacije koje smo dali su zapravo toliko poverljive da neko može ukrasti vaš identite ukoliko ovi podaci procure. Osim podataka kao što su JMBG, ime, srednje ime, prezime banke beleže i svaku našu transakciju, šta smo kupili, gde smo kupili, koliko često kupujemo nešto… Svedoci smo da su se desile nebrojeno proboja i krađe svih ovih informacija. 

Zbog ovakvih propusta a naročito nako 2008 godine ljudi su počeli da razmišljaju kako da obavljaju transakcije mimo banaka. Glavni problem koji je postojao je tkz. ‘Double Spending Problem’(Problem Duplog Trošenja). Ovaj problem je ostao nerešiv do momenta nakon što je Satoši kreirao Bitcoin. Pa je najveći doprinos finasijskom sistemu Bitcoin doprineo na sledeći način:

1. Učinio je transakcije online bezbednim i anonimnim
2. Ubrzao je transkacije neverovatno, prosečno za prekogranične transfere morate čekati 5-7 radnih dana, dok bitcoin možete čekati do par sati najviše.
3. Olakšao i ubrao prekograničnu trgovinu
4. Učinio mogućim mikrotransakcije.

Istorija Bitcoina od 2007 do 2019 – Najbitniji Događaji koji su se Dogodili u Bitcoin Zajednici

Koje osoba koja stoji iza Bitcoina ce verovatno da ostane nepoznanica. Misteriozna osoba pod pseudonimom Satoši Nakamoto je objavila naučni rad 2008 godine Oktobra u časopisu ‘The Cryptografi’. Predstavljen je koncept finasijskog sistema koji će imati sve gore navedene karakteristike. Januara 2009 open source Bitcoin softver je prvi put objavljen. Izrudaren je  prvi blok koji je nazvan ‘genesis blok’ a nosio je nagradu od 50 Bitcoina.’

Istorija Bitcoina 2007

2007 – Legenda a Satoši Nakamotu je rođena. Spekuliše se da je Satoši ili grupa ljudi koja stoji iza ovog pseudonima počela rad na Bitcoin sistemu.

Istorija Bitcoina 2008

15. Avgust 2008

Neal Kin, Vladimir Oksman i Charles Bry su predali zahtev za patent čija je funkcija enkripcija. Međutim ova grupa poriče da je učestvovala u kreiranju Bitcoina.

18. Avgust 2008

Bitcoin.org je registrovan na sajtu anonymousspeech.com.

31. Oktobar 2008

Satoši je na sajtu metzdowd.com objavio naučni rad (whitepapper) koji prvu put koristi decentralizovanu (distribuirana na svim računarima mreže) glavnu knjigu/centralnu bazu podataka/ledger, bez potrebe verifikacije transakcija od strane trećih lica ili institucija a uz pomoć kriptografije. Glavni problem koji je rešen u naučnom radu je ‘Double Spending Problem’

9. Novembar 2008

Bitcoin projekat je registrovan na SourceForge platformi.

Istorija Bitcoina 2009

3.Januara 2009

Genesis Block je izmajnovan u 18:15 GMT. Ovaj blok je nosio nagradu od 50 BTC-a.

9. Januar 2009

Verzija 0.1 Bitcoina software je objavljena. Kompatabilna je sa MIcrosoft Visual Studiom, ali je interface bio toliko komplikovan da se došlo do zaključka da je ovaj projekat kooperacija više vrhunskih stručnjaka. Podešen je tako da zadnji Bitcoin bude iskopan 2040 i ona će u cirkulaciji biti dostupno svih 21,000,000 BTC-a.

12. Januar 2019

Prva Bitcoin Transakcija se dogodila u bloku 170. Transakciju su obavili Satoši i Hal Finij

5. Oktobar 2009

Prva verzija menjačnica je otvorena, New Liberty Standard je izračunao cenu razmene bitcoina za $. Ona je bila kalkulacija koliko se struje utrosi da se majnuje 1 bitcoin. I ta cena je bila 1$ = 1,309.03 BTC. Danas (5.4.2019) taj uloženi jedan $ bi vredeo preko 6,5 miliona $.

16. Decembar 2009

Verzija 0.2 Bitcoina je objavljena.

30. Decembar 2009

Prvi put se desilo da se težina majnovanja poveća(mining increase difficulty).

Istorija Bitcoina 2010

6. Februar 2010

Prva Menjačnica za Kriptovalute je kreirana ‘The Bitcoin Market’.

22. May 2010

Prva kupovina fizičkih dobara bitcoin-om je ostvarena. Programer sa Floride je postavio na Bitcoin forumu da želi da kupi picu za 10,000 BTC,tada je ova pica vredela oko 25$. danas (27. Jula 2019) bi vredela  130,000,000$.

7. Juli 2010

03. Verzija Bitcoina je objavljena.

12.Jul 2010

Cena BTC se udesetrostručila i porasla na 8 centi.

17. July 2010

MtGox je osnovan, jedna od najpoznatijih menjačnica ranog doba crypto trgovine.

18.July 2010

Prva hash farma je otvorena. Hash farma je objekat u kome je umrežen veliki broj računara koji kombinuju svoju snagu i rudare BTC.

15.Avgust 2010

Prva mana sistema je otkrivena, ovo je otvorilo mogućnost manipulacije i 184,000,000 BTC je pušteno u cirkulaciju dodatno.

18. Septembar 2010

Prvi open source digitalni shop za bitcoin je kreiran na web-u. Prvi zajednički blok je izmajnovan u pulu, koristeći udruženu snagu više kompijutera za rudarenje bitcoin-a.

29.Septembra 2010 

Novi hack Bitcoin mreže se dogodio.

Oktobar 2010

The Financial Task Force, internacionalna agencija koja se bavi sprečavanjem pranja novca upozorava na rizike koje donosi BTC.

Prva javna verzija OpenCl majner programa izlazi.

6.Novembar 2010

Market kapitalizacija Bitcoina prelazi 1 milion dolara

8.Decembar 2010

Prva mobilna transkacja na Bitcoin mreži se dogodila.

Istorija Bitcoina 2011

2011

Silk Road (e-bay dark weba sa ilegalnim proizvodima) se otvorio a glavna valuta je BTC.

28. Januar 2011

25% svih Bitcoina je izrudareno.

9. Februar 2011

Na MtGox menjačnici BTC vredi 1$.

10.Februar 2011

Zbog ogromnog FOMO-a koja je povezana sa vrednošću BTC-a od 1$, dolazi do obaranja bitcoin.org sajta zbog ogromne posete. 

14.Februar 2011

Jedan auto je prodat za 3000BTC stara Toyota Celica u Australiji. U julu 2019 ovaj automobil je vredeo 39,000,000$

6.Mart 2011

MtGox je prodat Japanskoj kompaniji. Desio se i prvi pokušaj da se superkompijuterom poremeti Bitcoin mreža. Snaga Bitcoin mreže je sa 900 Ghash/sec pala sledeći dan na 500Ghash/sec.

18.Mart 2011

Prvi ‘potop’ Bitcoina se dogodio cena je sa dolar pala na 0.7$.

27.Mart 2011

Britcoin prva Britanska Kriptovalutna menjačnica se otvara i izbacuje par funta/BTC.

31.Mar 2011

Bitcoin Brazil počinje sa radom.

5.April 2011

Bitmarket EU počinje sa radom.

16.April 2011

Time magazin izbacuje prvi članak o Bitcoinu. Akcenat je stavljen na promenu koju BTC može doneti svetu.

23.April 

Market Kapitalizacija Bitcoina prelazi 10 miliona dolara.

27.April 2011

VirWox prvi put u ponudi stavlja mogućnost da trgujete dve digitalne valute online, valutu iz Second Life igrice Lindens sa BTC-om.

2.Jun 2011

Cena 1 BTC na MTGox platformi prelazi 10$.

4.Jun 2011

Bitcoin Market izbacuje PayPal iz upotrebe.

8. Jun 2011

Cena jednog Bitcoina na Mt GOX kripto menjačnici dostiže all time high od 31.91$ za 1 BTC, a tržišna kapitalizacija Bitcoin mreže je 206 miliona dolara.

12.Jun 2011

Prvi Krypto Buble se dogodio, cena je sa 31$ pala na 10$ za samo 4 dana.

19. Jun 2011

MtGox je hakovan, Informacije 60,000 korisnika  je pokradeno, a jedan admin MT Gox na svaki BTC sa platforme sell order. Cena je pala sa 17$ na 0,01$ i onemogućila rad Mt GOX-a 7 dana.

29. Jun 2011

Bitpay cini dostupnim prvi e-wallet za Bitcoin.

20.july 2011

Aplikacija za Ipad je proradila.

26.Jula 2011

Bitomat Poljska kripto menjačnica je izgubila private key svog novčanika i 17,000 BTC koji su se nalazili na njemu. Gubitak koji u Julu 2019 iznosi 221,000,000$.

20.Avgust 2011

Prva Svetska Konferencija o Bitoin-u je održana u Nju Jorku.

6.September 2011

Prvi fizički bitcoin-i su kreirani. Maj Kanvel je napravio Casacius Coin. 

Istorija Bitcoina 2012

13.Februar 2012

Prva Bitcoin menjačnica je zatvorena Trade Hill prestaje da posluje. 

27.februar 2012

Bitcoin Magazine je otpočeo sa radom.

12. Mart 2012

Najveća krađa BTC se dogodila jednom hosting provajderu. Sa kripto novčanika je ukradeno 45,000 BTC-a

9.Maj 2012

FBI objavljuje prvu studiju vezanu za opasnost upotrebe BTC i sprečavanje pranja novca.

Jun 2012

CoinBase je kreiran, jedna od najpoznatiji američkih kripto menjačnica.

20. Avgust 2012

Pva ideja Bitcoin kreditne kartice se pojavila. Carli Srem je pokrenuo ovu incijativu sa Bitinstant servisom.

15.Spetmebar 2012

London Bitcoin konferencija je osnovana.

27. Septembar 2012 

Bitcoin fondacija je osnovana, formirajući osnovni tim programera i ciljeve organizacije.

15.Novembar 2012

WordPress objavljuje da prihvata BTC za plaćanje.

6.Decembar 2012

Bitcoin Central prva bitcoin banka. Osnovana je u EU Centralnoj Banci i posluje pod regulativama Evropske Unije.

Istorija Bitcoina 2013

9.Februar 2013

Kim Dotcom osnivač Mega cloud servisa, objavljuje da počinje da prihvata BTC.

0.8 verzija Bitcoina je objavljena.

22. Februar 2013 

BTC vraća vrednost na 30 dolara.

23. Februar

Nakon 601 dana ispod all time high vrednosti BTC probija all time high.

12. Mart 2013

Prvi ‘Hard fork’ se dogodio na BTC mreži.

21. Mart 2013

Vrednost Bitcoin-a dostiže 74.9$

28. Mart 2013

Tržišna kapitalizacija Bitcoin mreže dostiže 1 milijardu dolara.

April 2013

Bitcoin prelazi vrednost od 100$.

10. April 2013

Vrednost bitcoina je skočila sa 13$ na 266$.

20. April 2013

Drugi Bitcoin buble je pukao sa 266$ BTC je izgubio više od polovine vrednosti na manje od 125$ u roku od nekoliko sati.

Maj 2013

Kompanija za proizvodnju igara ESEA je uhvaćena kako tajno uređajima korisnika rudari kriptovalute. Coin Desk je osnovan.

2. Maj 2013 

Prvi Bitcoin ATM je kreiran. Prvi put na automatu možete menjati Bitcoin za druge valute.

14. May 2013

Američka policija je zaplenila 2.9 miliona dolara sa računa korisnika Mt GOX-a pravdajući ovaj postupak nepoštovanjem procedura za trgovinu Bitcoin-om.

18.May 2013

Prva online kockarnica u kojoj možete platiti kriptovalutama je otvorena.

23.May 2013

Bitcoin Central je hakovana. 

July 2013

Winklevoss braća(poznata po tužbi protiv Marka Cukenberga zbog prava na FB) su osnovala investiocioni fond za ulaganje u Bitcoin.

6. Avgust 2013

Sud u Texasu je proglasio BTC valutom, regularnim novcem.

9. Avgust 2013

Bloomberg izbacuje grafik koji prati vrednost bitcoina. Oznaka pod kojom se prati Bitcoin je XBT.

20. Avgust 2013

Nemačka prepoznaje pravno BTC kao privatni novac.

28. Avguist 2013

Robocoin kreira ATM menjačnice koje možete kupiti za 20,000$.

2. Oktobar 2013

FBI je zatvorio Silk Road. Ovo ima uticaja na Bitcoin pa njegova cena pada za 15%

14.Oktobar 2013 

Baidu počinje da prihvata plaćanje BTC-om.

6.Novembar 2013 

Bitcoin probija novi all time high probija se vrednost od 269$.

7.Novembar 2013

BTC duplira vrednost na 503$.

19.Novembar 2013

Nakon zasedanja Senata na temu bezbednosti i pretnji od strane kriptovaluta cena BTC odlazi na 1200+$. Istog dana bitcoin prestiže Western Unuion po obimu transakcija.

21.Novembar 2013

Univerzitet na Kipru počinje da prihvata btc za sva plaćanja.

27.Novembar

Shopify počinje da prihvata Bitcoin.

29.Novemabr 2013

Prvi Bitcoin Black Friday počinje.

2.Decembar 2013

96,000 BTC je ukradeno sa Sheep Marketplace, portal na dark webu koji je prodavao drogu. Ceo svet posmatra kako lopov premešta sredstva sa računa na račun.

5.Decembar 2013

Centralna Banka Kine banuje sve BTC transakcije, cena bitcoin-a pada ispod 1000$.

17.Decembar 2013

BTC propada na ispod 500$ zbog bana Centralne banke Kine.

Istorija Bitcoina 2014

Januar 2014

Bitcoin počinje godinu cenom od 760$ za 1 BTC. Kreirano je preko 1 miliona novčanika na blockchain.info

Februar 2014

Počinju glasine da je MtGox hakovan i daje došlo do ozbiljnih propusta. U Martu MtGox proglašava bankrot. Dug iznosi više od 60$, izgubljeno je 850,000 BTC.

Apple banuje Bitcoin applikacije na app storu.

Mart 2014

Sumnje da je MtGox velika ponzi šema koja pokušava da nadoknadi gubitak od krađe. Novi dokazi polako verifikuju sumnje o ogromnoj prevari.

April 2014

IRS izdaje dokument kako da prijavite porez u bitcoinu.

May 2014

Kineska centralna banka izdaje saopštenje da će suspendovati sve račune povezane sa BTC transakcijama.

Circle je prva banka koja registruje bitcoin.

Jun 2014

Apple vraca novčanike za Bitcoin  u app store.

July 2014

Dell računari objavljuju da se pridružuje Bitcoin porodici.

Wikipedia prima donacije u BTC-u.

Septembar 2014 

Kanadske kompanije počinju da plaćaju svoje zaposlene u BTC-u.

Open Bazar beta 1.0 je dostupan, ova platforma je Ebay bitcoina.

Oktobar 2014 

Cena BTC pada na 310$. Bil Gejts daje izjavu da je Bitcoin fenomenalano otkriće.400 Evropskih banaka počinje da prima Bitcoin. Western Unuion počinje sa kritikom Bitcoin-a. Američki Crveni Krst prihvata plaćanje u Bitcoin-u.

Decembar 2014 

‘Šta je bitcoin’ postaje #4 pretraga na Google za 2014 godinu.

11.Decembra 2014 

MIcrosoft počinje da prihvata plaćanje Bitcoin-om.

Istorija Bitcoina 2015

25. Januara 2015

Coinbase menjačnica je otvorila prvu licenciranu platformu za trgovinu bitcoin-om u 25 američkih država, sa željom da do kraja godine pokrije jos 30.

Januar 2015 

Krajem meseca bitcoin vredi 268$. Bitstamp je osnovan u Britaniji, postaće jedna od najvećih kripto menjačnica.

Februar 2015

Broj prodavnica koje prihvataju Bitcoin je porastao na 100,000.

1.Avgusta

Ceo tim MtGox-a je uhapšen.

Oktobar 2015 

Winklevoss braća lansiraju platformu Gemini, koja u narednim godinama postaje jedna od najboljih kripto menjačnica.

Istorija Bitcoina 2016

Januar 2016

Mreža ima brzinu veću od 1 exahash/sec.

Mart 2016 

Japan prepoznaje Bitcoin kao diigtalnu valutu i realan novac Najveći online shop u Južnoj Africi počinje da prihvata Bitcoin.

April 2016 

Steam je počeo da prihvata bitcoin kao sredstvo plaćanja.

July 2016 

Uber Argentina se prebacuje poslovanje na Bitcoin mrežu-

16.Septembar 2016

U svetu ima 771 Bitcoin ATM.

Avgust 2016 

Bitifinex je hakovan

14. Oktobar 2016

Hakovan je blockchain.info i svi podaci korisnika koji su imali naloge na ovoj platformi

16.Oktobar 2016

Darkweb prodavnica ‘Oasis’ je zatvorena, medjutim kriptovaluta koja je najviše korišćena na platformi je Monero

Novembar 2016

Švajcarska železnica je počela da prima Bitcoin.

Istorija Bitcoina 2017: Godina kada je ceo svet saznao za Bitcoin

3. Januar 2017

BTC prvi put prelazi 1000$ u poslednjih 3 godina ovo je prvi put.

10.Januar 2017

Lighting Bitcoin mreža je dostupna v 0.1.

17.Januar 2017

Coinbase dobija prvu dozvolu od NYDFS ‘Bit licenca’.

8.Februar 2017

Filipinska Centralna Banka daje dozovle za rad novim kripto trejding(platforme za trgovanje kriptovalutama) menjačnicama.

9. Februar 2017

Kineske bitcoin menjačnice su obustavile povlačenje BTC sa njihove mreže.

25.february 2017

Vrednost Bitcoin-a je presla ‘all time high’ od 1165$.

2.Mart 2017

Vrednost bitcoina prestiže cenu unce zlata na berz.i

14.Mart 2017

‘BTC Unlimited’ bag se dešava, svi nodovi su offline.

1.April 2017

Japan proglašava Bitcoin legalnim za trgovinu.

20.April 2017

Spells of Genesis – prva blockchain igra sa kartama je kreirana.

22.May 2017

MGT Capital objavljuje da će investirati 1.35 miliona dolara u majnovanje/rudarenje Bitcoina.

23.May 2017

‘Dogovor u New Yorku’ Segwit 2x je javno dostupan.

29. Jun 2017

“Budućnost Bitcoin-a” konferencija u Holandiji.

22.jul 2017

Bitcoin Cash postaje mainstream, reddit kanal se otvara.

12. Avgust 2017

Vrednost BTC prelazi 4000$.

21.Avgust 2017

Visa suspenduje sve Bitcoin debitne kartice za korisnike koji nisu iz Evrope.

3. September 2017

Coinbase dostiže bazu od 10 miliona korisnika. Sequoia investira 50 miliona dolara u Bitmain, veštačku inteligenciju.

8.September 2017

Švajcarska prima plaćanje poreza u BTC-u

10. Septembar 

Open Bazaar 2.0 je online.

17.Septembar 2017

Pirate Bay uhvaćen da je majnovao Monero preko pretraživača korisnika. 

29.Septembar 2017

Finasijska Agencija Japana dozvoljava rad 11 menajčnica. Kristine Lagard uverava Centralne Banke da se ne plaše Bitcoin-a.

9. Oktobar 

Vanutu počinje da prima BTC za državljanstvo.

10. Oktobar

Mastercard je banovao korisnike BTC debitne kartice van EEA.

13. Oktobar 2017

Gigabyte testnet je gotov kao i prvi blok koji ima 1 gb.

30. Oktobar 2017

Bitcoin Market kapitalizacija prelazi 100 milijardi dolara.

3. Novembar 2017

Tržišna kapitalizacija kriptovaluta prelazi 200 milijardi dolara.

28. Novembar 2017

BTC prelazi cenu od 10,000$ 

9. Decembar 2017

Bugarska vlada je zaplenila preko 213,000 BTC koji u tom trenutku vredi 3 milijarde $

12. Decembar 2017

Tržišna kapitalizacija kriptovaluta prelazi 500,000,000,000$.

13. Decembar 2017

Bitcoin postaje jedan od najpretraživanijih pojmova na Google pretraživaču.

21. Decembar

Prosečna provizija BTC mreze prelazi 1000 satoshi/byte.

31. December 2017

Vrednost Bitcoina je 14,000$+ , a ukupna market kapitalizacija Bitcoin-a 237,000,000,000$

Istorija Bitcoina 2018

2. Januar 2018

Peter Tiel, ko osnivač PayPala je kupio 15-20 miliona dolara vredne Bitcoine. Egipatski veliki muftija zabranjuje ljudima islamske religije da koriste bitcoin.

9. Januar 2018

JP Morgan CEO Jamie Dimon kaze da se kaje što je nazvao BTC prevarom. Kodak objavljuje da će lansirati svoju kripto valutu i deonice skaču 120%.

11.Januar 2018

Početak pucanja najvećeg balona na kripto tržištu. Inciran od strane vlada i velikog broja online i offline media. Južna Koreja kao jedno od najvećih kripto tržišta objavljuje da će zabraniti trgovanje kriptovalutama. Vlada upada u dve najveće menjačnice u zemlji, CoinMarketCap platforma za dnevno praćenje vrednosti kriptovaluta, prikazuje pogrešno kapitalizaciju tržista i umanjuje je a više puta. Panika počinje i povlači masovnu prodaju kriptovaluta.

15.Januar 2018

Kina objavljuje da će stati na kraj trgovini Bitcoin-om jer je trenutno jedna od najvećih tržišta na svetu.

16.Januar 2018

Bitconnect jedna od najvećih platformi za pozajmljivanje Bitcoina i njegovu trgovinu se zatvara. Jedna od najvećih ponzi prevara na kripto trzištu ikada.

17.Januar 2018

Cena BTC propada na ispod 10,000 dolara.

25.Januar Ekonomski Ministar Švajcarske izjavljuje da oni žele postati kripto nacija.

29.Januar

Coinheck Japanska menjačnica je hakovana i nestalo je preko 534,000,000 NEM, jedna od navećih pljački u istoriji cyber kriminala.

30. Januar 2018

FB i Google banuju oglašavanje povezano sa kripto trgovinom.

1.Februar 2018

Švedska želi da napravi e-krunu, svoju blockchain valutu.

5. Februar 2018

Loyd bankarski konglomerat objavljuje da počinje da brani svojim klijentima da kupuju BTC njihovim karticama i računima.

6. Februar 2018

Bitcoin vredi manje od 6,000 dolara, a iz kripto tržišta je nestalo 550,000,000,000$ vrednosti.

9. Februar 2018

Giblatar reguliše ICO.

21.Mart

Google radi na izradi svog blockchain sistema za servere.

26.Mart 2018

Twitter banuje reklame za kriptovalute.

16.Maj 2018

Bitcoin troši 0,5% svetske struje za rudarenje.

19. Jun 2018

Malta postaje blockchain ostrvo.

9.Avgust 2018

Svetska banka izdaje prve kripto obveznice.

4.Septembar 2018

Japanski grad Tskuba je jedan od prvih gradova koji će testirati blockchain tehnologiju za glasanje

18. Septembar 2018

Japnska kripto menjačnica Zaif je hakovana i pokradena za 60,000,000$ kriptovaluta.

15.Oktobar 2018

Fidelity Investment je pokrenuo platformu za trgovinu kriptovalutama, ali od strane institucija. 

31. Oktobar 2018

Bitcoin puni 10 godina.

3. Decembar 2018

Težina za Rudarenje Bitcoina se smanjuje za više od 15%.

31.Decembar 2018

Institucionalna platforma za trgovinu kriptovalutama Bakktu je prikupila 182,000,000$.

Istorija Bitcoina 2019

3.Januar 2019

Trace Mejer jedan od ranih investitora u Bitcoin pokreće tkz ‘Proof of Key’ pokret koji ima za cilj da svi korisnici kriptovaluta zatraže istovremeno svoje kriptovalute na novčanike kako bi se uvidelo da li menjačnice manipulišu rezultatima.

1.Mart 2019

Facebook objavljuje da počinje da radi na svojoj kriptovaluti.

22.Mart 2019

Studija Bitwise je pokazala da je trejding volumen uglavnom lažan, a uzrok nepravilnosti su neregulisane menjačnice.

8. April 2019

Kina želi da banuje kripto rudarenje. Tržište se polako oporavlja posle bear perioda koji je trajao skoro godinu ipo dana. Od 15 marta do 8 Aprila bitcoin je uvećao 60% svoju vrednost.

26. April 2019

Bitifinex i Teter su optuženi za prevaru od 850,000,000$ koje navodno prikazuju lažno da poseduju. 

8. Maj 2019

Nakon špekulacija da Bitcoin nije anoniman dešava se hack najveće kripto trejding platforme Binance, ukradeno je 41,000,000$ Bitcoin

21. Maj 2019

Australijanac Craig Wright pokušava da preuzme Satošijev whitepapper kao svoj. Cena Bitcoina skače za još 40%.

13. June 2019

Bakkt kreira Bitcoin Feature i objavljuje da će on biti dostupan 22. Jula na tržištu. Kroz 10 dana Bitcoin dobija još 20% na vrednosti. Od marta do Aprila uvećao je svoju vrednost sa 3800$ na 10,800$.

28. June 2019

Facebook objavljuje whitepapper svoje Libra kriptovalute. Ova vest utiče na Bitcoin cenu i Bitcoin kreće nezaustavljivo u još jedan bull run. Nekoliko dana posle ove objave Bitcoin udara u Yearly High od 13,500$

Kako mogu da kupim Bitcoin?

Pre svega preporučio bi da pročitate naš članak o trgovanju/investiranju u kriptovalute i naravno informišete se o investiranju. 

Dakle koje su mi opcije da posedujem BTC:

1. Kripto menjačnica(Trading Platforma), gde možete zameniti regularan novac(fiat valute) za BTC.
2. BTC ATM koji prihvata keš ili kreditne kartice.
3. Možete da kupite direktno od osobe koja ima BTC ili upotrebom servisa koji ce pronaći te osobe.
4. Možete prodati ili uraditi nešto za kriptovalute.

Kako rade BTC nodovi? Šta su BTC nodovi?

Bitcoin mreža se sastoji od network nodes(mrežnih čvorova ), koji predstavljaju računare ili servere koji pokreću Bitcoin Software. Ovi nodovi su zapravo bitcoin rudari-majneri koji rešavaju kompleksne matematičke probleme kako bi svaka infomracija ostala sigurna, kriptovana i pravilno upisana u glavnu knjigu. Kako bi rudari postali deo Bitcoin mreže oni moraju podesiti svoj računar instalacijom Bitcoin majner software i core novčanika. Nakon konekcije njihova uloga je da osiguravju uključenje novih nodova na mrežu, uspostavljanje konekcije sa ostalim nodovima u mreži, verifikacija transakcija, čuvanje celokupnoe data baze, kriptovanje adresa..Kroz mrežu intekonektovanih nodova, Bitcoin korisnici mogu poslati digitalnu valutu 100% sigurno kroz mrežu, ne postoji način da budete prevareni. 

Kako se novi nod priključuje na mrežu?

Bitcoin software osigurava celokupan bitcoin protocol i usluge koje on pruža. Ako je mreža osigurana kako se novi nodovi priključuju na mrežui? Kada aktivirate novi nod on pronalazi 1 peer u mreži i prikuplja informacije o ostalim peer-ovima na mreži sa kojima je ovaj peer prethodno komunicirao. A kako se konektujete sa prvim peer-om? Bitcoin software sadrži hard coded listu svih poznati DNS servera koji nakon upita vraćaju listu IP adresa Bitcoin nodova. Blizina i geografska pozicija nodova nemaju nikakvo značenje. Šta ovo znači? Svaki nod se može konektovati sa drugim nodom bez obzira na geografsku poziciju noda. Kada nod incijalno kontaktira drugi nod, razmenjuje bazične informacije o nodu. Prva bazična poruka je uvek ista nakon prve komunikacije novokonektovanog noda sa drugim nodom na mreži. Kada aktivan node primi bazične informacije od novo iniciranog noda, prva informacija koju stariji čvor proverava je verzija Bitcoin software na kom je pokrenut novi node. Ukoliko su verzije kompatabilne stariji node šalje poruku da je konekcija uspostavljena.

Bazične informacije koje nodovi razmenjuju su lista IP adresa drugih nodova na mreži. Ova informacija ostaje upamćenja na vašem računaru za slučaj da prestanete da rudarite vašim nodom i želite ga isključiti na neko vreme. Tako da pri ponovnom uključenju node odmah lokalno ima informacije o listi IP adresa svih nodova. Ostale informacije koje bitcoin nodovi razmenjuju su kako izgleda glavna baza podataka, da li informacije o glavnoj bazi podatak iste kao na ostalim bitcoin nodovima, koliko je duga lista transakcija na njihovom lokalnom bloku, da nedostaje neki blok iz blockchaina. Ukoliko neke informacije nedostaju novoformiranom nodu ubrzo će mu drugi bitcoin nodovi poslati informacije koje nedostaju.

Koje funkcije bitcoin nodovi mogu obavljati?

Postoji nekoliko funkcija koje nodovi mogu da izvršavati. Glavne funkcije koje nodovi obavljaju su:

• Povezivanje (routing)
• Skladištenje (storage)
• Majnovanje/Rudarenje (mining)
• Funkcija novcanika

Funkcija Bitcoin Noda – Povezivanje (routing)

Routing je osnovna funckija svakog BTC noda. Nod more izvr[avati ovu funkcionalnost kako bi funkcionisao. Povezivanje ili Routing je funkcija istrazivanja novih nodova ona je automatska funkcija hard kodovana u svakom nodu. Routing je esencijalna funkcija kojom se Bitcoin mreža održava u životu, jer dozvoljava tačan i nesmetan protok informacija između svih nodova bitcoin mreže.

Funkcija Bitcoin Noda – Skladištenje (storage)

Funkcionalni Bitcoin node ima i funkciju skladištenja celokupne baze podatak svih trasnakcija(ledger, Glavna Knjiga) na tom nodu. Ukoliko node ima gore navedene funkcije on je potpuno nezavistan i može da nezavisno verifikuje transakcije. 

Funkcija Bitcoin Noda – Rudarenje/Majnovanje (mining)

Node koji ima funkcju rudarenja ima prilično specijalnu ulogu. Glavna svrha je da rešava kriptografsku slagalicu. Mora imati instaliran Bitcoin majning software i onda može da dodaje nove transakcije u blokove i ugra]uje te blokove u glavni Bitcoin blockchain(baza podataka). Za svaku uspešno rešenu kriptografsku slagalicu postoji nagrada za nod koji je uradio ovaj zadatak, što je osnovna motivacija svih koji se bave rudarenjem. 

Rudarenje ili Majnovanje je proces kako bi se osigurala hronologija svih transakcija na Bitcoin mreži., dodavanje novih transakcija i bezbednost od manipulacija postojećim informacijama. Kada neko izvrši transakciju, da bi ona bila upisana u blok a taj block kasnije bio postavljen na pravo mesto u glavnoj bazi podataka, potrebno je da ljudi rudare, jer rudarenjem oni rešavaju kriptografske funkcije kojim se mreža štiti. Rudari su nagrađeni za svaki blok 12,5 BTC-a. Vremenom se ova nagrada prepolovljava a 2040 će prestati sa rudarenjem. 

Funkcija Bitcoin Noda – Novčanik (wallet)

Kada obavlja ovu funkciju node ne poseduje celokupnu kopiju bitcoin blockchaina, već samo deo. Uglavnom su na slabijim uređajima i zbog svoje snage ih zovu prosti verifikatori plaćanja ili SPV nodovi.

Blockchain ili Bitcoin

Bez da ulazimo u tehničke detalje, BTC radi na ogromnom javnoj bazi podataka (ledgeru) koji se naziva blockchain. U blockchainu su sve transakcije upisane u tzv. ‘Block’. Kada se novi blok kreira i treba se ugraditi na glavni blockchain informacije o njemu se šalju celokupnoj mreži, svim nodovima kako bi oni validovali istinitost tog bloka. 

Ovo je jedna od glavnih snaga blockchain tehnologije a to je potpuna transapretnost, svako može pristupiti glavnom blockchainu i videti sve informacije koje se nalaze na njemu. Ovim je postignuto rešenje za double spending problem i kompletna zaštita platforme od manipulacija.

Za razliku od tradicionalnih valuta čiju emisiju reguliše Centralna banka. U slučaju bitcoina ne postoji centralni autoritet koji odlučuje u ime ove valute. Odgovorsnost za celokupni sistem je prebačena na sve učesnike mreže tkz. Peer-to-peer modelom koji je sličan recimo torrent sistemu. Količina bitcoina je ograničena. Novi Bitcoini se generišu matematičkim algoritmom, a ova procedura je poznata kao rudarenje/majnovanje bitcoina. Težina rudarenje se vremenom uvećava, a ukupan broj btc-a koji će biti izrudareni je 21 milion. Nakon što se ovi Bitcoini iskopaju neće biti više dostupnog Bitcoina.

Kako mogu da čuvam moje Bitcoine?

Bitcoine čuvate u Bitcoin novčanicima koji su posebne aplikacije u kojima možete čuvati bitcoine. Postoje 5 vrsta Bitcoin novčanika: Desktop, Mobilni, Web, Papirni i Hardware novčanik. Svaka vrsta ima svoje prednosti i mane.

Prilikom korišćenja Bitcoina ne postoje fizički dokazi o potrošenoj valutu kao što je u slučaju trošenja dolara. Sve što potrebno je da zabeležite transakciju izmedju dve adrese i sistem će uvećati ili umanjiti iznos povezan za adrese.

Šta je Bitcoin Novčanik?

Kao i svaku drugu valutu,Bitcoin čuvate u ‘blockchain novčaniku’. Međutim ovaj pojam ‘novčanik’ ne opisuje sasvim dobro mesto gde vi skladištite vaše kriptovalute. Zamislite “Bitcoin novčanik” kao vaš email nalog.Ukoliko imate email adresu vi imate javno vidljivu adresu(mojmail@gmail.com), tako i u slučaju Bitcoina vi imate javnu adresu. Ovu adresu svako može videti da vrši interakciju sa tom adresom(može da šalje novac). Za ovu javnu adresu postoji privatni ključ koji vam služi da otkljucate vašu javnu adresu i sredstva na njoj, a ima i zaštitnu ulogu kako niko ne bi uzeo vaš novac. Isto kao i kod email adresa na vašu email adresu može svako poslati email koje poseduje ili nasumično otkuca. Međutim niko ne može videti sadržaj te email adrese ukoliko ne poseduje lozinku koja predstavlja zapravo privatni ključ. Glavna razlika je što je privatni ključ samo jednom generisan i ukoliko ga izgubite nikada nećete povratiti vaš Bitcoin sa novčanika koji nemate ključ. Ova funkcija služi da bi ste bili sigurni da niko ne može uzeti vaš novac. Možete instalirati vaš novčanik na telefon, pc, laptop i specijalizovane uređaje koji su takozvani hladni novcanici (cold wallets), koji služe za čuvanje vaših Bitcoin-a. 

Kada instalirate novčanik, generišite javnu adresu vašeg novčanika( tekući račun), san javnom adresom nisu povezani nikakvi privatni podaci ona je niz nasumičnih brojeva i slova. Privatnu adresu iz koje ste generalisali javnu zapišite na papiru i čuvajte u sefu. Ona je jedini način da neko pristupi vašim kripto sredstvima, moj savet je da ih ne čuvate na vašem računaru jer je veoma ranjiv na hack.

Šta trebam da znam da bi zaštitio Bitcoine?

Evo i par saveta kako bi osigurali vaše Bitcoin-e,prevare su česte pa bi bilo dobro da poslušate savete kako vam neko ne bi ukrao kriptovalute.

• Nikada ne skladištite vaš privatni ključ ili backup kodove novčanika na računaru koji ima admin permisije. Uvek kreirate novog usera koji ima samo user ovlašćenja.
• Kreirajte jaku lozinku za pristup vašim uređajima na kojima se nalazi BTC. Lozinka treba da ima od 16 do 32 karaktera, karakterii treba da budu nasumični, da uključuju brojeve, velika i mala slova i specijalne znakove.
• Ne držite vaš BTC na online novčanicima, može se desiti hack veoma lako i da ostanete bez BTC-a. Sa porastom vrednosti BTC-a i novčanici su postali meta napada. Zato uvek čuvajte na offline novčanicima veću količinu BTC-a. Nikada ne upisujte privatni ključ na lako dostupno mesto. Moj savet je da privati ključ zapišete na papiru i čuvate na bezbednom mestu, kao što bi i uradili sa velikom količinom novca.
• Kriptujte vaš Windows, kako admin ne bi mogao videti podatke korisnika.
• Kreirajte skriveni disk sa jakom lozinkom.
• Koristite hardware cold novčanike, ovo su uredjaji koji skladište vaše BTC-e na specijalno dizajniranom uređaju koji pruža maksimum sigurnosti. 

Šta još trebate znati od čuvanju Bitcoina i sigurnosti vaših bitcoina?

Zaštite adresu koju koristite za transakcije. Bitcoin je najtransparetnije sredstvo plaćanja na svetu. Javna adresa sa sredstvima je dostupna svima na uvid. Svako ko želi da vidi bilo koju transkaciju na mreži može to uraditi uz pomoć javno dostupnog bitcoin explorera. Zato hakeri targetuju adrese koje imaju mnogo BTC. Kad god izvršite transakciju generišite novu javnu adresu. Podelite vaša sredstva na više računa koje će te čuvati odvojeno. Ako jednom neka adresa bude kompromitovana da ne izgubite sva sredstva.

Legalni status i Takse na Bitcoine

Svaka drzava želi da prihoduje što više poreza, a jedan od glavnih metoda da urade je da oporezuju sve što vredi. Bitcoin ima vrednsot pa on ne izilazi iz ove formule. Vlada Srbije je 2019 raspisala konkurs da se kreira zakon koji ce regulisati BTC. Druge države su to uradile ranije ali jos uvek nema globalnih zakona koji regulišu ovo trziste.

Japan i Slovenija su najdalje odmakli sa legalizacijom i postavljanjem pravnih okvira za regulaciju kriptovaluta.

Koje su mane Bitcoina?

Trenutno je potrebno oko 10 minuta da se potvrdi vaša transakcija, što jeste problem ukoliko želite da kupite nešto brzo. Za sada kreditne kartice su nemerljivo brže od bitcoina za redovno korišćenje i kupovinu.

Hakovi i prevare su veoma česti u bitcoin zajednici, međutim broj prevara u celom svetu raste a kriptovalute kao anonimni novac privlači mnogo prevara. 

Cena BTC-a u 2019 do marta jeste bila‘mirna’ ali fluktacije u Maju i Junu ove godine su pokazale da je bitcoin još uvek veoma volatilan.

Koji tipovi prevara su u Bitcoin zajednici najčešći:

1. Ponzi Prevare: Ponzi prevare su uglavnom programi koji garantuju visoke prinose na uložena sredstva, npr nekolika procenata zarade svakog dana a pravdajući to magičnim poznavanjem tržišta. Mnogi kripto novčanici obećavaju uvećavanje sredstva ukoliko uložite sredstva koja ste već deponovali na novčaniku. Kada jednom deponujete sredstva u ovakav novčanik uglavnom ova sredstva više nikada ne možete povratiti. Najbolji primer ove vrste prevare je Bitconnect, najveća ponzi šema u Bitcoin zajednici iz 2017 godine, u vreme zlatne kripto groznice.  
2. Majning Prevare: Ima mnogo platformi koje garantuju za mali ulog veliki ROI ili povratak investiranog. Ove prevare su koncipirane da bi uplaćujete određenu iznos da bi kompanija uvećavala svoje rudarske kapacitet, međutim dešava se često da ovaj novac ne vidite nikada više.
3. Prevare sa kripto menjačnicama: Dešava se da neke menjačnice pružaju sve metode da kupite bitcoine, svi payment procesori rade kod njih, provizije nema, kurs je odličan. Ako naletite na ovakvu menjačnicu i ona nudi gore navedene uslove verovatno je prevara.
4. Prevare sa novčanicima. Može se desiti da je ceo kripto novčanik maska za prevaru. Kada deponujete novac vi ustvari deponujete novac na nečiju javnu adresu koja simulira vašu.

Koje su glavne prednosti Bitcoina?

Decentralizacija je glavna prednost ove kripto valute. Ovo je donekle indikator da nema više prepreka za inostrano poslovanje, ubrzalo je trgovnu i zaštitilo sredstva.

Transparenstont je jedna od glavnih prednosti, možete uvek videti vaš novac, gde je on otišao i kako se dalje troši.

Ne može se veštacki stvoriti još bitcoin-a ili falsifikovati. Pa predstavlja savršeno sredstvo za dugoročno čuvanje bogatsva, čak se pokazao kao sigurniji od zlata i profitabilniji ove godine. Skorašnje tenzije na relaciji US-Kina i US-Iran su pokazale da se i globalni investitori odlučuju za ovu kriptovalutu kao sredstvo da sačuvaju vrednsot a čak je i uvećaju vremenom.

Da ste kupili za 1$ Bitcoine 2009 kada je formirana cena Bitcoina koja je bila 1039 BTC za jedan $, ili ekvivalent koliko je trebalo struje kako bi se generisao novi Bitcoin sada 28. Juna 2019 bi ovaj dolar vredeo 15,800,000$, da lepo čitate 15 miliona dolara.

Istorijski presek cene bitcoina od 2008 do 2019

Godišnji Presek Vrednosti Bitcoina od 2008 do 2019

Koje informativne platforme imaju pouzdane informacije za Bitocoin?

1.CoinDesk – https://www.coindesk.com/

2.Cointelegraph – https://rs.cointelegraph.com/

3.Bitcoin Magazin – https://bitcoinmagazine.com/

4.Reddit – https://www.reddit.com/r/Bitcoin/

5.BitcoinTalk – https://bitcointalk.org/

6.https://www.investing.com/crypto/bitcoin/chat

7.https://bitcoin.org/en/

Bitcoin Influenceri na Twitteru

• aantonop
• SatoshiLite
• lopp
• TraceMayer
• rogerkver
• nickszabo4
• CryptoYoda1338
• gavinandresen
• jimmysong

The post Vodič za Početnike: Šta je Bitcoin? appeared first on Kripto Online.

Npr, želite da pošaljete BTC na nalog koji imate na menjčnici. I ako vidite da je status vaše transkcije potvrđen vađ depozit i dalje nije dostupan na računu. Zašto se ovo dešava? Ovo se dešava pre svega zbog vaše sopstvene zaštite, menjačnice očekuju određeni broj potvrda vaše transakcije kako bi vam omogućile da raspolažete vašim sredstvima. Postoje određeni servisi koji zahtevaju da više potvrda kako bi odobrili da potrošite vaša kripto sredstva.

Pa kako bi sve ovo razjasnili pokušaćemo da odgovorimona sledeća pitanja:

1. Šta su Bitcoin verifikacije?
2. Kako Bitcoin blok verifikacija radi?
3. Kako možete da proverite da li su vaše transakcije verifikovane?
4. Koliko je verifikacija potrebno da bi transakcija bila uspešna?
5. Koliko je potrebno verifikacija da bi mogli potrošiti dostupan Bitcoin?
6. Zašto se 6 verifikacija smatra za merilo izvršenja transakcije i koliko je potrebno vremena da se jednom verifikuje transakcija?
7. Koliko je verifikacija potrebno ako govorimo o LTC, ETH, DASH, XMR

Šta su Bitcoin verifikacije?

Bitcoin je decentralizovana peer-to-peer kripto valuta koja radi na principu Blockchain tehnologije. Blockchain je distribuirana javna data baza svih transakcija na tom blockchainu. To je konstatno rastuća lista zapisa koji sadrže sve informacije o svim Bitcoin transakcijama koje su se desile na mreži od njenog osnivanja do danas.

Infomracije koje se zapisuju prilikom transakcije na blockchainu se mogu samo dodati, prethodni zapisi se ne mogu izmeniti ili izbrisati. Kada jednom blok prikažite na javnu bazu podataka(ledger) on se više ne može relocirati niti skloniti iz tog blockchaina u ovom slučaju Bitcoina. U proseku na svakih 10 minuta novi blok se generiše i dodaje na bitcoin blockchain. Svi blokovi se kreiraju u procesu koji znamo kao rudarenje ili majnovanje.

Bitcoin transakcija koja je konfirmovana znači da su podaci o toj transkaciji emotivani na Bitcoin blockchain i da su oni verifikovani i uključeni u blok.

Kako Bitcoin blok verifikacija radi?

Recimo da mi želimo da pošaljemo Bitcoin našem prijatleju. Kada vi inicirate transakciju ona se emituje u pul(pool) svih nepotvrđenih Bitcoin transakcija koji se zove Bitcoin Mempool. Kada su infomraicje smeštene u Bitcoin Mempool, rudari-majneri preuzimaju te nepotvrđene konfirmacije (transakcije) i kreću da rešavaju matematičku slagalicu. Ovaj proces ćemo obraditi detaljnije u nekom od narednih članaka a ona se zove proof of work konsenzus mehanizam. Kada jednom reše ovu slagalicu blok koji sadrži vašu transkaciju će biti potvrđen od mreže i ugrađen u glavni blokchain. Ovaj proces traje oko 10 minuta prosečno. Nakon što je ovaj blok ugrađen isti ovaj proces se nastavlja i novi blok se ugrađuje preko postojećeg koji je vezan za blockchain. Sa svakim sledećim blokom koji je dodatn na Bitcoin blockchain vaša transakcija će biti reverifikovana.

Prostom računicom dolazimo do sledeće cifre, ukoliko je potrebno da se jedan blok konfirmuje 10 minuta da bi vaša transakcija bila konfirmovana 6 puta potrebno je 60 minuta.

Kako da proverite koliko je puta verifikovana vaša transakcija?

Bilo da šaljemo ili primamo novac upotrebom Bitcoin core novčanika ili electrum novčanika oba software daju informacije o detaljima transkcije. Prikazuje nam ukupan iznos transakcja, njenu veličinu, transakcioni ID i transakcioni status.

Pored ovog načina postoji još jedna metoda a to je upotreba Block Explorera kako bi pogledali status naših transakcija.

Sve što trebate da uradite je da unesete adresu vašeg novčanika , transakcioni ID i on će pronaći transkcaiju.

Koliko Puta je Bitcoin Transkacija Verifikovana?

Da bi se prosečan blok konfirmovao potrebno je 10 minuta u Bitcoin blockchainu. Međutim ne konfirmuju se sve transkacije u roku od 10 minuta za neke je potrebno više sati, pa čak i ceo dan.

Dva su razloga zbog kojih dolazi do odlaganja transakcija:

Rudari prvo konfirmuju transkacije koje daju veće provizije. Ako ne dolazi do transakcije duži period verovatno je problem u proviziji koju ste podesili da bi se vaša transkcija ostvarila. Ako imate prosečnu cenu za transkcije velika je verovatnoća da će vaša transkacija biti obrađena u roku od 10 minuta.

Koliko je potrebno verifikacija da bi mogli da obavimo transakciju?

Ukoliko inicirate transakcije vi ste već kreirali transakciju ali ona nije nijednom verifikovana. Dakle kada inicirate transakciju ona ima 0 konfirmacija a to znači da još uvek nije upisana u blok koji je povezan na blockchain. Dakle ukoliko vršite transakcije sa osobom od poverenja vi čak i ne morate potvrditi transakciju, ili ukoliko želite sigurnost jedna konfirmacija je dovoljna. Međutim ovakve tranasakcije koje imaju jednu ili 0 konfirmacija mogu biti povučene. Šta do dalje znači. Ukoliko neka osoba ima 51% majnerske snage mreže, on transakcije koje nisu potvrđene može izmeniti i više puta potrošiti. Ovo je poznato kao problem duplog trošenja(double spend).

Iz ovog razloga većina menjačnica traži 2 do 3 potvrde, ali industrijsi standard je 6 konfirmacija čime se osigurava ne korptivnost transakcije.

Zašto je potrebno 6 verifikacija?

Svaka transakcija koja se desi u okviru Bitcoin mreže je zapisana na distribuiranoj databazi. Ne postoji centralni autoritet koji odlučuje o tome da li je neka transkacija validna ili ne. Pa prema tome pošto je sistem decentralizovan, peer-to-peer novac sama Bitcoin zajednica smatra da je 6 konfirmacija potrebno kako bi se osigurala bezbednost mreže. Broj od 6 konfirmacija nije uzet iz nekog posebnog razloga, do njega se došlo da se jednostavno ne isplati pokušaj duplog trošenja nakon 6 konfirmacija. Za svaku konfirmaciju je potrebno oko 10 minuta, što znači da vi imate potpuno bezbednu transakciju nakon 60 minuta.

Dakle Bitcoin blockchainu treba 60 minuta prosečno kako bi transakcija bila sigurna.

Koliko je verifikacija potrebno ako govorimo o LTC, ETH, DASH, XMR

Ovaj broj varira od platforme do platforme kao i od kripto valute to kriptovalute. Ova tabela sumira prosek blockchaina koliko je potrebno konfrmacija, koliko je vremena potrebno za to i koliko se brzo svaki blok kreira.

The post Bitcoin Verifikacije – Vodič za Transakcije, Kako se Blok Verifikuje appeared first on Kripto Online.

Bitcoin kao i ostale kripto valute imaju fixiranu zalihu, maximalan broj izdatih kriptovaluta Bitcoina. U svetu će biti samo 21 milion bitcoin, za valute koje imaju određeni broj zovemo

Sadržaj

• Kratka istorija Deflacije
• Šta je glavni problem fiat valuta?
• Kriptovalute i Vrednost
• Novac – Čuvanje Vrednosti i Razmena Vrednosti
• Zaključak

Kratka istorija Deflacije

Deflacija se definiše kao generalno smanjenje cene proizvoda i usluga kada inflacija dostigne negativne vrednsoti. Inflacija tokom vremena smanjuje vrednost određene novčanice, dok deflacija povećava vrednost valute tokom vremena. Deflacija se povećava takođe i zbog scarcity-a koji se dešava kada se potražnja povećava.

U svetu finasija dosta je diskusija na temu deflacije i inflacije. Zagovornici deflacioniog modela govore da je dobro da se dešava kontrolisana deflacija kako bi ona omogućila da novac bude forma za čuvanje vrednosti dugoročno. Dok se mnogi ekonomisti protive ovom modelu jer smatraju da bi kontrolisana deflacija dovela do toga da dužnicima se dug povećava u toku vremena što bi imalo katastrofalne posledice po sve ljude koji su zaduženi. U krajnjoj instanci ovo vodi u deflatornu spiralu iz koje je nemoguće izvući državu bez njenog bankrotsva.

Fiat Valute – regularne valute koje poznajemo RSD, EUR, USD…

Šta je glavni problem fiat valuta?

Ukoliko analiziramo uticaj deflacije na dugove mi ih možemo jedino posmatrati kroz iskrivljenu sliku. Inflacija je jednostavno politika svake centralne banke kako biodržala ekonomiju. Vlada izdaje valutu koja se kontorlisano smanjuje vrednost tokom vremena i kreira se paralelno sa dugom. Merenje utcija deflacije na ovakve sisteme je skoro nemoguće, a poslednji put kada se desila deflaciju u US je u vreme velike ekonomske krize 1929 godine. Ona je uzrokovana jer su propale velike banke, čime se ponuda novca smanjila u sistemu pa je ona izazvala paniku pribavljanja novca. Tako da jedino sećanje na deflaciju u US je upravo ovo koje je veoma iskrivljeno.

Tokom vremena je korekcija inflacije kreirala fenomen spiralnog duga pa ovaj koncept se vraća u finasijske krugove kako bi se remodelovao. Naravno trenutni sistem počiva na kreditima, pa je nemoguće razmišljati o njihovom ograničavanju. Ali kriptovalute nastupaju upravo ovde jer kontrolisana deflacija može regulisati spiralu zaduživanja koja prati trenutni ekonomski sistem.

Kriptovalute i Vrednost

Vrednost ima mnogo forma, a upravo njena forma koja se tiče novca može biti sredstvo za razmenu vrednosti ili sredstvo za čuvanje vrednosti. Zbog problema skalabilnosti Bitcoin mreže a na čijem se razvoju radi konstatno bitcoin trenutno ne može funkcionisati kao sredstvo za plaćanje ali kao sredstvo za čuvanje vrednosti definitivno može.

Trenutno poznajemo nekoliko različitih metoda čuvanja vrednsoti na duže staze. Čuvanje novca u sefu, invesstiranje, kupovina plementih metala dijamanata…. Međutim model čuvanja novca u sefu je loš zbog inflacije koja je politika sistema koji upravlja novcem. Kupovina u čuvanje plemenitih metala je dobar izbor ali je komplikovana jer zahteva kupovinu i čuvanje. Dok bitcoin možete čuvati u na parčetu papira, apošto mu je količina ograničena njegova vrednost će definitivno rasti.

Bitcoin je deflatoran ne samo jer ima ograničenu količinu BTC već se i nagrada za majnere smanjuje na svakih par godina. Problem inflacije i nemogućnosti da čuvamo tokom dužeg perioda našu stednju je bila inspiracija Satošija da kreira digitalnu alternativu zlatu i dijamantima.

Novac – Čuvanje Vrednosti i Razmena Vrednosti

Dinamično kretanje vrednsoti bitcoina mu daje potpuno legitimno karakteristiku čuvanja novca, dugoročno ova valuta uvećava svoju vrednost. Međutim zbog stalnijih fluktacija (2019 je bila relativno mirna) trenutno ne može naći odličnu primenu kao sredstvo za čuvanje vrednosti.

Stabilnost osigurava subjektima koji razmenjuju neku vrednost da ta vrednost neće devalvirati brzo. Za ovakve transkcije CHF, RSD, USD, EUR su odlični jer su relativno stabilni, dok u slučaju kada trebaju služiti kao medium za čuvanje vrednosti  dugoročno nisu dobri jer je njihova priroda inflatorna.

Pa se stoga i postavlja relevetno pitanje da li neka valuta može da služi kao medium za čuvanje vrednosti i medium za razmenu. Čak i ako očuvamo vrednost fiat valuta tokom vremena kako bi služili i kao medium za čuvanje mi ne znamo da li je ovaj model održiv, a prema mnogim ekonomistima nije. Glavna prednost Bitcoina u odnosu na druge fiat valute je da je Bitcoin decentralizovan pa ne može biti manipulisan.

Bitcoin pokušava da reši i problem koji ima sa microtransakcijama i sredstvom za razmenu kreiranjem Ligthing Mreže, ali ona još uvek nije rešila ove probleme…

Zaključak

Ono što nam je poznato je da još uvek nismo našli dobar model za valutu koja može poslužiti kao medium za dugoročno čuvanje vrednosti i razmenu vrednosti. Kriptovalute pružaju nove mogućnosti i totalno drugačiji pristup kreiranju valuta. Dosadašnji ekonomski model zasnovan na konstatnoj inflaciji se ne pokazuje kao održiv globalno, a svedoci smo malverzacija sa vrednošću valuta koje su uništile ekonomiju. Svetske krize su dokazale da ne možemo verovati centralnim autoritetima da odlučuju za opšte dobro, jer centralizacija moći uvek vodi ka korupciji iste. U vremenu koje dolazi verujem da ćemo pronaći idelno rešenje, jer će nam tehnologija to i omogućiti.

The post Bitcoin je deflatorna valuta: Šta to znači? appeared first on Kripto Online.