Šta je Fork? Fork-ovi su uobičajeni fenomen u kompjuterskom softveru i predstavljaju tehnički izraz koji mnogi ne razumeju. Kako bismo imali jasniju sliku o forkovima moramo bar reći par rečenica o Bitcoinu i njegovoj tehnologiji, jer je ona pokrenula ceo ekosistem kriptovaluta.
U osnovi, Bitcoin je decentralizovana peer-to-peer mreža za plaćanje, i valuta. Mehanizam koji je iza njega je softverski protokol, koji je sastavljen od mnoštva kompjuterskih kodova, koji formiraju predefinisana pravila mreže. Jedna bitna stvar važna za širu sliku je da je njegov softver ‘open source’, i kodovi koji ga čine su besplatni i dostupni za svakoga da ih pregledaju, analiziraju i dalje koriste.
Sadržaj Vodiča
- Šta je to Fork?
- Deoba u samom konsenzusu
- Promena u pravilima ili funkcijama protokola
- Soft Fork
- Hard Fork
- Planirani hard forkovi
- Primeri dosadašnjih planiranih hard forkova
- Hard forkovi nastali sporovima
- Spin-off hard forkovi
- Fenomen besplatnih coin-a
- Zaključak
Šta je to Fork?
Blokčejn, tehnologija koja je iza Bitcoin-a, je distribuisana glavna knjiga(ledger), i sastavljen je od blokova podataka koja konstantno rasti, formirajući lanac blokova(odatle i ime, blockchain). Pošto je Bitcoin decentralizovana mreža, korisnici mreže moraju se složiti oko seta pravila na osnovu kojih se potvrđuju transakcije, kako bi došlo do konsenzusa. Ovo rezultuje jedinstvenim lancem verifikovanih informacija čiju tačnost potvrđuju svi korisnici mreže.
Fork se dešava kada se jedan lanac blokova podeli na dva, i za ovo se dešava iz dva razloga:
1.Deoba u samom konsenzusu
Ponekad se desi da dva majnera slučajno pronađu blok u isto vreme, i ovo rezultuje podelom na dva lanca. Međutim, ovo je samo kratkotrajno, jer kada se na nekom od lanaca pronađe novi blok, on automatski postaje duži lanac, i ovaj kraći biva napušten od ostatka mreže.
2.Promena u pravilima ili funkcijama protokola
Ovde se misli na promene koje developeri hoće da unesu u sam kod protokola po kom se blokčejn izvršava, i ove promene ostaju trajno. Razlozi za ovo mogu biti višestruki. Uglavnom se radi o dodavanju novih funkcija na blokčejnu, ili o promeni neke od ključnih karakteristika(kao što je recimo veličina bloka).
Pošto se u prvom slučaju fork dešava slučajno i traje privremeno, fokus u priči oko forkova je na drugom slučaju. Promene iz ove kategorije su trajne i zahtevaju od korisnika mreže da apdejtuju svoj blokčejn softver, kako bi na njemu integrisali nove promene.
Promena u pravilima ili funkcijama protokola može se klasifikovati u tri kategorije:
Soft Fork
Soft fork je softverski apgrejd(upgrade) koji je kompatibilan unatrag, sa starijim verzijama istog softvera(backward compatble). Ovo znači da korisnici koji nisu apgrejdovali svoj softver nakon soft forka, i dalje će moći da učestvuju u potvrđivanju i verifikovanju transakcija, samo neće moći da koriste nove funkcije ako su uvedene. Mnogo je lakše implementirati soft fork, jer je potrebno da samo prosta većina korisnika apgrejduje softver. Svi korisnici, bilo da su apgrejdovali svoj softver ili ne, nastaviće da prepoznaju nove blokove i neće im biti narušena kompatibilnost sa mrežom. Jedino što neće moći da rade je da upražnjavaju novine koje su uvedene soft forkom. Bitno je naglasiti doduše da te novine mogu biti veoma bitne, i da korisnici koji ne apgrejduju svoj softver mogu biti u značajno lošijoj poziciji u odnosu na one koji jesu, recimo u procesu majnovanja, i slično.
Primeri dosadašnjih soft forkova na bitcoin blokčejnu:
- BIP 66 – soft fork koji je uticao na bitcoin-ovu validaciju digitalnog potpisa(signature validation)
- P2SH – soft fork koji je omogućio multi-signature adrese na bitcoin mreži
Hard Fork
Hard forkovi predstavljaju softverski apgrejd koji nije unatrag kompatibilan sa ranijim verzijama. Svi korisnici moraju apgrejdovati svoj softver da bi nastavili da potvrđuju i verifikuju transakcije. Oni koji ne apgrejduju svoj softver postaju odvojeni od mreže i ne mogu verifikovati nove transakcije. Ono što se međutim dešava, je da hard forkom nastaju dva odvojena lanca, od kojih apgrejdovani postaje glavni, ali ovaj drugi koji funkcioniše po starim pravilima ne prestaje da postoji automatski. Dokle god ima korisnika na tom sporednom lancu, on nastavlja da postoji.
Hard forkovi mogu biti planirani ili izazvani nekom kontroverzom:
Planirani hard forkovi
Planirani hard fork je apgrejd protokola koji je uglavnom naveden na roadmap-u projekta od samog starta. U nekim slučajevima je pridodat kasnije, kao rešenje za neki određeni problem, ili je pak došlo do konsenzusa u zajednici okupljenoj oko neke kriptovalute da se uvede neka bitna promena, pa su developeri sproveli odluku oko koje su se oni složili. U svakom slučaju ne dešava se neočekivano ili iznuđeno, već predstavlja stvarno unapređenje funkcionalnosti nekog blokčejna. Pošto donosi nedvosmisleno unapređenje, cela zajednca, predvođena glavnim developerima na projektu, prelazi na novu verziju softvera, to jest novi lanac. Ovo rezultuje nestanku starog lanca, jer ne postoje razlozi da neko ostane na starom lancu. Tako da nakon ovakvih planiranih hard forkova ne dolazi do kreiranja novih coin-a.
Primeri dosadašnjih planiranih hard forkova:
Ethereum-ov ‘Byzantium’: Ovaj hard fork je bio prva faza Eterijumovog dvofaznog plana unapređenja, dogodio se oktobra 2017 godine i predstavljao je unapređenje baze blokčejna za poboljšanu skalabilnost i integraciju privatnih transakcija
Monero: Januara 2017, Monero je sproveo vrlo važan hard fork da bi unapredio privatnost i sigurnost mreže uvođenjem funkcije koja se naziva ‘Ring Confidential Transactions’(RCT)
Hard forkovi nastali sporovima
Ovi hard forkovi nastaju kao rezultat neslaganja u okviru zajednice okupljene oko neke kriptovalute, što na kraju dovodi do toga da jedan deo zajednice stvara novi lanac(iz njihove perspektive bolji lanac). Uvode se značajne promene na lancu, kao recimo kod nastanka Bitcoin Cash-a. Sam Bitcoin je imao dosta ovakvih forkova, nakon kojih su nastajali novi coin-i, kao što su pored Bitcoin Cash-a i Bitcoin Gold, Bitcoind Diamond itd.
Primeri ovog tipa forkova:
Bitcoin Cash – hard fork Bitcoin-a orkestriran od strane dela zajednice koji su želeli da povećaju skalabilnost Bitcoin-a kroz povećanje veličine blokova sa 1mb na 8mb. Ovo je omogućilo da više transakcija stane u jedan blok što je trebalo da umanji proviziju koju korisnici plaćaju, i da spreči eventualno stvaranje uskog grla na blokčejnu Bitcoin-a nakon povećanja broja korisnika. Sve je na kraju rezultovalo stvaranjem nove kriptovalute.
Ethereum Classic – Eterijum je imao fork koji je sproveden u svrhu redukovanja efekata haka, koji se desio na jednoj od njihovih aplikacija(pod imenom DAO). Međutim, mali deo zajednice se protivio promeni lanca po bilo koju cenu, kako bi sačuvali dotadašnju prirodu nepromenjivosti. Kako su core developeri i većina zajednice nastavili sa hard forkom, ovaj manji deo zajednice ostao je na starom lancu koji se danas zove Ethereum Classic. Prvi su zadržali simbol ETH, dok su drugi ga drugi morali promeniti u ETC.
Spin-off hard forkovi
Pošto je Bitcoin-ov protokol open source, svako može da pregleda bazu kodova, i pravi promene na njima, radi stvaranja novih coin-a sa novim osobinama. Na primer, Litecoin je nastao kao fork Bitcoin-a, promenom njegove baze kodova. Osobine koje su promenjene kod Litecoin-a u odnosu na Bitcoin su:
- Prosečno vreme od 2.5 minuta za pronalaženje novog bloka, u odnosu na 10 minuta kod Bitcoin-a
- Drugačiji konsenzus mehanizam koji se zove Scrypt, za razliku od Bitcoin-ovog SHA256
- Ograničena zaliha od 84 miliona coin-a umesto Bitcoin-ovih 21 miliona
Još neki primeri kriptovaluta koji su nastali na ovaj način hard forkom Bitcoin-ovog lanca:
- Namecoin
- Peercoin
- Dogecoin
- Auroracoin
Fenomen besplatnih coin-a
Da, dobro ste videli, rekli smo besplatnih. Hard forkovi su lepo prihvaćeni u zajednici zbog izdavanja ‘besplatnih coin-a’. Pošto se lanac faktički replikuje usled hard forka, vlasnici coin-a na originalnom lancu imaju priliku da dobiju nove coin-e sa novog lanca. Postoji nekoliko metoda(nabrojane nisu sve koje postoje) kako doći do ovih coin-a:
- airdrop
- upotreba privatnog ključa sa starog lanca, na novom lancu
- usmeravanje noda sa starog originalnog lanca na novi lanac
Zaključak
Hard forkovi su u ovom trenutku neizbežan aspekt kriptovaluta. Neki su legitimni, drugi su bili sredstvo za prevaru. Međutim, mora se poštovati pravo zajednice da razvija ovakve projekte ako ćemo ostati verni konceptu dencentralizacije i open source kodova, koncept na osnovu kog je i sam Satoshi predstavio svetu Bitcoin kod.
Postoji puno dezinformacija koje se šire u kontekstu hard forkova, njihove prirode, implementacije, i akvizicije od strane vlasnika coin-a. Ovo je stvorilo veliku količinu sumnji i cinizma, unutar većeg dela zajednice prema projektima koji nastaju na ovaj način. Stoga je važno zapamtiti da su neki od ovih projekata apsolutno legitimni i u nekim slučajevima čak poboljšava originalni softver.
Pored svih kontroverzi koje okružuju hard forkove, definitivno postoje benefiti koje oni donose u kripto zajednicu. Forkovi su na kraju krajeva jedan od načina koji osigurava svima u zajednici mogućnost da imaju svoj glas; investitori i majneri imaju sredstvo reagovanja u slučaju da se snažno ne slažu sa timom developera neke kriptovalute. I dok će uvek biti tvrdokornih podržavalaca nekog originalnog lanca, koji preziru bilo kakvu mogućnost hard forkova, treba zapamtiti da su svi projekti u stvari nastali na osnovi jedne originalne ideje koju je izneo Satoshi u svojoj kreaciji Bitcoin-a. Čak i sam Satoshi duguje neke od ideja, uključujući i sam Proof of Work protokolm inovacijama developera prethodnika, koji su ranije istraživali mogućnost uvođenja digitalne valute.
