Kao dugo očekivano rešenje za ovu vrstu problema koje korisnici imaju prilikom surfovanja na internetu, sve što se ponudi liči nam na prevaru. Međutim uveravam vas da nakon čitanja ovog članka možete preuzeti pretraživač koji pruža besprekorno surfovanje na svim uređajima, bez reklama, bez kolačića, anonimno ukoliko želite… Pored svega navedenog ovaj pretraživač će vam plaćati ukoliko gledate reklame! Ukoliko želite da vas se određene reklame prikazuju možete gledati do 5 reklama u sat vremena i zaraditi novac za pregledane reklame. 

Sadržaj Vodiča

1. Internet zavisi od Oglašavanja
2. Moderno Doba Digitalnog Oglašavanja
3. Ne Postoji Nagrada za Korisnika
4. Amoralna Upotreba Ličnih Podataka od Strane Platformi i Oglašivača
5. Kako je Facebook Zapravo Zloupotrebio Svoju Platformu?
6. Šta je Basic Attention Token (BAT)?
7. Glavne Odlike BAT tokena su 
8. Istorija BAT
9. Brave Pretraživač Brzina i Privatnost 
10. Glavne Karakteristike Brave Pretraživača
11. Tim Koji Stoji Iza BAT-a
12. BAT ICO
13. Rast Broja Korisnika BAT Platforme
14. Novčanik za Čuvanje Basic Attention Tokena (BAT)
15. Zašto smo Sigurni u Uspeh BAT i Brave?
16. Odnos Korisnika – Autora – Oglašivača u BAT Ekosistemu
17. Oglašivač u BAT Ekosistemu
18. Autor u BAT Ekosistemu
19. Youtube Autori Grafik
20. Website Autori Grafik
21. Twitch Autori Grafik
22. Sigurnost i Tipovanje u BAT Ekosistemu

Sve ovo je omogućio BAT – Basic Attention Token. Ali pre nego krenemo u razjašnjenje ovog blockchain projekta, hajde da vidimo šta je uslovilo razvoj ovog projekta i želju da ljudi koirste ovaj proizvod.

Internet zavisi od Oglašavanja!

Oglašavanje je od krucijalnog značaja za mnoge kompanije koje posluju preko interneta. Toliko je kritičan da biznisi bukvaln zavise od broja prikazanih reklama, klikova, itd… I ako se troši ogromna količina novca na ovu industriju, ona je donekle dinosaurus. Model oglašavanje se nije provenio hiljadama godina, da mi sada serviramo reklame korisnicima na internetu ali i dalje korisnici ne žele da vide reklame i učinak je veoma mali. Zapravo mi sada upotrebljavamo servise da blokiramo reklame online, i čak plaćamo da nam se ne prikazuju. Pa ako nešto toliko ne volimo zašto se ne menja. Ovo pitanje je sebi postavio Brendan Eich, osnivač Basic Attention Token blockchain projekta. BAT polazi od permise da trebamo platiti korisnicima za gledanje reklama čime će se povećati učinak od prikazivanja reklama. 

Moderno Doba Digitalnog Oglašavanja

Oglašavanje se menjalo kako se i tehnologija razvijala, sa uličnih postera na bilborde, pa na radio i televiziju i sada na internet. Sama sadržina reklama se nije mnogo promenila, a sa ljudima koji nisu rođeni sa internetom katalozi, flajeri, bilbordi i dalje predstavljaju najbolje mesto za reklamiranje. Pa na izgled oglašavanje u 21 veku izgleda veoma lako. 

Imamo platforme kao što su Facebook, Google, Instagram sa ogromnim bazama korisnika. Ovo je uzrokovalo da se ove platforme i internet okruženje pretrpa reklamama i da oni postanu glavni izvor prihoda ovih kompanija.

2017 godine desila se internet marketing revolucija, jer je prvi put više potrošeno na internet oglašavanje nego na televiziju.  

U 2016 Google je zaradio 73 milijarde dolara od internet oglašavanja na svojoj platformi. Ovo sve potvrđuje priču da je lako oglašavati se međutim ukoliko pogledamo načine na koji nam se servira reklama iritantni pop upovi, reklame koje prekidaju naš sadržaj (glavni razlog bekstva korisnika sa tv-a), uslovljavanje da se pogleda reklama, loši vizuali su doveli do toga da zapravo retko koja reklama ima efekta na korisnika.

Ne Postoji Nagrada za Korisnika

Da razložimo postojeći model oglašavanja na internetu i kako funkcioniše. Generalno postoje 3 glavna činioca sistema oglašavanja na internetu korisnik, autor i oglašivač. Korisnik generiše neko interesovanje i pretražuje sadržaj kako bi konzumirao ono što mu najviše odgovara. Recimo ode na Youtube i traži video klip. Nakon što pronađe klip koji želi da pogleda on ga pokreće. Sadržaj koji je kreiran je Autorski sadržaj. Dakle korisnik želi da gleda ovaj sadržaj, gde stupa na snagu oglašivač, pošto uglavnom oglašivači daju medijum za razmenu sadržaj između korniska i autora oni žele da profitiraju na neki način. Tako da Oglašivač u toku reprodukovanja Autorskog sadržaja, sadržaj prekida i servira reklamu koja je u istoj niši kao i klip koji se gleda. Nakon prikazivanja reklame korisniku deo profita od prikazivanja uzima autor, veći deo oglašivač a korisnik ostaje praznih rukava. 

I ako je opšte prihvaćeno da mi besplatno koristimo sadržaj to je zabluda, zbog toga što mi besplatno gledamo sadržaj platforme oglašivači sakupljaju naše informacije i prodaju ih njihovim klijentima koji žele da se oglašavaju na platformi. Tako da korisnik ostaje kratkih rukava a oglašivači trljaju ruke.

Amoralna Upotreba Ličnih Podataka od Strane Platformi i Oglašivača

Oglašivači u internet marketingu su uglavnom i platforme koje pružaju određene ‘besplatne’ usluge korisnicima. Tako da platforme umesto samo da zarađuju na plasiranju reklama su počele da zloupotrebljavaju svoju poziciju. Počele su da analiziraju svaki klik koji korisnici kreiraju, njihove lične podatke, lokaciju kretanja, semantička analiza poruka koje su razmenili sa prijateljima, preslušavanje audio fajlova ukoliko koristimo glasovnu pretragu i mnoge druge. Zatim su angažovai bihevioralne naučnike koji su kreirali modele o našem ponašanju i zapravo upoznavali nas bolje nego što mi znamo sami sebe. 

Da li je ovo uopšte legalno? Pa i jeste i nije, kada kompniaja prikuplja i obrađuje podatke o upotrebi njihove platforme je legalno, ali kada počnu da prodaju ove podatke političkim strankama i trećim kompanijam onda jeste nelegalno. 

Koliko je ovo problematično svi smo svesni iz problema koje prouzrokovao Facebook prodaući podatke Kembridž Analitici.

Kako je Facebook Zapravo Zloupotrebio Svoju Platformu?

Facebook je doživeo pravi debakl i pokazao se kao najnemoralnija kompanija u IT industriji. Nakon istrage sprovedene u ovom gigantu došlo se do frapantnih podataka. Kompanija je angažovala tim experata kako bi kreirali novu podelu na tipove ličnosti uz pomoć podataka. Pored gore navedenih podataka koje su prikupljali, facebook je sproveo kampanju objava lažnih vesti i snimao rekacije korsnika i audio i video na njih kako bi bolje razumeo kako da manipuliše korisnicima. 

Kembridz analitika firma je razvila 32 nova tipa ličnosti koja postoje na facebook i zapravo napravila psihološki profil ovih osoba. Na osnovu analiziranih 100 liajkova neke osobe oni su sa sigurnošću mogli da pretpostave sve o životu ove osobe, recimo da li će raskinuti ljubavnu vezu pre nego se ovo dogodi. Upotrebom ovih servisa desio se Brexit, Tramp je pobedio na Američkim izborima…

Sve ovo ne bi bilo moguće kada bi imali transaprentnije i moralnije kompanije koje prikupljaju ove podatke. 

Šta je Basic Attention Token (BAT)?

BAT je skraćenica od ‘Basic Attention Token’. Ovaj token koji služi kao sredstvo plaćanja na platformi za kreiranje reklama koji su integrisani u Brave Pretraživač. BAT je open source, decentralizovan blockchain lociran na Ethereum-ovom mreži. 

Prostije, BAT je digitalni token za oglašavanje koji je izgrađen na blockchainu Ethereum mreže. Svrha je da služi kao sredstvo plaćanja na AD platformi koja će povezati Korisnika, Autora i Oglašivača na decentarlizovan način. Glavna misija je da se monetizuje pažnja korisnika i smanje dodatni troškovi AD platformi. 

Glavne Odlike BAT tokena su 

1. Koristi se kao sredstvo razmene između autora i korisnika ukidajući poserdnika
2. Nagrađuje korisnika, autora i oglašivača
3. Korisnicima se plaća za pažnju koju potroše na gledanje reklama
4. Autori dobijaju najveći deo kolača od reklame
5. Oglašivači dobijaju bolji ROI i CTR

Nativni pretraživač za BAT token je Brave browser, ovo je pretraživač kreiran za potrebe ovog projekta, potpuno je anoniman, uklanja kolačiće, trackere i druge servise kojima nas prate na internetu i daje potpuno free ad iskustvo.

BAT tokenom možete trgovati kao i svim drugim kriptovalutama i sve je popularniji na menjačnicama. Ukoliko trgujete sa Balkana preporučujemo CEX.io menjačnicu koja je od skoro uvela trgovinu BAT tokenom.

Istorija BAT

Osnivač BAT-a je Brendan Eich, a dalji razvoj je omogućio Brave software. BAT token i Brawe pretraživač su dve potpuno kreirale dve različite kompanije.

Brendan je imao biziju da pomogne korisnicima, oglačivačima i autorima da izbegnu loše iskustvo na internetu. 

Nakon što je ICO završen i podeljene određene količine Brawe tokena, BAT je integrisan u pretraživač Brave, tačnije u njihov Brave Payment Program, koji je koristio za nagrade do tada Bitcoin. 

I ako se BAT najviše koristi na Brave, nije isključeno da će biti implementiran i u drugim pretraživačima.

Brave Pretraživač Brzina i Privatnost 

Brave je kreiran od strane BAT tima. Sam pretraživač je kreiran da blokira nepotrebne reklame i trackere. Npr ako pretražujete preko youtube brave će vam odmah blokirati 4 reklame…

Brawe pretraživač konstatno prati na pažnju preko pretraživača, kakva vrsta sadržaja nam se sviđa i šta gledamo najviše. Na osnovu našim afiniteta Brave nam nudi opciju da pogledamo reklamu i zaradimo deo.

Uz to Brave meri vrednost pažnje svake reklame koja je prikazana. Ovo se računa kao vreme koje je reklama vidljiva u pixelima u odnosu na relevantan sadržaj. Sve ovo nadgleda algoritam koji mašinski uči i dalje fino podešava koje reklame će prikazati. 

Brendan Eich je rekao da trenutno sa ovim obimom reklama korisnici mogu da zarade do 70$ godišnje.

Kako izgleda trougao korisnika, autora i oglašivača u Brave pretraživaču.

Korisnik: Podaci o korisnikovoj pažnji i ostali privatni podaci se privatno čuvaju u odvojenom blockchain-u.

Autor: Dobija nagradu u BAT tokenima zavisno od pažnje koju je korisnik posvetio njihovom delu.

Oglašivač: Dobija bolji ROI i CTR kroz svoje reklame, smanjuju se troškovi kampanje i kampanja ima bolji učinak. Oglašivač nagrađuje korisnika zbog pažnje koju je usmerio na reklamu.

Glavne Karakteristike Brave Pretraživača

1. Privatnost: Podaci koji se prikupljaju od korisničkog ponašanja na pretraživaču se skladište privatno i anonimno. Trackeri se blokiraju a sve informacije koje povezuju korisnika i reklamu ostaju skrivene.
2. Pobljšano Ciljanje Reklama: Brave pretraživač skladišti sve podatke korisnika kako bi pružila najbolje ciljanje reklama. 
3. Poboljšano korisničko iskustvo: Reklame ne preusmeravaju korisnika na externe servere, već lokalno prikazuje reklame, što smanjuje upotrebu baterije, manje podataka se upotrebljava.

U Aprilu 2019 brave je dao podatak da je preko 22 miliona puta preuzet za Android. A najveći uticaj je imala izjava ko osnivača Wikipedije Larry Sanger-a koji je rekao da je prešao sa Chrome na Brave.

Zapravo Brave pretraživač nudi korisnicima različite opcije, a najbolje su:

• Surfovanje Internetom bez Reklama
• Private Search, koji automatski briše sve podatke o pretrazi koja se ostvarila
• TOR search, najanonimnija pretraga koristeći TOR engine. 

Tim Koji Stoji Iza BAT-a

Kako bi ovaj projekat zaživeo potreban je izuzetno sposoban tim koji ga može izneti. Počećemo od osnivača BAT-a. 

Brendan Eich, kada pogledamo moderni web teško ga je zamisliti bez javascript-a. Da li znate ko je kreator ovog programskog jezika, upravo Brendan Eich. Međutim njegova dostignuća se ne zaustavljaju ovde, Brendan je i jedan od osnivača Mozila Firefox pretraživača. 

Brian Brondy jedan od ko-osnivača BAT-a je takođe učestvovao u kreiranju Firefox-a, ali je i jedan od glavnih developera Evernote i Khan Akademije.

Šef za sigurnost i privatnost je Yan Zhu koji se našao na forbsovoj listi 30 ispod 30, bio je Yahoo-ovom timu za sigurnost, izabran je u WWW Konzorcijum (TAG).

BAT ICO

ICO Basic Attention Tokena se dogodio 31. Maja 2017, a ponuđen je kao ERC-20 token. U manje od 30 sekundi token je prikupio oko 35 miliona dolara. Sam projekat je primio 7 miliona dolara vredne USD kao investiciju.

Totalna količina BAT tokena je bila 1,5 milijarde a trećina se vratila samom timu, koji koristi ova sredstva za dalji razvoj platforme, a glavni cilj je rast korisničke baze.

Ono što orkužuje ovaj ICO kao kontroverzu je pre svega ne baš decentralizovana raspodela sredstava. Međutim misija i vizija tima ne ukazuju da ovo može negativno uticati na razvoj platforme.

Rast Broja Korisnika BAT Platforme

Nakon što se završio ICO, sledeći korak je bio da se podstakne rast baze korisnika ovog tokena. Većinu prikupljenih sredstava kompanija je iskoristila kako bi podstakla rast broja korisnika ovog tokena. Tako da su u godinama koje slede izdovojili ogormnu količinu novca kako bi podstakli referal program, mnoge nagrade za nove korisnike itd…

Novčanik za Čuvanje Basic Attention Tokena (BAT)

Kripto novčanik za BAT tokene je veoma specifičan. Nazivaju ga Brave wallet i on je deo vašeg Brave pretraživača. Međutim ukoliko se nalazi u ovom novčaniku vi će te ova sredstva koristiti samo za nagradu autorima koji su se registrovali u BAT mrežu saradnika. 

Međutim ukoliko želite da prebacite BAT na kripto novčanik van pretraživača i upotrebite ga u druge svrhe, skorašnje partnerstvo je UpHold novčanik u kome možete menjati direktno BAT za dolare. Podržavaju ga i durgi ERC-20 kripto novčanici.

Zašto smo Sigurni u Uspeh BAT i Brave?

Sam BAT token nudi mnogo različitih opcija za upotrebu, koji ga čini atraktivnim za dosta različitih tipova korisnika. Zašto odrešene grupe korisnika žele da koriste BAT:

1. Oglašivači: Oglašivači se nagrađuju kako bi integrisali BAT u njihov AD list. Kada to učine BAT token im daje neverovatne informacije koje druge platforme nemaju kao što su platforma za merenje pažnje, AI algoritmi… Ovi podaci pružaju novi uvid u podatke korisnika što im daje mogućnost kreiranja personalizovanijih reklama koje će imati bolji učinak.
2. Korisnici: Kada koriste Brave pretraživač korisnici mogu zaraditi BAT tokene. Oni mogu odlučiti šta žele da rade sa ovim tokenima, da li žele da plate različite servise ovim tokenima ili žele da ih doniraju korisnicima čiji sadržaj su najviše čitali. 
3. Autor: Autor ima benefit i od korisnika i od oglašivača jer ga obe strane nagrađuju. Što daje mogućnosti za napredak platforme i nove investicije, što dalje poboljašva korisničko iskustvo i aktivnost na reklamama serviranim od strane oglašivača. Neki od poznatih korisnika BAT tokena su The Washington Post, Vimeo, Vice.

Odnos Korisnika – Autora – Oglašivača u BAT Ekosistemu

Kako bi BAT funkcionisao potrebne su 3 glavne komponente:

• Oglašivač
• Korisnik
• Autor

Oglašivač u BAT Ekosistemu

Kako pomaže Brave pretraživač oglašivačima? Pa ako proverimo grafik koji pokazuje rast broja korisnika AD Blockera, videćemo da je sve manje i manje prostora za web oglašavanje. Tako da se većina Autora sada odlučuje da zabrani korišćenje Ad blocker programa na njihovim sajtovima, jer su reklame upravo glavni izvor prihoda ovih sajtova. 

Kako ovo rešava BAT? Tako što nagrađuje korisnike da gledaju reklame, a razni algoritmi za mašinsko učenje dostavljaju reklamu adaptiranu za specifičnog korisnika. 

Autor u BAT Ekosistemu

Autori zapravo imaju najveće beneficije od BAT ekosistema. Pa recimo ako ste video autor koji je krenuo da razvija svoj Youtube kanal onda je ovo odlična platforma za početak. Međutim kada su u pitanju najpopularniji korisnici ove platforme kao recimo gejmer Pewdiepie koji ima 68 miliona pretplatnika Youtube i nije baš odličan. U 2016 ovaj video autor je zaradio 15 miliona $, 2017 12 miliona dolara… Populacija od 68 miliona pratioca je ogormna, jedna četvrtina US, pa da je dobio samo po 0,5$ po korisniku godišnje on bi zaradio 34 miliona dolara. 

Ili recimo Fonsi koji je kreirao Despacito koji je najgledaniji video u istoriji Youtube. Ovaj video ima 6,3 milijarde pregleda i doneo je zaradu od 3,2 miliona dolara… Ovo je i glavni problem Autora na svim platformama u poslednje vreme. Jednostavno nisu plaćeni dovoljno i oglašivači zarađuju ogromnu količinu novca na njima.

BAT nudi veći procenat od zarade autorima, a čak pruža mogučnost veoma lakih donacija korisnika autorima. 

Međutim da bi dostigao razmere Youtube, BAT je kreirao rewarding paltofmru za Autore koji žele biti plaćeni u BAT tokenima i funkcionisati u BAT ekosistemu. Platforma ima odličan rast, 15. Jula 2019 imaju 148,450 Youtube Autora, 27,712 website autora, 11,525 Twitch Autora…

Youtube Autori Grafik

Website Autori Grafik

Twitch Autori Grafik

Sigurnost i Tipovanje u BAT Ekosistemu

Lepota BAT ekosistema je u njegovoj jednostavnosti. BAT čuva lokalno sve podatke koje je prikupio. Treća strana nije u mogućnosti da pristupi podacima niti ih kupi. Još jedna od prednosti ovakvog funkcionisanja je da u potpunosti eliminiše svaku mogućnost za prevaru. Korisnici su sigurni da njihova sredstva neće biti pokradena, reklame se neće prikazivati pogrešno kreiranim target grupama…

Tipovanje u BAT ekosistemu je još jedna specifična funkcija ovog projekta. Možete jednostavno tipovati vašeg omiljenog autora opcijom u samom Brave pretraživaču

The post Sveobuhvatni Vodič za Basic Attention Token (BAT)/Brave browser appeared first on Kripto Online.

Ako hoćete da saznate šta je Ethereum, kako radi, i za šta može biti iskorišćen, bez predubokog zaranjanja u tehničke detalje, ovaj vodič je savršen za vas. 

Pojednostavljeno, Ethereum je globalna, decentralizovana platforma za razmenu sredstava i kreiranje decentralizovanih aplikacija – dApps.

Sadržaj Vodiča

• Ključni događaji u istoriji Ethereum-a
• Da li je Ethereum sličan Bitcoin-u?
• Šta su smart contracts (pametni ugovori)?
• Ethereum Virtuelna Mašina
• Za šta Ethereum može biti iskorišćen
• Prednosti i mane decentralizovane platforme Ethereum?
• Hoću da razvijem dApp. Kako da pristupim Ethereum platformi?
• Kakve aplikacije se trenutno razvijaju na Ethereum-u?
• DAO hak koji je ozbiljno zapretio
• U susret hard forku
• Rasplet i podela u zajednici
• Budućnost nezamislivih mogućnosti
• Izazovi Ethereum-a 
• Zaključak

Iako se obično povezuje sa Bitcoin-om, blokčejn tehnologija ima veću upotrebnu vrednost koja ide daleko iznad proste razmene novca. Zapravo, Bitcoin je samo jedan od par hiljada projekata koji danas koriste blokčejn tehnologiju.

Do relativno skoro, da biste napravili blokčejn aplikaciju, morali ste da imate znanje iz oblasti programiranja, kriptografije, matematike, kao i značajne resurse. Ovo se umnogome promenilo. Omogućujući developerima alate za razvoj decentralizovanih aplikacija, Ethereum je značajno olakšao ovaj proces.

Ključni događaji u istoriji Ethereum-a

• Novembar 2013: Vitalik Buterin objavljuje Ethereum-ov ‘whitepaper’
• Januar 2014: Javno je objavljen početak razvoja Ethereum platforme. Izvorni Ethereum razvojni tim činili su – Vitalik Buterin, Charles Hoskinson, Mihai Alisie, i Anthony DI Iorio
• Avgust 2014: Ethereum završava svoj ICO i prikuplja 18.4 miliona dolara
• Maj 2015: Prvo testiranje Ethereum mreže – ‘Olympic’
• 30 Jul, 2015: prva faza razvoja Ethereum-a, ‘Frontier’ je objavljena
•  Jun 2016: Dešava se  ‘DAO’ hak, kada je ukraden ETH u vrednosti od 50 miliona dolara, što je u tom trenutku činilo 15% ukupne količine ETH u cirkulaciji
• 25 oktobar, 2016: Ethereum Classic nastaje, odvajanjem od originalnog lanca pomoću hard forka 
• 16 oktobar 2017: ‘Metropolis Byzanzium’ hard fork apdejt 
• Februar 2018: ‘Metropolis Constantinopole’ hard fork apdejt

Da li je Ethereum sličan Bitcoin-u?

Kao i Bitcoin, Ethereum je distribuisana javna blokčejn mreža. Iako postoje neke značajne tehničke razlike, najbitnija razlika je u svrsi i mogućnostima koje pružaju. Bitcoin nudi samo jednu upotrebnu mogućnost blokčejn tehnologije, peer-to-peer elektronski keš sistem koji omogućuje online plaćanje ili slanje novca. Dok Bitcoin-ov blokčejn služi za zapisivanje podataka o vlasništvu nad digitalnom valutom, Ethereum-ov blokčejn je fokusiran na izvršavanje koda bilo koje decentralizovane aplikacije na njegovoj mreži. 

Na Ethereum blokčejnu, umesto bitcoin-a majnuje se ether (ETH), kripto token koji pokreće mrežu. Pored toga što se i ether-om trguje kao i ostalim kriptovalutama, koristi se i od strane developera aplikacija za plaćanje transakcionih provizija i drugih servisa Ethereum mreže. 

Postoji takođe i drugi token koji cirkuliše na Ethereum mreži, koji se zove gas (gorivo). Svaki smart contract (pametni ugovor) da bi se izvršio zahteva određenu količinu ovog ‘goriva’ koji motiviše majnere da ga ubace u blokčejn. Važna napomena, ne treba ovaj ‘gas’ mešati sa istoimenim tokenom koji se koristi na NEO mreži, koji je izdvojen kao poseban coin kojim možete i trgovati na menjačnicama i čija cena se menja u zavisnosti od kripto tržišta. Ethereum svoj gas nije izdvojio kao poseban coin i služi samo za unutrašnju upotrebu na sopstvenoj mreži. Ovako su odlučili upravo iz razloga da bi gas amortizovao velike oscilacije u ceni ether-a, kako one ne bi stvorile probleme korisnicima i developerima pri korišćenju usluga platforme.

Šta su smart contracts (pametni ugovori)?

Pametni ugovori su samo izraz za kompjuterski kod koji omogućava razmenu novca, imovine, deonica, usluga, svega što ima vrednost, po unapred određenim uslovima. Kada se pametni ugovori postave na blokčejn, oni postaju kompjuterski program koji se automatski izvršava, kada su predodređeni uslovi ispunjeni. Pored ovoga, oni se pokreću tačno onako kako su programirani, bez ikakve mogućnosti cenzure, menjanja, odlaganja, prevare, ili mešanja neke treće strane. 

Iako svaki blokčejn ima mogućnost da procesuira kod, veliki broj njih je ozbiljno ograničen. Ethereum se razlikuje. Umesto ponude nekoliko limitirajućih funkcija, Ethereum daje developerima mogućnost da sami stvore funkcije koje žele. To znači da developeri mogu stvoriti na hiljade različitih načina upotrebe blokčejna, koji daleko premašuju ono što je poznato do sada. 

Ethereum Virtuelna Mašina

Pre stvaranja Ethereum-a, upotrebna vrednost blokčejna svodila se na jedan limitiran set funkcija. Bitcoin i druge kriptovalute na primer, razvijene su ekskluzivno kako bi služile kao peer-to-peer digitalne valute. 

Developeri su naišli na problem koji je mogao biti rešen na dva načina, ili proširiti funkcionalnost koju nudi Bitcoin i slični, što bi bilo veoma komplikovano i zahtevalo bi puno vremena, ili razviti novi blokčejn sa potpuno novom platformom. Prepoznajući ovu potrebu, tvorac Ethereum-a, Vitalik Buterin, ponudio je svoje rešenje.

Ethereum-ova centralna inovacija, pod nazivom ‘Ethereum Virtual Machine’ (EVM) je ‘turing complete’ softver koji je je deo Ethereum mreže. Ona omogućava svakome da uz odgovarajući utrošak vremena i memorije pokrene bilo koji program, bez obzira na to na kom je programskom jeziku napisan. EVM je učinio proces stvaranja blokčejn aplikacija mnogo lakšim i efikasnijim nego ranije. Umesto da morate da napravite potpuno novi blokčejn za svaku novu upotrebnu mogućnost, EVM je omogućio potencijalno stvaranje na hiljade različitih funkcionalnosti na jednoj platformi.

Za šta Ethereum može biti iskorišćen

Ethereum omogućava razvoj i lansiranje decentralizovanih aplikacija. Decentralizovana aplikacija – dApp, služi za neku određenu svrhu svojim korisnicima. Bitcoin na primer, možemo nazvati dApp koji pruža svojim korisnicima peer-to-peer elektronski keš sistem za online plaćanje. Zbog toga što su dApps napravljene na blokčejnu, nisu kontrolisane od strane nekog centralizovanog autoriteta. 

Svaki servis koji je centralizovan, može biti decentralizovan korišteći Ethereum. Pomislite na sve posredničke servise kroz više stotina različitih vrsti industrija. Od očiglednih upotrebnih mogućnosti kroz servise kao što su zajmovi koje daju banke, do servisa koji vam ne bi odmah pali na pamet, kao što su registracija naziva različitih vrsta, sistemi glasanja, usklađivanje sa propisima, itd. 

Ethereum se takođe može koristiti za pravljenje decentralizovanih autonomnih organizacnija (DAO). DAO funkcionišu na osnovu kompjuterskog koda koji u stvari predstavlja skup pametnih ugovora napisanih na Ethereum-ovom blokčejnu. Ne poseduje ga niko, pa čak ni ljudi koji su napisali kod. Jednostavno DAO će postojati sve dok ima sredstava da podržava njegove bazično funkcionisanje. Kod je dizajniran zako da zameni pravila i strukturu tradicionalnih organizacija, eliminišući potrebu za ljudskom centralizovanom kontrolom. DAO poseduju svi koji kupe tokene, ali umesto da svaki token predstavlja procenat deonica, oni u stvari predstavljaju doprinos koji daje ljudima pravo da imaju svoj glas u organizaciji.

Ethereum se takođe koristi i kao platforma za lansiranje novih kriptovaluta. Zbog ERC20 token standarda, definisanog od strane Ethereum Fondacije, drugi developeri mogu izdavati svoje verzije ovog tokena i prikupljati sredstva kroz ICO. U ovakvoj formi prikupljanja sredstava, izdavači tokena određuju količinu sredstava koju žele da prikupe, i dobiju ETH u zamenu za tokene koje izdaju. Milijarde dolara su već prikupljene kroz ICO-e na Ethereum platformi, a jedna od danas najvrednijih kriptovaluta, EOS, nastala je kao ERC20 token. 

Nakon ERC20, Ethereum tim napravio još jedan standard za tokene pod oznakom ERC721, koji služi za obeležavanje unikatnih digitalnih svojina. Jedna od najčešćih upotreba ovakvih tokena je za kolekcionarska digitalna dobra. Mnoge igrice se razvijaju na ovoj tehnologiji, a ako ste malo duže u ovome, sigurno se sećate igrice koja je preko noći postala popularna – CryptoKitties, igrica u kojoj sakupljate i odgajate digitalne mačke. 

Prednosti i mane decentralizovane platforme Ethereum?

Navešćemo neke od prednosti koje imaju decentralizovane aplikacije, koje uglavnom dolaze od činjenice da su napravljene na blokčejnu: 

• Nepromenjivost –  nikakva treća strana ne može menjati podatke 
• Otpornost na koruptivne radnje – aplikacije su bazirane na mreži koja je formirana oko principa konsenzusa, i bilo kakav pokušaj cenzure nije moguć
• Sigurnost – sa nepostojanjem centralne tačke slabosti, i korišćenjem kriptografije, aplikacije su dobro zaštićene od hakovanja i sličnih kriminogenih aktivnosti
• Ne mogu ‘pasti’ – ne postoji mogućnost da budu isključene, ili postanu offline, tako da će joj korisnici uvek moći pristupiti

Iako donose veliki broj prednosti, dApps nisu ni bez mana. Pošto pametne ugovore pišu ljudi, oni su dobri onoliko koliko i njihovi tvorci. Bagovi u kodu ili previdi, mogu dosvesti do neželjenih ishoda. Ako neko odluči da zloupotrebi grešku u kodu, ne postoji drugi način da se ovakav napad spreči osim traženja konsenzusa na celoj mreži da se taj kod prepravi, a nekada je potrebno da se napiše sve ponovo. Ovo nije u skladu sa prvobitnom idejom nepromenjivosti blokčejna. Takođe, svaka radnja preduzeta od centralizovane strane podiže sumnje o decentralizovanosti aplikacije. 

Hoću da razvijem dApp. Kako da pristupim Ethereum platformi?

Postoji puno načina da pristupite Ethereum mreži, a jedan od najlakših je da koristite njihov sopstveni ‘Mist’ pretraživač. Mist vam pruža user friendly interfejs, digitalni novčanik na kome korisnici mogu da čuvaju ali i trguju svojim Ether-om, kao i mogućnost da pišete, upravljate, i izbacujete na mrežu pametne ugovore. Kao što vam veb pretraživači pružaju pristup i pomažu da navigirate internetom, tako vam i Mist predstavlja prozor u svet decentralizovanih aplikacija na blokčejnu.

Takođe postoji ‘MetaMask’ ekstenzija za pretraživač, koja pretvara Google Chrome u Ethereum browser. MetaMask omogućava svakome da lako pokrene ili razvije dApp sa njihovog pretraživača. Iako je prvobitno napravljen kao plagin za Chrome, MetaMask sada pordžava i Firefox i Brave pretraživače. Iako su još u svojim ranim danima, Mist, MetaMask, i nekolicina drugih pretraživača čine aplikacije bazirane na blokčejnu pristupačnije nego ikada pre. Čak i  ljudi bez naročitog tehničkog predznanja sada mogu potencijalno razvijati aplikacije na blokčejnu. Ovo je veliki korak za blokčejn tehnologiju koji bi mogao odvesti dApps u mejnstrim. 

Kakve aplikacije se trenutno razvijaju na Ethereum-u?

Ethereum platforma se koristi za kreiranje aplikacija kroz široku lepezu različitih servisa i indrustrija. Developeri su ovde međutim u još uvek neobeleženom prostoru, pa je teško znati koje aplikacije će doživeti uspeh a koje ne. Navešćemo nekoliko obećavajućih projekata. 

Weifund pruža otvorenu platformu za crowdfunding kampanje i koristi pametne ugovore. Omogućava da doprinosi budu pretvoreni u ugovorno vezana digitalna sredstva koja mogu biti korišćena ili trejdovana unutar Ehtereum ekosistema. 

Uport pruža korisnicima siguran i zgodan način da budu u kontroli nad njihovim identitetom i ličnim podacima. Umesto da se oslanjate na institucije, korisnici kontrolišu ko može koristiti njihove lične podatke. 

BlockApss želi da omogući najlakši način za kompanije da produkuju blokčejn aplikacije. Od koncepta do kompletno funkcionalnih sistema i integracije sa legacy sistemima, BlockApps pruža sve alate neophodne za kreiranje privatnih, delimično privatnih, i javnih blokčejn aplikacija. 

Provenance koristi Ethereum kako bi učinili lance snabdevanja transparentnijim. Praćenjem porekla i istorije proizvoda, ovaj projekat cilja da napravi otvoren i pristupačan okvir podataka koje će služiti konzumerima da imaju više informacija pri odabiru proizvoda. 

Augur je open-source platforma za predviđanje, koja omogućava svima da daju svoju prognozu o budućim dešavanjima i budu nagrađeni ako se to ispostavi kao tačno. Predviđanja o budućim događajima, kao recimo ko će pobediti na sledećim izborima u Americi, sprovedena su trgovanjem virtuelnim deonicama. Ako korisnik kupi deonice pobedonosnog predviđanja, dobijaju određenu novčanu nagradu.

DAO hak koji je ozbiljno zapretio

Ranije smo spomenuli kako na Ethereum-u možete praviti decentralizovane autonomne organizacije (DAO). U 2016 godini, dogodilo se nešto loše. Jedan startap koji je radio na DAO projektu, pod nazivom ‘The DAO’ bio je hakovan. 

The DAO je bio projekat koji je razvijao tim koji je ranije stajao iza startapa pod nazivom Slock.it. Cilj im je bio da naprave venture capital kompaniju koja bi omogućila investitorima da svoje odluke sprovedu putem pametnih ugovora. The DAO je osnovan prikupljanjem sredstva kroz prodaju tokena, gde je prikupljeno 150 miliona dolara doprinosom više hiljada ljudi. 

Ubrzo nakon što su ta sredstva prikupljena The DAO je hakovan od strane nepoznatog napadača koji je ukrao Ether vredan 50 miliona dolara u to vreme, i činio 15% od ukupnog cirkulišućeg Ethera. Ovaj napad je bio moguć usled tehničkog propusta u softveru The DAO, a ne same Ethereum platforme, developeri i tvorci Ethereum-a bili su prinuđeni da se pozabave ovim problemom. 

U susret hard forku

Nakon mnogo debata, Ehereum zajednica je glasala i odlučila da povrati ukradena sredstva koristeći ono što je poznato kao hard fork, ili drugim rečima promenu u kodu. Ovaj hard fork je izmestio ukradena sredstva u novi pametni ugovor, dizajniran da omogući originalnim donatorima da povuku nazad svoje tokene. Ali ovde su se stvari zakomplikovale. Implikacije ove odluke bile su kontroverzne i pokrenule su nove intentivne debate.

Evo i zašto. Ethereum je osnovan na blokčejn tehnologiji gde su sve transakcije namenjene da budu nepromenjive i neopovratne. Pokretanjem hard forka i pepravljanjem pravila po kojima se blokčejn izvršava, Ethereum je postavio opasan presedan koji ide protiv same esencije blokčejna. Ako će se blokčejn menjati svaki put kada su u igri neka velika sredstva, ili je relativno veliki broj ljudi pogođen nečim negativnim, onda će on izgubiti svoje glavne vrednosne propozicije – sigurnost, anonimnost, nekoruptivnost, i nepromenjivost. 

Razmatranjem još jedne manje agresivne solucije – soft fork, Ethereum zajednica i njeni osnivači stavljeni su u vrlo nezgodnu situaciju. Ako ne povrate izgubljen novac investitora, poverenje u Ethereum može biti izgubljeno. S druge strane, vraćanje novca investitora sredstvima koja su protiv centralne ideje decentralizacije i blokčejna bio bi takođe vrlo opasan presedan. 

Rasplet i podela u zajednici

Na kraju, većina Ethereum zajednice glasala je za sprovođenje hard forka, i povraćaj novca investitora u The DAO. Ali nisu se svi složili sa ovom odlukom. Ovo je rezultiralo u deobu gde su počela istovremeno da postoje dva lanca. Oni članovi zajednice koji su se jako protivili bilo kakvim promenama na blokčejnu, pa čak i u slučajevima značajnih hakovanja, prešli na Ethereum Classic, to jest ostali su na starom nepromenjenom lancu. Većina koja se složila s tim da se kod prepravi i da se sredstva povrate vlasnicima, prešli su na novi lanac nastao hard forkom, koji je zadržao originalno ime – Ethereum. 

Oba blokčejna su identična do specifičnog bloka, kada je hard fork implementiran. To znači da sve što se desilo na Ethereum-u do hard forka i dalje je validno i na Ethereum Classic-u. Od bloka gde je izveden hard fork, ova dva blokčejna postaju individualna.

Budućnost nezamislivih mogućnosti

Uprkos komplikacijama sa spomenutim hakovanjem, Ethereum grabi napred i očekuje ga svetla budućnost. Stvaranjem user-friendly platforme koja omogućava korisnicima da iskoriste mogućnosti blokčejn i smart contract tehnologije, Ethereum ubrzava proces decentralizacije svetske ekonomije. Decentralizovane aplikacije imaju potencijal da jako uzdrmaju postojeći način funkcionisanja mnoštva velikih indrustrija, uključujući finansijske usluge, nekretnine, osiguranje, zdravstvo, javni sektor, i mnoge druge. 

Izazovi Ethereum-a 

Kada je nastao blokčejn i sa njim Bitcoin, kao open source tehnologija, otvorila je mogućnost da ljudi razvijaju druge kriptovalute, ali i dalje razvijaju blokčejn tehnologiju, unapređuju je i daju svoja rešenja za određene probleme. Ethereum je blokčejn tehnologiju unapredio pametnim ugovorima, što definitivno predstavlja najveću inovaciju na blokčejnu od njegovog nastanka. Pametni ugovori su označili početak ere Blokčejna 2.0, i otvorili put razvoja u tom smeru.

Razvojem blokčejn tehnologije dobili smo savršenije i upotrebljivije kriptovalute, sa većim mogućnostima. I kao što danas postoji mnoštvo kriptovaluta čije su transakcije recimo brže u odnosu na bitcoin, i sa manjom transakcionom provizijom (dakle obavljaju njegovu osnovnu funkciju znatno efikasnije), tako postoje i platforme koje imaju mnogo komparativnih prednosti u odnosu na Ethereum. ž

Recimo, takođe brzina transakcije, ali je ova stavka čak i bitnija za sisteme kao što je Ethereum jer od nje zavisi kako će funkcionisati same aplikacije na platformi. Ethereum trenutno ima kapacitet od otprilike 15 transakcija u sekundi, što je presporo, pa se dešavalo da i proste aplilacije kao što je crypto kitties koče. Glavna prepreka ovoj brzini je to što Ethereum i dalje funkcioniše na proof of work protokolu. Do kraja ove, 2020. godine najavili su da će preći na proof of stake protokol, i ubrzanje na nekih 1000 transakcija u sekundi. Ali ponovo neće to biti u korak sa konkurencijom, ako imamo u vidu da je EOS platforma već stigla do preko 100 hiljada u sekundi. A i kako će morati da odrade hard fork, da bi uveli ovu pomenu, pitanje je kako će to izvesti jer već sad postoji jak otpor u zajednici majnera. 

Ethereum takođe nudi pisanje pametnih ugovora i razvoj decentralizovanih aplikacija samo na njihovom programskom jeziku koji se zove solidity. Neke druge platforme, kao što je recimo NEO, nude razvoj na standardnijim programskim jezicima kao što su Java i C#, što je u startu manje zahtevno za programere. 

Međutim, što se tiče kretanja cene i investicionih uslova, postoji jedan fenomen koji se javlja. Iako postoji već preko stotinu kriptovaluta koje savršenije obavljaju funkciju Bitcoin-a, on je i dalje ubedljivo prvi po ukupnoj kapitalizaciji, i ima udeo tržišta trenutno od 65%. Jednostavno Bitcoin je i dalje najpoznatije ime, i sinonim za kriptovalute. Isto tako, kao što postoje savršenije platforme za pametne ugovore od Ethereum-a, on ubedljivo drži drugo mesto, i trenutno ima udeo tržišta od 8.8%. Ne verujemo da će se ovo značajnije menjati i u bližoj budućnosti

Zaključak

Ethereum platforma značajno je doprinela promeni u načinu na koji koristimo internet. Decentralizovane aplikacije uvode fundamentalni pralazak sa interneta informacija, gde ljudi mogu trenutno pregledati i razmenjivati informacije, na internet vrednosti, gde ljudi mogu razmenjivati praktično sve što ima vrednost, bez bilo kakvog posrednika. 

Iako još u svojim ranim danima, i sa puno izazova sa kojima treba da se izbori, Ethereum je bez sumnje jedna transformaciona platforma. Uz mnogo aplikacija koje će se tek razviti, možemo samo početi da preispitujemo neverovatne mogućnosti koje nas očekuju. 

The post Šta je Ethereum? appeared first on Kripto Online.

Cardano je open source, decentralizovan javni blockchain i kripto projekat. Prvi je projekar koji je nastao kao peer-revizija akademskog istraživanja. Velliki hype koji je kreirao ovaj projekat nije bez razloga, tim se sastoji od svetski poznatih inženjera, istraživača. Obećanje ovog tima je da će dostaviti najbolju smarts contracts platformu na svetu koja će imati bolje performanse i više funkcija nego postojeće.

Sadržaj Vodiča za Caradano

• Šta Cardano Radi?
• Vizija iza Cardano Projekta
• Kakva je Budućnost Caradano (ADA) Kriptovalute?
• Tim Koji Stoji Iza Cardano-a
• Kako da kupite i čuvate Cardano?

Šta Cardano Radi?

Caradano je dom ADA kriptovalute. Služi kao digitalna valuta na ovoj platformi, koja omogućava super sigurne transfere ove valute. Međutim ovo je tek vrh ledenog brega, Cardano je mnogo više nego kriptovaluta.

Tim koji stoji iza Caradana je sklopio partnerstva sa najboljim univerzitetima na svetu, Edinburški, Tokijski Institut za Tehnologiju kako bi osigurali da se platforma izgradi na peer to peer bazi ili kako su oni skovali termin peer-revizija istraživanja. 

Charles Hoskinson bivši CEO Ethereum mreže je jedan od glavnih developera koji vode razvoj ove kriptovalute. Veliki broj prevara koje su nam donele mnoge valute u periodu zlatne kripto gorznice su ohrabrile ovaj projekat. Želeo je da kreira valutu koja će biti vođenja data-driven pristupom i peer-to-peer istraživanjem koje omogućava out of box razmišljanje.

Vizija iza Cardano Projekta

Vizija i vodilja iza ovog projekta je decentralizovana platforma za aplilkacije i pametne ugovore koji se mogu obrađivati tehnikom nazvanom ‘formalna verifikacija’. Većina koda se kreira neformalno kako bi se uvidelo da li radi li ne radi. Sa druge strane, formalno verifikovan software je testiran principima dokazivanja matematičkih teorema.

Beneficija ovakvom pristupu izrade programa je velika sigurnost i pouzdanost platforme. Napisan je u Haskell jeziku za programiranje, jednom od najsigurnijih.

Caradano upotrebljava Proof-of-Stake Konsenzus algoritam koji su sami kreirali. Naziv za ovaj algoritam je Ouroboros. PoS sistemi su poznati po svojoj energetskoj efikasnosti i bržim transakcijama. Glavna mana PoS algoritama je njihova ne sigurnost. Međutim tim koji stoji iza Cardana je uspeo da ređi problem, što i mogu dokazati. U Ouroboros algoritam je ugrađen matematički Proof of Security koji podleže rigoroznoj peer-reviziji.

Neke od funkcionalnosti Cardano mreže su:

• Pametni ugovori
• SideChains
• Metadata

Kakva je Budućnost Caradano (ADA) Kriptovalute?

Priča iza nastanka je veoma zanimljiva, Charles Hoskinson i Jeremy Wood su inicijalno bili zaposleni u Ethereum kompaniji. Ali veoma brzo su je napustili i odlučili da kreiraju novu firmu IOHK koja će biti fokusirana na kreiranje blockchain-a za institucije i univerzitete. 

U 2015 im je prišla grupa Japanskih investitora koja je zahtevala kreaciju blockchain platforme koja je ujedno i peer to peer valuta i smart contracts platforma. Ali uslov je bio da bude sigurnija i stabilnija od ijedne platforme dostupne na tržištu.

Projekat je razvijan od 2015 do 2017, što je praktično i njihov ICO period, kada je prikupljeno oko 62 miliona dolara prodajom ADA tokena. Cardano je oficijalno lansiran 29. Septembra 2017, a autonomni ekosistem je trebao da bude online sredinom 2018. Posle ove dve faze sledi faza finalizacije Cardano blockchain-a koja treba da se zavrsi do 2020 godine.

Tim Koji Stoji Iza Cardano-a

Cardano je sačinjen od 3 kompanije:

• IOHK – koji je inžinjerska kompanija zadužena za razvoj koda
• Cardano Fondacija – neprofitna organizacija koja će osigurati decentralizovano upravljanje ovim blockchainom
• Emurgo – kreirana kako bi pomogla biznisima da se integrišu u Cardano sistem.

Kako da kupite i čuvate Cardano?

Cardano je u top 20 kriptovaluta već par godina i ima široku rasprostranjenost pa ga možete lako kupiti u svim većim menjačnicama.

IOHK je kreirao Daedalus novčanik kako bi čuvali ADA tokena, ali razvija se u smeru da postane univerzalni kripto novčanik koji može čuvati više različitih valuta.

I ako smo videli gomilu ICO koji su nudili neverovatna dostignuća kroz svoje naučne radove, a veoma ubrzo nestali. Tim koji kreira Cardano je rešen da kreira zaista novu generaciju blockchain-a poučen greškama rane faze razvoja kriptovaluta. Pristup im je temeljan okupljaju fenomenalne developere, a ceo projekt razvijaju na naučnim matematičkim principima, pa je sasvim moguće da će ova blockchain platforma izmeniti kripto svet.

The post Vodič za Cardano (ADA) – Sve što treba da znate o trećoj generaciji kriptovaluta! appeared first on Kripto Online.

NEM je prvi na svetu blockchain koji ima ‘Smart Asset’ sistem. Fokus ovog blockchain projekta su biznisa i korporacije. Ima potencijal da drastično uprosti implementaciju sigurnih javnih baza podataka koji će služiti za praćenje transakcija, promene stanja, promene vlasništva…. Imaju adaptabilan API interface koji se može koristiti sa bilo kojim programskim jezikom.

Dizajniran je modularno sa željom da se njihova aplikacija može integrisati u bilo koji postojeći biznis zahvaljujući njihovom Smar Asset Sistemu.

Sadržaj Vodiča

• Kratka istorija NEM kriptovalute
• Šta NEM radi?
• Šta tačno Smart Asset System znači?
• 4 glavne komponente Smart Asset System
  • Adrese
  • Mozaik
  • NameSpaces
  • Transakcije
• Koja je realna upotrebna vrednost NEM Smart Asset Systema?
• Šta je Misija NEM-a?
• Zašto bi trenutno upotrebljavali NEM?
• Da li je NEM scalabilan?
• Jedinstven način rudarenja NEM kriptovalute koji ima najveći ROI
• Šta utiče na vaš POI vrednost?
• Glavna Razlika NEM-a u Odnosu na Druge Kriptovalute
• Glavni Konkuretni NEM Blockchaina
• Kako da čuvate NEM?

Kratka istorija NEM kriptovalute

NEM je lansiran u martu 2015. Oznaka tokena je XEM. Kode je napisan u Javi i sama kompanija je napisala kode ispočetka, nisu hteli da se služe forkovanjem nekog postojećeg blockchain-a. Finansiranje projekta je počelo 2014 Januara kada je otvoren poziv za rane investitore. Ponuda akcija se sastojala od 1,500 stake-a. Svaki stake je vredeo 2,25 miliona $ XEM kripto tokena.

Šta NEM radi?

Primarna funkcija je implementacija tkz. Smart Asset Systema koji će omogućiti korisnicima da kreiraju svoj blockchain sa sopstvenim svojstima nezavisnim od NEM blockchaina.

Šta tačno Smart Asset System znači?

Smart Asset je termin koji koriste NEM developeri za način upravljanja data bazama biznisa. Ove baze podataka moraju imati sl. Karakteristike:

1. Svako može kreirati blockchain prema svojim potrebama
2. Svako može upravljati svojim specijlanim blockchainom na NEM platformi.

 4 glavne komponente Smart Asset System

1.Adrese

To su zapravo kontejneri koji čuvaju vaše kriptovalute, ugovore, dela i finasijske izveštaje. Ove adrese mogu imati prostu funckiju da predstavljaju zapravo vaš XEM kripto novčanik, ali mogu sadržati i proizvode koji se mogu plasirati, vlasničke ugovore, dokumenta notara, itd…

2. Mozaik

Mozaik je zapravo specifični token ili digitalni product. Oni mogu predstavljati nešto nalik tokenu koji bi služio kao hartija od vrednosti, nagradi, lojalti poeni ili druge valute.

3. NameSpaces

Namespaces su web adrese koje dokazuju ko ste(Digitalni ID) i lokaciju gde vi kreirate vašu XEM jedinicu. Ona predstavlja vaše jedinstveno mesto u NEM blockchainu, čime potvrđuje vašu relevatnost i omogućava funkcionisanje vašem sidechaina na njihovom NEM blockchian-u, može imati specifična svojstva koja se razlikuju od originalnog blockchain-a.

4.Transakcije

Imaju funckije u okviru  Smart Asseta. Transkacije prebacuju, menjaju funkciju i omogućavaju razmenu Mozaika između različitih adresa i regulišu vlasništvo nad Adresama.

Koja je realna upotrebna vrednost NEM Smart Asset Systema?

NEM je predstavio listu upotrebe njihovog sistema: 

1. Glasanje
2. Crowdfounding
3. Razmena akcija
4. Čuvanje Podataka
5. Lojalti poeni
6. Mobilna plaćanja
7. Escrow usluge

NEM whitepapper je ukazao da je ovaj blockchain dizajniran da upotrebljava blockchain tehnologiju za biznise. Adaptabilnost samog NEM-a je tolika da se može upotrebiti u skoro svakoj realnoj situaciji, izdavanje Matičnih listova, čuvanje i transapretno beleženje trošenja javnih preduzeća, itd…

NEM ne želi da bude upotrebljavan kao kriptovaluta, već više kao platforma za različite upotrebe.

Šta je Misija NEM-a?

Da dozvole developerima neograničenu mogućnost kreiranja različitih apliakcija na samom NEM blockchain-u i kombinuju ga sa bilo kojom tehnologijom.

Zašto bi trenutno upotrebljavali NEM?

NEM ima izuzetno niske provizije 0.01% a brzina transakcije je 6 sekundi do prve verifikacije i 20 sekundi da se transakcija završi. Recimo na 1000$ Paypal će uzeti 2.6% provizije, dok će Nem naplatiti 0.01%.

Ukoliko ga uporedimo sa drugim kriptovalutama NEM ima jednu od najnižih provizija.

Da li je NEM scalabilan?

NEM ima neograničenu skalabilnost. Sa uvećanjem mreže može se povećati brzina transkacija i broj transakcija koje može obaviti.

Jedinstven način rudarenja NEM kriptovalute koji ima najveći ROI

NEM je jedna od najisplativijih kriptovaluta i ne zahteva ulaganja kao drugi PoW kripto tokeni. NEM koristi PoI Proof-of-Importance i Delegated Harvesting. Šta to znači? Kada se novi blok izrudari, on potvrđuje sve transakcije u njemu i dodaje blok na blockchain. Vrednost PoI korisnika određuje ko je harvestovao taj blok i nagrada odlazi njemmu.

Šta utiče na vaš POI vrednost?

Kada imate više od 10,000 XEM tokena vi ih možete stake-ovati. Stejkovanje znači da traženu količinu tokena ‘zaključate’ u vašem kripto novčaniku, tako zaključani tokeni služe za validaciju verifikaciju transakcija na NEM blockchain-u. Što duže su stake-ovani i izvršili više transakcija u zadnjih 30 dana to će vaš PoI biti veći i vaša zarada veća. Ovo pre svega povećava skalabilnost mreže jer ne morate imati hiljade mašina i trošiti ogromnu količinu energije da bi zaradili rudarenjem.

Glavna Razlika NEM-a u Odnosu na Druge Kriptovalute

Glavna razlika NEM-a u odnosu na druge valute je da je NEM potpuno neanoniman, lako se može pratiti. Dakle na NEM mreži nema privatnih transakcija. Ovo je razlog zašto je NEM jedan od najsigurnijih kripto novčića. Ovo je učinjeno kako bi NEM u budućnosti ponudio kompanijama da prate transakcije svojih klijenata.

NEM troši 100 puta manje energije da bi se pokrenuo NEM node nego Bitcoin.

NEM nema inflaciju. Svih 8,999,999,999 NEM-a je u opticaju i novi kriptotokeni neće biti kreirani.

NEM se ne fokusira na finasijski aspekt valuta, ne želi da se implementeria u velike prodajne lance.

Glavni Konkuretni NEM Blockchaina:

Konkurenti NEM blockchain-a su Ripple, Factom, Ubiq, Ethereum… Ali za razliku od konkurenata NEM teži da omogući daleko veći broj transakcija u sekundi, ne zahteva energiju prilikom rudarenja pa je u prednosti u ondosu konkuretne altcoine.Do sada se pokazao da je stabilniji od konkurencije koja pruža ovu vrstu usluga.

Dakle svrha NEM-a nije da postane kripto valuta, već kripto razvojna paltforma. Već imaju inicijative koje podržavaju kako bi razvili nove proizvode na NEM blockchainu.

Kako da čuvate NEM?

NEM Nano novčanik je odlična solucija za desktop uređaje i možete je pokrenuti na Widows Linuxu i IOS operativnim sistemima.

NEM Node:Ukoliko želite da rudarite NEM morate instalirati NEM node i pokrenuti NEM supernode.

Mobilni novčanik: Mobilni novčanici su dostupni i na google play i na apple storu.

Kada podešavate novčanik nema potrebe da unosite privatne informacije jer funkcioniše bez njih.

The post Šta je NEM (XEM)? appeared first on Kripto Online.

Ripple je osnovan 2012. godine u San Francisku, sa fokusom da unapredi sisteme za transkciju između banaka, učini ih bržim i jeftinijim. Ripple ne zaostaje u svojoj nameri pa je tako već sklopio ugovore o saradnjii sa ogromnim internacionalnim bankarskim gigantima kao što su Santander, BBVA, RBC… Mreža partnera im stalno raste a imaju jako prisustvo i u Singapuru.

Sadržaj Vodiča

• Zašto Kripto Zajednica ne Voli Ripple?
• Šta Ripple zapravo radi?
• Kako funkcioniše Ripple
• Najveći konkurent Ripple je Swift
• Tim koji stoji iza Ripple Mreže i Partnerstva
• Kontroverze koje okružuju Ripple

Zašto Kripto Zajednica ne Voli Ripple?

Ukoliko krenete u istraživanje o ovoj kriptovaluti – Ripple-u naićićete na kritike i negodovanje u kripto zajednici. Ova valuta je predmet ismevanja i pitanja da li uopšte zaslužuje da se nalazi na blockchain tržištu. Glavna zamerka je da nema ni jednu karakteristiku koja karakteriše blockchain tehnologiju: 

1. Potpuno centralizovan
2. Ciljano tržište su banke a ne obični ljudi.
3. Najveći konkurent Ripple je Swift

Šta Ripple zapravo radi?

Trenutno globalno bankarstvo ima poteškoća jer internacionalne transakcije traju predugo. Bilo da ste građanin ili institucija potrebno je najmanje 3 do 5 radna dana da se prebaci novac internacionalno.

Ukoliko uzmete torbu punu novca i odputujete na mesto gde treba dostaviti novac je i dalje brže nego poslati novac preko banke, što je neverovatno obzirom na razvoj tehnologije i brzinu protoka informacija..Ovo se dešava jer nemamo globalnu infrastrukturu koja može omogućiti internacionalna plaćanja po pristojnim cenama. Glavna funkcija XRP-a je da služi kao most za povezivanje fiat valuta internacionalno.

Kako funkcioniše Ripple:

Banka A želi da pošalje 1,000,000,000$ u Banku B. Banka A kupuje ripple u vrednosti od 1 milijarde i šalje na ripple bankovni račun banke B. Banka B zatim konvertuje ripple u lokalnu valutu u kojoj joj je novac na raspolaganju. Kako bi ovo bilo što jednostavnije za banke, one ne moraju da kupuju ripple tokene na menjačnicama, već je ripple obezbedio tokene za transakciju.

Provizije za transakcije se plaćaju u ripple tako što se određena količina ripple uništi. Uništava se Ripple koji je poslužio za transakciju. Najveća briga kripto zajednice je što se trenutno samo 38% XRP nalazi u cirkulaciji a 62% je i dalje u vlasništvu same ripple korporacije. Neki misle da je razlog zadržavanja ove količine Ripple razlog da se obezbedi stabilnost valute.

Najveći konkurent Ripple je Swift

Tržište globalnih transakcija je zapravo monopol Swift-a koji je najveća i najača kompanija za ovu vrstu usluga. Ukoliko koristite usluge neke finasijske institucije vi verovatno koristite Swift za transkacije. 11,000 finasijskih institucija u 200 zemalja širom sveta koristi SWIFT.

Tim koji stoji iza Ripple Mreže i Partnerstva

Ripple ima veoma ozbiljan tim koji okuplja veterane iz Fintech  industrije kao i all star developere. CEO je Brad Garlighouse koji je radio u Yahoo korporaciji. Sam ripple tim broji preko 160 programera.

Veliki broj finasijskih institucja je već član Ripple mreže a sama velićina mreže se uvećava iz dana u dan. Imaju i podršku Google-a koji finasira ove projekte. Ripple u svojoj mreži ima preko 175+ banaka među kojima su HSBC, UBS, Erste, UniCredit, Royal Bank of Scotland, Western Union, UniPay, Santander…

Kontroverze koje okružuju Ripple

Investitori u blockchain tehnologiju imaju dosta suprotstavljene stavove koji se tiču Ripple. Glavni zagovornici ripple govore o tome da je ova kriptovaluta fokusirana na realni globalni problem plaćanja i da pokušava da ga reši. Zapravo ne postoji problem u svetu finansija, nego banke i institucije za transfer novca koriste svoju monopolističku poziciju i diktiraju uslove tržišta kao i cene. Realna cena transakcije je utrošak par kilobajta interneta za slanje stanja na računu, ali to ne sprečava banke da ova proces traje 3-5 dana i da uzimaju provizije u procentima.

Međutim argumenti protiv su dosta jači, kompanija i dalje ima 62% XRP, što ga čini centralizovanim. Ovo je i najveći problem jer je sama suština blockchain tehnologije da decentralizuje sisteme odlučivanja i osigura njihovu nekoruptivnost. Pored ostalog centralizovano čuvanje podataka o našim transakcijama je veoma problematično i danas tako da ne bi trebalo da težimo rešenju koje zapravo nije rešenje. 

Druga stvar koju kriptovalute žele da obezbede je transparentnost svake transakcije i informacije na blockchain-u, a sam ripple ne želi transparentnost. 

Blockchain tehnologije su fokusirane na običnog čoveka koji nema pristup finasijskim instrumentima, dok je ripple kreiran samo za banke.

U svakom slučaju banke su izuzetno moćne institucije protiv kojih se ne treba kladiti.

The post Šta je Ripple? Kripto Vodič za XRP appeared first on Kripto Online.

Bitcoin je virtuelna valuta ili tehnologija(blockchain). Bitcoin mreža može izvršiti transkaciju, a ‘pin code’ koji vam je potreban da bi vam ‘odobrili sredstva’ je digitalni potpis.Digitalni potpis je u suštini kod od 16 simbola. Dakle Bitcoin je mehanizam kojim možete razmeniti informacije o vrednosti i kupiti proizvode ili usluge, a sigurnost je osigurana upotrebom peer-to-peer tehnologije(tehnologija transfera torrent fajlova).

U ovom vodiču naučićemo osnovne stvari o Bitcoinu koje su krucijalne za razumevanje najpoznatije kriptovalute.

Objašnjenje Bitcoina kroz primer transakcije:

Ukoliko trebamo poslati novac iz Srbije za Ameriku imamo na raspolaganju par opcija:

• PayPal
• Payoneer
• Bankovni Račun
• Drugi servisi za finasijska plaćanja (Western Union, Alta Pay…)

Ali klasični servisi koji nam nude transfer naplaćuju ogromne provizije, prave profit na međuvalutnoj konverziji, itd…

Provizije su naknada bankama za bezbednost novca koji šaljete i uslugu transfera. U finasijskom svetu, sve ove transakcije se motre u glavnoj knjizi banke(centralnoj bazi podataka, ledger-u). Prilikom transfera novca banka novac prenosi digitalno na račun na koji želite da stigne novac. Banke ne prenose fizički novac sa mesta A na Mesto B. 

Dakle mi plaćamo provizije da neko digitlano prebaci novac, što u 21.veku i nije zapravo zahtevan posao. Ukoliko želimo da prebacimo 100$ Banka/Finansijska Institucija će nam naplatiti proviziju od  5% do 10%. Naravno pored provizije potreban je i dokaz zašto smo primili ovaj novac pa se može desiti da budete dodatno oporezovani.

I ako je prenos digitalno automatski potvrđen(usluga prenosa nije zahtevala ničije poslovno angažovanje). Zašto je prenos novca toliko skup? Banke imaju monopol na prenos novca. Pa koriste poziciju monopoliste i usaglašavaju provizije sa svojom konkurencijom. Tako da umesto unose inovacije u sektor prenosa novca, banke zaustavljaju razvoj i iskorišćavaju svoju monopolističku poziciju. Banke su vođenje profitom i ničim drugim, imaju centralizovanu moć odlučivanja. 

U ovoj situaciji možemo otkriti pravu moć transformacije koju Bitcoin mreža poseduje. Bitcoin kao gore pomenute institucije i valute nije kontrolisan od strane države, centralne banke ili nekog pojedinca pa se ne vodi profitom.Bitcoin reguliše matematička formula. Svako sa internet konekcijom može lako posedovati BTC.

A glavna prednost ove kriptovalute je upravo mala provizija. Pa ukoliko želimo da prebacimo novac iz Srbije u Ameriku Bitcoin-om koliko će nas to koštati. Ako želimo da prebacimo 100$(ili bilo koju sumu) uz pomoć Bitcoina ova transakcija će nas koštati 35RSD. Da ovo je cena transakcije 35RSD, niža nego Pošta Srbije :D. Prava magija je to što ako želite da pošaljete 100,000$ provizija je ista. Transakcija će se završiti za manje od sat vremena(regularnim kanalima traje od 5 do 7 radnih dana). Kada vam novac stigne ne morate pisati kako ste ga zaradili već vam je odmah dostupan za potrošnju.

Sadržaj Vodiča za Bitcoin

1. Šta je Bitcoin
   • Neformalna Definicija Bitcoin Kriptovalute
   • Kako radi Bitcoin?
   • Glavne Karakteristike Bitcoin Transkacije
   • Primer Bitcoin Transakcije
   • Termini koje morate razumeti da bi razumeli Bitcoin:
2. Zašto je Bitcoin Važno Finasijsko Otkriće?
3. Istorija Bitcoina od 2007 do 2019 – Najbitniji Događaji koji su se Dogodili u Bitcoin Zajednici
   • Istorija Bitcoina 2007
   • Istorija Bitcoina 2008
   • Istorija Bitcoina 2009
   • Istorija Bitcoina 2010
   • Istorija Bitcoina 2011
   • Istorija Bitcoina 2012
   • Istorija Bitcoina 2013
   • Istorija Bitcoina 2014
   • Istorija Bitcoina 2015
   • Istorija Bitcoina 2016
   • Istorija Bitcoina 2017 – Godina u Kojoj je ceo Svet Saznao za Bitcoin
   • Istorija Bitcoina 2018
   • Istorija Bitcoina 2019
4. Kako mogu da kupim Bitcoin?
5. Kako rade BTC nodovi? Šta su BTC nodovi?
   • Kako se novi nod priključuje na mrežu?
   • Koje funkcije bitcoin nodovi mogu obavljati?
     • Funkcija Bitcoin Noda – Povezivanje (routing)
     • Funkcija Bitcoin Noda – Skladištenje (storage)
     • Funkcija Bitcoin Noda – Rudarenje/Majnovanje (mining)
     • Funkcija Bitcoin Noda – Novčanik (wallet)
6. Blockchain ili Bitcoin
7. Kako mogu da čuvam moje Bitcoine?
   • Šta je Bitcoin Novčanik?
8. Šta trebam da znam da bi zaštitio Bitcoine?
9. Legalni Status i Takse na Bitcoine
10. Koje su mane Bitcoina?
    • Koji tipovi prevara su u Bitcoin zajednici najčešći?
11. Koje su glavne prednosti Bitcoina?
12. Istorijski presek cene bitcoina od 2008 do 2019
13. Koje informativne platforme imaju pouzdane informacije za Bitocoin?
14. Koje Bitcoin Influencere da pratite na Twitteru?

Šta je Bitcoin?

Neformalna Definicija Bitcoin Kriptovalute

Bitcoin je digitalna valuta koja je nezavisna, decentralizovana( ne kontroliše je nijedna institucija, država, pravno ili fizičko lice) i može biti upotrebljena od strane svakoga ko ima internet kako bi za fiksnu proviziju prebacio bilo koju kolicinu novca sa jednog mesta na drugo.

Kako radi Bitcoin?

Bitcoin funkcioniše na blockchain tehnologiji. Blockchain tehnologija je javna glavna knjiga/javna baza podataka(eng. ledger) na koji se oslanja celokupna Bitcoin mreža. Sve transakcije u okviru mreže se čuvaju u javnoj bazi podataka koja se skladišti na svakom računaru (nodu,majner/rudar) koji je korisnik mreže.

Svaka transakcija koja je verifikovana se dodaje na postojeći blockchain, vezujući se za block koji sadrži transkacione informacije koje su se dogodile nakon verifikacije prethodnih informacija.

Kada korisnik inicira novu transakciju Bitcoin-om, kako bi transakcija bila validna moraju je verifikovati svi učesnici Bitcoin Blockchain-a, a oni su kripto majneri. 

Dakle zamislite Bitcoin centralnu bazu podataka(Glavna Knjiga) koju poseduje svaka banka. Glavna razlika je da Bitocoin svoju centralnu bazu podataka(Glavnu Knjigu) čuva na računaru svakog učesnika mreže(node, majner/rudar). Ova centralna baza podataka je javna, za razliku one koja je u Banci i svako može proveriti svaku transakciju koja se ikada dogodila na mreži.

Kako bi zaštitio mrežu i korisnike Bitcoin upotrebljava model kriptografije ‘Glavnog Kljuca’. Koristi dve različite vrste informacija da autentifikuje promene. Kada instalirate Bitcoin novčanik prvi put, bićete upitani da kreirate ‘privatni ključ’ poznat i pod terminom ‘seed’. Ovo je najvažniji deo sigurnosti Bitcoina. Privatni ključ se samo jednom generiše. Ovako generisani privatni ključ će uvek otključavati Bitcoin novčanik dok god ga koristite. Zato je dobro da odmah prepišete na papir i sakrijete na poverljivo mesto.

Nikada ne delite informacije o privatnom kljucu javno, NIKADA!

Glavne Karakteristike Bitcoin Transkacije:

1.Bitcoin Transakcija je Nepovratna

Nakon verifikacije transakcije proces je ireverzibilan. Dakle transakciju ne može niko poništiti nijedna institucija, država, tvorac Bitcoina ne može da poništi transakciju koja je verifikovana.

2.Bitcoin štiti lične podatke

Nijedna transakcija ne sadrži podatke o računu, ardesu, ime, prezime…. Ne postoje vaše personalne informacije, jedino je vidljivo broj računa vašeg Bitcoin novčanika i koja količina BTC-a je transferovana sa jedne adrese na drugu. Adrese predstavljaju nasumični brojevi od 30 karaktera.

3. Bitcoin Mreža je Brza i Globalna

Za bitcoin transakcije ne postoje granice i ograničenja. Daljina ne utiče na brzinu transfera, a svaka transakcija se tretira istim prioritetom. Nebitno je da li želite da prebacite 100$ ili 1,000,000$, provizija i brzina su iste.

4.Bitcoin Mreža je 100% Sigurna

Bitcoin je zaštićen kriptografskom metodom javnog ključa. Samo vlasnik privatnog ključa može otljučati sredstva koje se nalaze iza javnog ključa. Dobra komparacija je sa email adresom, vaša javna adresa (javni ključ) je email a lozinka je privatni ključ. Tako da svako vidi javnu adresu ali ne zna šta je iza nje. Glavna razlika je što ne možete generisati drugi privatni ključ ako izgubite prvobitni. 

5. Na Bitcoin mreži nema prioriteta prilikom transakcija

Sve  transkacije u mreži su jednake. Niko ne može da zabrani upotrebu Bitcoin-a.

Kreator/i Bitcoina su vođeni idejom da dve individue mogu uvek da trguju anonimno bez mogućnosti za prevaru. Umesto da nam ovu opciju omogući treća strana, Bitcoin mreža sama vrđi proveru i čini transakcije sigurnim. Svaka transakcija je povezana sa transakcijom koja se dogodila pre nje i transakcijom koja se dogodila posle. Ne postoji centralizovana baza podataka koju možete napasti jer svi učesnici mreže imaju sve podatke na svojim računarima.

Primer Bitcoin Transakcije:

Miloš želi da kupi pizzu koristeći BTC od Ane. Ana treba da pošalje Milošu svoju javnu adresu  iz novčanika(zamislite kao kripto tekući račun). Nakon što Miloš dobije javnu adresu on u svom kripto novčaniku upisuje iznos transakcije i javnu adresu na koju želi da pošalje BTC i šalje novac(kao prilikom običnog plaćanja, vi dobijete broj računa(javnu addresu) od osobe upišete je, upišete iznos i pošaljete, a banka verifikuje plaćanje). Nakon što je poslao novac, nodovi koji su zaduženi za verifikaciju transakcije. Upisuju transakciju u block koji je slobodan za upis transakcije. Zatim transakcija prolazi kroz 6 verifikacija(slično sa verifikacijom banke na pos terminalu). Verifikacije su matematičke funckije koje se obavljaju rudarenjem/majnovanjem. Nakon što je transakcija prošla svih 6 verifikacija bitcoin je isplaćen na željenu javnu adresu. Pristup BTC će biti moguć samo sa Privatnim ključem javne adrese na koju je poslat a koji u ovom slučaju jedino Ana poseduje.

Termini koje morate razumeti da bi razumeli Bitcoin:

Bitcoin –  kada je B veliko ono predstavlja koncept blockchaina tehnologije, zajednice okupljene oko Bitcoin-a…

bitcoin – kada je b malo ono predstavlja valutu, digitalnu jedinicu. 

Potvrda Transakcije: Kada se transakcija bitcoin-om inicira, blockchain veriikuje da se transakcija dogodila i da li je validna. Verifikaciju obavljaju ‘kripto majneri/rudari’. Verifikacija može trajati do jedan sat, nekada i duže ali ovu temu ćemo kasnije obraditi. Međutim radi sigurnosti da je transakcija uspešna morate sačekkati da mreža obavi 6 verifikacija.

Kripto Majnovanje Rudarenje: Proces u kome hardver računara obavlja matematičke kalkulacije za Bitcoin mrežu. Glavna svrha rešavanja ovih matematičkih zagonetki je verifikacija trasnakcije i uvećanje sigurnosti celokupne mreže.

Nodovi/Rudari/Majneri – Su računari velike hardverske snage koji održavaju Bitcoin mrežu. Oni upisuju nove transakcije, kriptuju blokove i čine mrežu 100% sigurnom

Zašto je Bitcoin važno finansijsko otkriće?

Bitcoin je digitalna valuta koju rešava sl. Probleme:

1. Anonimno plaćanje proizvoda online
2. Instant prekogranični transfer novca
3. MIkrotransakcije 

Već ste pomislili da postojeći sistem uspešno pruža ove usluge i funkcioniše sasvim dobro. Šta će nam novi sistem onda?  Ovo pitanje smo se mogli zapitati i kada je glavno prevozno sredstvo bio konj, kada smo menjali osvetljenje vatrom za električnu energiju, itd…

Hajde da razmotrimo postojeći finasijsksi sistem. Svako plaćanje ili transakcija koju iniciramo mora da prođe kroz centralizovanu instituciju Banku ili instituciju koja proizvodi kreditne kartice. Kao monopolisti ove institucije naplaćuju  gore navedene usluge veoma skupo. Banke svoju cenu pravdaju pre svega poverenjem koje sistem ima u banke. Navikli smo već vekovima da nam bane čuvau i bezbedno transportuju novac. Kupovina je prilično konfortna jer se retko kada dešavaju prevare…

Postoji cena koju plaćamo za ove usluge, mi moramo dati banci sve naše privatne podatke. Informacije koje smo dali su zapravo toliko poverljive da neko može ukrasti vaš identite ukoliko ovi podaci procure. Osim podataka kao što su JMBG, ime, srednje ime, prezime banke beleže i svaku našu transakciju, šta smo kupili, gde smo kupili, koliko često kupujemo nešto… Svedoci smo da su se desile nebrojeno proboja i krađe svih ovih informacija. 

Zbog ovakvih propusta a naročito nako 2008 godine ljudi su počeli da razmišljaju kako da obavljaju transakcije mimo banaka. Glavni problem koji je postojao je tkz. ‘Double Spending Problem’(Problem Duplog Trošenja). Ovaj problem je ostao nerešiv do momenta nakon što je Satoši kreirao Bitcoin. Pa je najveći doprinos finasijskom sistemu Bitcoin doprineo na sledeći način:

1. Učinio je transakcije online bezbednim i anonimnim
2. Ubrzao je transkacije neverovatno, prosečno za prekogranične transfere morate čekati 5-7 radnih dana, dok bitcoin možete čekati do par sati najviše.
3. Olakšao i ubrao prekograničnu trgovinu
4. Učinio mogućim mikrotransakcije.

Istorija Bitcoina od 2007 do 2019 – Najbitniji Događaji koji su se Dogodili u Bitcoin Zajednici

Koje osoba koja stoji iza Bitcoina ce verovatno da ostane nepoznanica. Misteriozna osoba pod pseudonimom Satoši Nakamoto je objavila naučni rad 2008 godine Oktobra u časopisu ‘The Cryptografi’. Predstavljen je koncept finasijskog sistema koji će imati sve gore navedene karakteristike. Januara 2009 open source Bitcoin softver je prvi put objavljen. Izrudaren je  prvi blok koji je nazvan ‘genesis blok’ a nosio je nagradu od 50 Bitcoina.’

Istorija Bitcoina 2007

2007 – Legenda a Satoši Nakamotu je rođena. Spekuliše se da je Satoši ili grupa ljudi koja stoji iza ovog pseudonima počela rad na Bitcoin sistemu.

Istorija Bitcoina 2008

15. Avgust 2008

Neal Kin, Vladimir Oksman i Charles Bry su predali zahtev za patent čija je funkcija enkripcija. Međutim ova grupa poriče da je učestvovala u kreiranju Bitcoina.

18. Avgust 2008

Bitcoin.org je registrovan na sajtu anonymousspeech.com.

31. Oktobar 2008

Satoši je na sajtu metzdowd.com objavio naučni rad (whitepapper) koji prvu put koristi decentralizovanu (distribuirana na svim računarima mreže) glavnu knjigu/centralnu bazu podataka/ledger, bez potrebe verifikacije transakcija od strane trećih lica ili institucija a uz pomoć kriptografije. Glavni problem koji je rešen u naučnom radu je ‘Double Spending Problem’

9. Novembar 2008

Bitcoin projekat je registrovan na SourceForge platformi.

Istorija Bitcoina 2009

3.Januara 2009

Genesis Block je izmajnovan u 18:15 GMT. Ovaj blok je nosio nagradu od 50 BTC-a.

9. Januar 2009

Verzija 0.1 Bitcoina software je objavljena. Kompatabilna je sa MIcrosoft Visual Studiom, ali je interface bio toliko komplikovan da se došlo do zaključka da je ovaj projekat kooperacija više vrhunskih stručnjaka. Podešen je tako da zadnji Bitcoin bude iskopan 2040 i ona će u cirkulaciji biti dostupno svih 21,000,000 BTC-a.

12. Januar 2019

Prva Bitcoin Transakcija se dogodila u bloku 170. Transakciju su obavili Satoši i Hal Finij

5. Oktobar 2009

Prva verzija menjačnica je otvorena, New Liberty Standard je izračunao cenu razmene bitcoina za $. Ona je bila kalkulacija koliko se struje utrosi da se majnuje 1 bitcoin. I ta cena je bila 1$ = 1,309.03 BTC. Danas (5.4.2019) taj uloženi jedan $ bi vredeo preko 6,5 miliona $.

16. Decembar 2009

Verzija 0.2 Bitcoina je objavljena.

30. Decembar 2009

Prvi put se desilo da se težina majnovanja poveća(mining increase difficulty).

Istorija Bitcoina 2010

6. Februar 2010

Prva Menjačnica za Kriptovalute je kreirana ‘The Bitcoin Market’.

22. May 2010

Prva kupovina fizičkih dobara bitcoin-om je ostvarena. Programer sa Floride je postavio na Bitcoin forumu da želi da kupi picu za 10,000 BTC,tada je ova pica vredela oko 25$. danas (27. Jula 2019) bi vredela  130,000,000$.

7. Juli 2010

03. Verzija Bitcoina je objavljena.

12.Jul 2010

Cena BTC se udesetrostručila i porasla na 8 centi.

17. July 2010

MtGox je osnovan, jedna od najpoznatijih menjačnica ranog doba crypto trgovine.

18.July 2010

Prva hash farma je otvorena. Hash farma je objekat u kome je umrežen veliki broj računara koji kombinuju svoju snagu i rudare BTC.

15.Avgust 2010

Prva mana sistema je otkrivena, ovo je otvorilo mogućnost manipulacije i 184,000,000 BTC je pušteno u cirkulaciju dodatno.

18. Septembar 2010

Prvi open source digitalni shop za bitcoin je kreiran na web-u. Prvi zajednički blok je izmajnovan u pulu, koristeći udruženu snagu više kompijutera za rudarenje bitcoin-a.

29.Septembra 2010 

Novi hack Bitcoin mreže se dogodio.

Oktobar 2010

The Financial Task Force, internacionalna agencija koja se bavi sprečavanjem pranja novca upozorava na rizike koje donosi BTC.

Prva javna verzija OpenCl majner programa izlazi.

6.Novembar 2010

Market kapitalizacija Bitcoina prelazi 1 milion dolara

8.Decembar 2010

Prva mobilna transkacja na Bitcoin mreži se dogodila.

Istorija Bitcoina 2011

2011

Silk Road (e-bay dark weba sa ilegalnim proizvodima) se otvorio a glavna valuta je BTC.

28. Januar 2011

25% svih Bitcoina je izrudareno.

9. Februar 2011

Na MtGox menjačnici BTC vredi 1$.

10.Februar 2011

Zbog ogromnog FOMO-a koja je povezana sa vrednošću BTC-a od 1$, dolazi do obaranja bitcoin.org sajta zbog ogromne posete. 

14.Februar 2011

Jedan auto je prodat za 3000BTC stara Toyota Celica u Australiji. U julu 2019 ovaj automobil je vredeo 39,000,000$

6.Mart 2011

MtGox je prodat Japanskoj kompaniji. Desio se i prvi pokušaj da se superkompijuterom poremeti Bitcoin mreža. Snaga Bitcoin mreže je sa 900 Ghash/sec pala sledeći dan na 500Ghash/sec.

18.Mart 2011

Prvi ‘potop’ Bitcoina se dogodio cena je sa dolar pala na 0.7$.

27.Mart 2011

Britcoin prva Britanska Kriptovalutna menjačnica se otvara i izbacuje par funta/BTC.

31.Mar 2011

Bitcoin Brazil počinje sa radom.

5.April 2011

Bitmarket EU počinje sa radom.

16.April 2011

Time magazin izbacuje prvi članak o Bitcoinu. Akcenat je stavljen na promenu koju BTC može doneti svetu.

23.April 

Market Kapitalizacija Bitcoina prelazi 10 miliona dolara.

27.April 2011

VirWox prvi put u ponudi stavlja mogućnost da trgujete dve digitalne valute online, valutu iz Second Life igrice Lindens sa BTC-om.

2.Jun 2011

Cena 1 BTC na MTGox platformi prelazi 10$.

4.Jun 2011

Bitcoin Market izbacuje PayPal iz upotrebe.

8. Jun 2011

Cena jednog Bitcoina na Mt GOX kripto menjačnici dostiže all time high od 31.91$ za 1 BTC, a tržišna kapitalizacija Bitcoin mreže je 206 miliona dolara.

12.Jun 2011

Prvi Krypto Buble se dogodio, cena je sa 31$ pala na 10$ za samo 4 dana.

19. Jun 2011

MtGox je hakovan, Informacije 60,000 korisnika  je pokradeno, a jedan admin MT Gox na svaki BTC sa platforme sell order. Cena je pala sa 17$ na 0,01$ i onemogućila rad Mt GOX-a 7 dana.

29. Jun 2011

Bitpay cini dostupnim prvi e-wallet za Bitcoin.

20.july 2011

Aplikacija za Ipad je proradila.

26.Jula 2011

Bitomat Poljska kripto menjačnica je izgubila private key svog novčanika i 17,000 BTC koji su se nalazili na njemu. Gubitak koji u Julu 2019 iznosi 221,000,000$.

20.Avgust 2011

Prva Svetska Konferencija o Bitoin-u je održana u Nju Jorku.

6.September 2011

Prvi fizički bitcoin-i su kreirani. Maj Kanvel je napravio Casacius Coin. 

Istorija Bitcoina 2012

13.Februar 2012

Prva Bitcoin menjačnica je zatvorena Trade Hill prestaje da posluje. 

27.februar 2012

Bitcoin Magazine je otpočeo sa radom.

12. Mart 2012

Najveća krađa BTC se dogodila jednom hosting provajderu. Sa kripto novčanika je ukradeno 45,000 BTC-a

9.Maj 2012

FBI objavljuje prvu studiju vezanu za opasnost upotrebe BTC i sprečavanje pranja novca.

Jun 2012

CoinBase je kreiran, jedna od najpoznatiji američkih kripto menjačnica.

20. Avgust 2012

Pva ideja Bitcoin kreditne kartice se pojavila. Carli Srem je pokrenuo ovu incijativu sa Bitinstant servisom.

15.Spetmebar 2012

London Bitcoin konferencija je osnovana.

27. Septembar 2012 

Bitcoin fondacija je osnovana, formirajući osnovni tim programera i ciljeve organizacije.

15.Novembar 2012

WordPress objavljuje da prihvata BTC za plaćanje.

6.Decembar 2012

Bitcoin Central prva bitcoin banka. Osnovana je u EU Centralnoj Banci i posluje pod regulativama Evropske Unije.

Istorija Bitcoina 2013

9.Februar 2013

Kim Dotcom osnivač Mega cloud servisa, objavljuje da počinje da prihvata BTC.

0.8 verzija Bitcoina je objavljena.

22. Februar 2013 

BTC vraća vrednost na 30 dolara.

23. Februar

Nakon 601 dana ispod all time high vrednosti BTC probija all time high.

12. Mart 2013

Prvi ‘Hard fork’ se dogodio na BTC mreži.

21. Mart 2013

Vrednost Bitcoin-a dostiže 74.9$

28. Mart 2013

Tržišna kapitalizacija Bitcoin mreže dostiže 1 milijardu dolara.

April 2013

Bitcoin prelazi vrednost od 100$.

10. April 2013

Vrednost bitcoina je skočila sa 13$ na 266$.

20. April 2013

Drugi Bitcoin buble je pukao sa 266$ BTC je izgubio više od polovine vrednosti na manje od 125$ u roku od nekoliko sati.

Maj 2013

Kompanija za proizvodnju igara ESEA je uhvaćena kako tajno uređajima korisnika rudari kriptovalute. Coin Desk je osnovan.

2. Maj 2013 

Prvi Bitcoin ATM je kreiran. Prvi put na automatu možete menjati Bitcoin za druge valute.

14. May 2013

Američka policija je zaplenila 2.9 miliona dolara sa računa korisnika Mt GOX-a pravdajući ovaj postupak nepoštovanjem procedura za trgovinu Bitcoin-om.

18.May 2013

Prva online kockarnica u kojoj možete platiti kriptovalutama je otvorena.

23.May 2013

Bitcoin Central je hakovana. 

July 2013

Winklevoss braća(poznata po tužbi protiv Marka Cukenberga zbog prava na FB) su osnovala investiocioni fond za ulaganje u Bitcoin.

6. Avgust 2013

Sud u Texasu je proglasio BTC valutom, regularnim novcem.

9. Avgust 2013

Bloomberg izbacuje grafik koji prati vrednost bitcoina. Oznaka pod kojom se prati Bitcoin je XBT.

20. Avgust 2013

Nemačka prepoznaje pravno BTC kao privatni novac.

28. Avguist 2013

Robocoin kreira ATM menjačnice koje možete kupiti za 20,000$.

2. Oktobar 2013

FBI je zatvorio Silk Road. Ovo ima uticaja na Bitcoin pa njegova cena pada za 15%

14.Oktobar 2013 

Baidu počinje da prihvata plaćanje BTC-om.

6.Novembar 2013 

Bitcoin probija novi all time high probija se vrednost od 269$.

7.Novembar 2013

BTC duplira vrednost na 503$.

19.Novembar 2013

Nakon zasedanja Senata na temu bezbednosti i pretnji od strane kriptovaluta cena BTC odlazi na 1200+$. Istog dana bitcoin prestiže Western Unuion po obimu transakcija.

21.Novembar 2013

Univerzitet na Kipru počinje da prihvata btc za sva plaćanja.

27.Novembar

Shopify počinje da prihvata Bitcoin.

29.Novemabr 2013

Prvi Bitcoin Black Friday počinje.

2.Decembar 2013

96,000 BTC je ukradeno sa Sheep Marketplace, portal na dark webu koji je prodavao drogu. Ceo svet posmatra kako lopov premešta sredstva sa računa na račun.

5.Decembar 2013

Centralna Banka Kine banuje sve BTC transakcije, cena bitcoin-a pada ispod 1000$.

17.Decembar 2013

BTC propada na ispod 500$ zbog bana Centralne banke Kine.

Istorija Bitcoina 2014

Januar 2014

Bitcoin počinje godinu cenom od 760$ za 1 BTC. Kreirano je preko 1 miliona novčanika na blockchain.info

Februar 2014

Počinju glasine da je MtGox hakovan i daje došlo do ozbiljnih propusta. U Martu MtGox proglašava bankrot. Dug iznosi više od 60$, izgubljeno je 850,000 BTC.

Apple banuje Bitcoin applikacije na app storu.

Mart 2014

Sumnje da je MtGox velika ponzi šema koja pokušava da nadoknadi gubitak od krađe. Novi dokazi polako verifikuju sumnje o ogromnoj prevari.

April 2014

IRS izdaje dokument kako da prijavite porez u bitcoinu.

May 2014

Kineska centralna banka izdaje saopštenje da će suspendovati sve račune povezane sa BTC transakcijama.

Circle je prva banka koja registruje bitcoin.

Jun 2014

Apple vraca novčanike za Bitcoin  u app store.

July 2014

Dell računari objavljuju da se pridružuje Bitcoin porodici.

Wikipedia prima donacije u BTC-u.

Septembar 2014 

Kanadske kompanije počinju da plaćaju svoje zaposlene u BTC-u.

Open Bazar beta 1.0 je dostupan, ova platforma je Ebay bitcoina.

Oktobar 2014 

Cena BTC pada na 310$. Bil Gejts daje izjavu da je Bitcoin fenomenalano otkriće.400 Evropskih banaka počinje da prima Bitcoin. Western Unuion počinje sa kritikom Bitcoin-a. Američki Crveni Krst prihvata plaćanje u Bitcoin-u.

Decembar 2014 

‘Šta je bitcoin’ postaje #4 pretraga na Google za 2014 godinu.

11.Decembra 2014 

MIcrosoft počinje da prihvata plaćanje Bitcoin-om.

Istorija Bitcoina 2015

25. Januara 2015

Coinbase menjačnica je otvorila prvu licenciranu platformu za trgovinu bitcoin-om u 25 američkih država, sa željom da do kraja godine pokrije jos 30.

Januar 2015 

Krajem meseca bitcoin vredi 268$. Bitstamp je osnovan u Britaniji, postaće jedna od najvećih kripto menjačnica.

Februar 2015

Broj prodavnica koje prihvataju Bitcoin je porastao na 100,000.

1.Avgusta

Ceo tim MtGox-a je uhapšen.

Oktobar 2015 

Winklevoss braća lansiraju platformu Gemini, koja u narednim godinama postaje jedna od najboljih kripto menjačnica.

Istorija Bitcoina 2016

Januar 2016

Mreža ima brzinu veću od 1 exahash/sec.

Mart 2016 

Japan prepoznaje Bitcoin kao diigtalnu valutu i realan novac Najveći online shop u Južnoj Africi počinje da prihvata Bitcoin.

April 2016 

Steam je počeo da prihvata bitcoin kao sredstvo plaćanja.

July 2016 

Uber Argentina se prebacuje poslovanje na Bitcoin mrežu-

16.Septembar 2016

U svetu ima 771 Bitcoin ATM.

Avgust 2016 

Bitifinex je hakovan

14. Oktobar 2016

Hakovan je blockchain.info i svi podaci korisnika koji su imali naloge na ovoj platformi

16.Oktobar 2016

Darkweb prodavnica ‘Oasis’ je zatvorena, medjutim kriptovaluta koja je najviše korišćena na platformi je Monero

Novembar 2016

Švajcarska železnica je počela da prima Bitcoin.

Istorija Bitcoina 2017: Godina kada je ceo svet saznao za Bitcoin

3. Januar 2017

BTC prvi put prelazi 1000$ u poslednjih 3 godina ovo je prvi put.

10.Januar 2017

Lighting Bitcoin mreža je dostupna v 0.1.

17.Januar 2017

Coinbase dobija prvu dozvolu od NYDFS ‘Bit licenca’.

8.Februar 2017

Filipinska Centralna Banka daje dozovle za rad novim kripto trejding(platforme za trgovanje kriptovalutama) menjačnicama.

9. Februar 2017

Kineske bitcoin menjačnice su obustavile povlačenje BTC sa njihove mreže.

25.february 2017

Vrednost Bitcoin-a je presla ‘all time high’ od 1165$.

2.Mart 2017

Vrednost bitcoina prestiže cenu unce zlata na berz.i

14.Mart 2017

‘BTC Unlimited’ bag se dešava, svi nodovi su offline.

1.April 2017

Japan proglašava Bitcoin legalnim za trgovinu.

20.April 2017

Spells of Genesis – prva blockchain igra sa kartama je kreirana.

22.May 2017

MGT Capital objavljuje da će investirati 1.35 miliona dolara u majnovanje/rudarenje Bitcoina.

23.May 2017

‘Dogovor u New Yorku’ Segwit 2x je javno dostupan.

29. Jun 2017

“Budućnost Bitcoin-a” konferencija u Holandiji.

22.jul 2017

Bitcoin Cash postaje mainstream, reddit kanal se otvara.

12. Avgust 2017

Vrednost BTC prelazi 4000$.

21.Avgust 2017

Visa suspenduje sve Bitcoin debitne kartice za korisnike koji nisu iz Evrope.

3. September 2017

Coinbase dostiže bazu od 10 miliona korisnika. Sequoia investira 50 miliona dolara u Bitmain, veštačku inteligenciju.

8.September 2017

Švajcarska prima plaćanje poreza u BTC-u

10. Septembar 

Open Bazaar 2.0 je online.

17.Septembar 2017

Pirate Bay uhvaćen da je majnovao Monero preko pretraživača korisnika. 

29.Septembar 2017

Finasijska Agencija Japana dozvoljava rad 11 menajčnica. Kristine Lagard uverava Centralne Banke da se ne plaše Bitcoin-a.

9. Oktobar 

Vanutu počinje da prima BTC za državljanstvo.

10. Oktobar

Mastercard je banovao korisnike BTC debitne kartice van EEA.

13. Oktobar 2017

Gigabyte testnet je gotov kao i prvi blok koji ima 1 gb.

30. Oktobar 2017

Bitcoin Market kapitalizacija prelazi 100 milijardi dolara.

3. Novembar 2017

Tržišna kapitalizacija kriptovaluta prelazi 200 milijardi dolara.

28. Novembar 2017

BTC prelazi cenu od 10,000$ 

9. Decembar 2017

Bugarska vlada je zaplenila preko 213,000 BTC koji u tom trenutku vredi 3 milijarde $

12. Decembar 2017

Tržišna kapitalizacija kriptovaluta prelazi 500,000,000,000$.

13. Decembar 2017

Bitcoin postaje jedan od najpretraživanijih pojmova na Google pretraživaču.

21. Decembar

Prosečna provizija BTC mreze prelazi 1000 satoshi/byte.

31. December 2017

Vrednost Bitcoina je 14,000$+ , a ukupna market kapitalizacija Bitcoin-a 237,000,000,000$

Istorija Bitcoina 2018

2. Januar 2018

Peter Tiel, ko osnivač PayPala je kupio 15-20 miliona dolara vredne Bitcoine. Egipatski veliki muftija zabranjuje ljudima islamske religije da koriste bitcoin.

9. Januar 2018

JP Morgan CEO Jamie Dimon kaze da se kaje što je nazvao BTC prevarom. Kodak objavljuje da će lansirati svoju kripto valutu i deonice skaču 120%.

11.Januar 2018

Početak pucanja najvećeg balona na kripto tržištu. Inciran od strane vlada i velikog broja online i offline media. Južna Koreja kao jedno od najvećih kripto tržišta objavljuje da će zabraniti trgovanje kriptovalutama. Vlada upada u dve najveće menjačnice u zemlji, CoinMarketCap platforma za dnevno praćenje vrednosti kriptovaluta, prikazuje pogrešno kapitalizaciju tržista i umanjuje je a više puta. Panika počinje i povlači masovnu prodaju kriptovaluta.

15.Januar 2018

Kina objavljuje da će stati na kraj trgovini Bitcoin-om jer je trenutno jedna od najvećih tržišta na svetu.

16.Januar 2018

Bitconnect jedna od najvećih platformi za pozajmljivanje Bitcoina i njegovu trgovinu se zatvara. Jedna od najvećih ponzi prevara na kripto trzištu ikada.

17.Januar 2018

Cena BTC propada na ispod 10,000 dolara.

25.Januar Ekonomski Ministar Švajcarske izjavljuje da oni žele postati kripto nacija.

29.Januar

Coinheck Japanska menjačnica je hakovana i nestalo je preko 534,000,000 NEM, jedna od navećih pljački u istoriji cyber kriminala.

30. Januar 2018

FB i Google banuju oglašavanje povezano sa kripto trgovinom.

1.Februar 2018

Švedska želi da napravi e-krunu, svoju blockchain valutu.

5. Februar 2018

Loyd bankarski konglomerat objavljuje da počinje da brani svojim klijentima da kupuju BTC njihovim karticama i računima.

6. Februar 2018

Bitcoin vredi manje od 6,000 dolara, a iz kripto tržišta je nestalo 550,000,000,000$ vrednosti.

9. Februar 2018

Giblatar reguliše ICO.

21.Mart

Google radi na izradi svog blockchain sistema za servere.

26.Mart 2018

Twitter banuje reklame za kriptovalute.

16.Maj 2018

Bitcoin troši 0,5% svetske struje za rudarenje.

19. Jun 2018

Malta postaje blockchain ostrvo.

9.Avgust 2018

Svetska banka izdaje prve kripto obveznice.

4.Septembar 2018

Japanski grad Tskuba je jedan od prvih gradova koji će testirati blockchain tehnologiju za glasanje

18. Septembar 2018

Japnska kripto menjačnica Zaif je hakovana i pokradena za 60,000,000$ kriptovaluta.

15.Oktobar 2018

Fidelity Investment je pokrenuo platformu za trgovinu kriptovalutama, ali od strane institucija. 

31. Oktobar 2018

Bitcoin puni 10 godina.

3. Decembar 2018

Težina za Rudarenje Bitcoina se smanjuje za više od 15%.

31.Decembar 2018

Institucionalna platforma za trgovinu kriptovalutama Bakktu je prikupila 182,000,000$.

Istorija Bitcoina 2019

3.Januar 2019

Trace Mejer jedan od ranih investitora u Bitcoin pokreće tkz ‘Proof of Key’ pokret koji ima za cilj da svi korisnici kriptovaluta zatraže istovremeno svoje kriptovalute na novčanike kako bi se uvidelo da li menjačnice manipulišu rezultatima.

1.Mart 2019

Facebook objavljuje da počinje da radi na svojoj kriptovaluti.

22.Mart 2019

Studija Bitwise je pokazala da je trejding volumen uglavnom lažan, a uzrok nepravilnosti su neregulisane menjačnice.

8. April 2019

Kina želi da banuje kripto rudarenje. Tržište se polako oporavlja posle bear perioda koji je trajao skoro godinu ipo dana. Od 15 marta do 8 Aprila bitcoin je uvećao 60% svoju vrednost.

26. April 2019

Bitifinex i Teter su optuženi za prevaru od 850,000,000$ koje navodno prikazuju lažno da poseduju. 

8. Maj 2019

Nakon špekulacija da Bitcoin nije anoniman dešava se hack najveće kripto trejding platforme Binance, ukradeno je 41,000,000$ Bitcoin

21. Maj 2019

Australijanac Craig Wright pokušava da preuzme Satošijev whitepapper kao svoj. Cena Bitcoina skače za još 40%.

13. June 2019

Bakkt kreira Bitcoin Feature i objavljuje da će on biti dostupan 22. Jula na tržištu. Kroz 10 dana Bitcoin dobija još 20% na vrednosti. Od marta do Aprila uvećao je svoju vrednost sa 3800$ na 10,800$.

28. June 2019

Facebook objavljuje whitepapper svoje Libra kriptovalute. Ova vest utiče na Bitcoin cenu i Bitcoin kreće nezaustavljivo u još jedan bull run. Nekoliko dana posle ove objave Bitcoin udara u Yearly High od 13,500$

Kako mogu da kupim Bitcoin?

Pre svega preporučio bi da pročitate naš članak o trgovanju/investiranju u kriptovalute i naravno informišete se o investiranju. 

Dakle koje su mi opcije da posedujem BTC:

1. Kripto menjačnica(Trading Platforma), gde možete zameniti regularan novac(fiat valute) za BTC.
2. BTC ATM koji prihvata keš ili kreditne kartice.
3. Možete da kupite direktno od osobe koja ima BTC ili upotrebom servisa koji ce pronaći te osobe.
4. Možete prodati ili uraditi nešto za kriptovalute.

Kako rade BTC nodovi? Šta su BTC nodovi?

Bitcoin mreža se sastoji od network nodes(mrežnih čvorova ), koji predstavljaju računare ili servere koji pokreću Bitcoin Software. Ovi nodovi su zapravo bitcoin rudari-majneri koji rešavaju kompleksne matematičke probleme kako bi svaka infomracija ostala sigurna, kriptovana i pravilno upisana u glavnu knjigu. Kako bi rudari postali deo Bitcoin mreže oni moraju podesiti svoj računar instalacijom Bitcoin majner software i core novčanika. Nakon konekcije njihova uloga je da osiguravju uključenje novih nodova na mrežu, uspostavljanje konekcije sa ostalim nodovima u mreži, verifikacija transakcija, čuvanje celokupnoe data baze, kriptovanje adresa..Kroz mrežu intekonektovanih nodova, Bitcoin korisnici mogu poslati digitalnu valutu 100% sigurno kroz mrežu, ne postoji način da budete prevareni. 

Kako se novi nod priključuje na mrežu?

Bitcoin software osigurava celokupan bitcoin protocol i usluge koje on pruža. Ako je mreža osigurana kako se novi nodovi priključuju na mrežui? Kada aktivirate novi nod on pronalazi 1 peer u mreži i prikuplja informacije o ostalim peer-ovima na mreži sa kojima je ovaj peer prethodno komunicirao. A kako se konektujete sa prvim peer-om? Bitcoin software sadrži hard coded listu svih poznati DNS servera koji nakon upita vraćaju listu IP adresa Bitcoin nodova. Blizina i geografska pozicija nodova nemaju nikakvo značenje. Šta ovo znači? Svaki nod se može konektovati sa drugim nodom bez obzira na geografsku poziciju noda. Kada nod incijalno kontaktira drugi nod, razmenjuje bazične informacije o nodu. Prva bazična poruka je uvek ista nakon prve komunikacije novokonektovanog noda sa drugim nodom na mreži. Kada aktivan node primi bazične informacije od novo iniciranog noda, prva informacija koju stariji čvor proverava je verzija Bitcoin software na kom je pokrenut novi node. Ukoliko su verzije kompatabilne stariji node šalje poruku da je konekcija uspostavljena.

Bazične informacije koje nodovi razmenjuju su lista IP adresa drugih nodova na mreži. Ova informacija ostaje upamćenja na vašem računaru za slučaj da prestanete da rudarite vašim nodom i želite ga isključiti na neko vreme. Tako da pri ponovnom uključenju node odmah lokalno ima informacije o listi IP adresa svih nodova. Ostale informacije koje bitcoin nodovi razmenjuju su kako izgleda glavna baza podataka, da li informacije o glavnoj bazi podatak iste kao na ostalim bitcoin nodovima, koliko je duga lista transakcija na njihovom lokalnom bloku, da nedostaje neki blok iz blockchaina. Ukoliko neke informacije nedostaju novoformiranom nodu ubrzo će mu drugi bitcoin nodovi poslati informacije koje nedostaju.

Koje funkcije bitcoin nodovi mogu obavljati?

Postoji nekoliko funkcija koje nodovi mogu da izvršavati. Glavne funkcije koje nodovi obavljaju su:

• Povezivanje (routing)
• Skladištenje (storage)
• Majnovanje/Rudarenje (mining)
• Funkcija novcanika

Funkcija Bitcoin Noda – Povezivanje (routing)

Routing je osnovna funckija svakog BTC noda. Nod more izvr[avati ovu funkcionalnost kako bi funkcionisao. Povezivanje ili Routing je funkcija istrazivanja novih nodova ona je automatska funkcija hard kodovana u svakom nodu. Routing je esencijalna funkcija kojom se Bitcoin mreža održava u životu, jer dozvoljava tačan i nesmetan protok informacija između svih nodova bitcoin mreže.

Funkcija Bitcoin Noda – Skladištenje (storage)

Funkcionalni Bitcoin node ima i funkciju skladištenja celokupne baze podatak svih trasnakcija(ledger, Glavna Knjiga) na tom nodu. Ukoliko node ima gore navedene funkcije on je potpuno nezavistan i može da nezavisno verifikuje transakcije. 

Funkcija Bitcoin Noda – Rudarenje/Majnovanje (mining)

Node koji ima funkcju rudarenja ima prilično specijalnu ulogu. Glavna svrha je da rešava kriptografsku slagalicu. Mora imati instaliran Bitcoin majning software i onda može da dodaje nove transakcije u blokove i ugra]uje te blokove u glavni Bitcoin blockchain(baza podataka). Za svaku uspešno rešenu kriptografsku slagalicu postoji nagrada za nod koji je uradio ovaj zadatak, što je osnovna motivacija svih koji se bave rudarenjem. 

Rudarenje ili Majnovanje je proces kako bi se osigurala hronologija svih transakcija na Bitcoin mreži., dodavanje novih transakcija i bezbednost od manipulacija postojećim informacijama. Kada neko izvrši transakciju, da bi ona bila upisana u blok a taj block kasnije bio postavljen na pravo mesto u glavnoj bazi podataka, potrebno je da ljudi rudare, jer rudarenjem oni rešavaju kriptografske funkcije kojim se mreža štiti. Rudari su nagrađeni za svaki blok 12,5 BTC-a. Vremenom se ova nagrada prepolovljava a 2040 će prestati sa rudarenjem. 

Funkcija Bitcoin Noda – Novčanik (wallet)

Kada obavlja ovu funkciju node ne poseduje celokupnu kopiju bitcoin blockchaina, već samo deo. Uglavnom su na slabijim uređajima i zbog svoje snage ih zovu prosti verifikatori plaćanja ili SPV nodovi.

Blockchain ili Bitcoin

Bez da ulazimo u tehničke detalje, BTC radi na ogromnom javnoj bazi podataka (ledgeru) koji se naziva blockchain. U blockchainu su sve transakcije upisane u tzv. ‘Block’. Kada se novi blok kreira i treba se ugraditi na glavni blockchain informacije o njemu se šalju celokupnoj mreži, svim nodovima kako bi oni validovali istinitost tog bloka. 

Ovo je jedna od glavnih snaga blockchain tehnologije a to je potpuna transapretnost, svako može pristupiti glavnom blockchainu i videti sve informacije koje se nalaze na njemu. Ovim je postignuto rešenje za double spending problem i kompletna zaštita platforme od manipulacija.

Za razliku od tradicionalnih valuta čiju emisiju reguliše Centralna banka. U slučaju bitcoina ne postoji centralni autoritet koji odlučuje u ime ove valute. Odgovorsnost za celokupni sistem je prebačena na sve učesnike mreže tkz. Peer-to-peer modelom koji je sličan recimo torrent sistemu. Količina bitcoina je ograničena. Novi Bitcoini se generišu matematičkim algoritmom, a ova procedura je poznata kao rudarenje/majnovanje bitcoina. Težina rudarenje se vremenom uvećava, a ukupan broj btc-a koji će biti izrudareni je 21 milion. Nakon što se ovi Bitcoini iskopaju neće biti više dostupnog Bitcoina.

Kako mogu da čuvam moje Bitcoine?

Bitcoine čuvate u Bitcoin novčanicima koji su posebne aplikacije u kojima možete čuvati bitcoine. Postoje 5 vrsta Bitcoin novčanika: Desktop, Mobilni, Web, Papirni i Hardware novčanik. Svaka vrsta ima svoje prednosti i mane.

Prilikom korišćenja Bitcoina ne postoje fizički dokazi o potrošenoj valutu kao što je u slučaju trošenja dolara. Sve što potrebno je da zabeležite transakciju izmedju dve adrese i sistem će uvećati ili umanjiti iznos povezan za adrese.

Šta je Bitcoin Novčanik?

Kao i svaku drugu valutu,Bitcoin čuvate u ‘blockchain novčaniku’. Međutim ovaj pojam ‘novčanik’ ne opisuje sasvim dobro mesto gde vi skladištite vaše kriptovalute. Zamislite “Bitcoin novčanik” kao vaš email nalog.Ukoliko imate email adresu vi imate javno vidljivu adresu(mojmail@gmail.com), tako i u slučaju Bitcoina vi imate javnu adresu. Ovu adresu svako može videti da vrši interakciju sa tom adresom(može da šalje novac). Za ovu javnu adresu postoji privatni ključ koji vam služi da otkljucate vašu javnu adresu i sredstva na njoj, a ima i zaštitnu ulogu kako niko ne bi uzeo vaš novac. Isto kao i kod email adresa na vašu email adresu može svako poslati email koje poseduje ili nasumično otkuca. Međutim niko ne može videti sadržaj te email adrese ukoliko ne poseduje lozinku koja predstavlja zapravo privatni ključ. Glavna razlika je što je privatni ključ samo jednom generisan i ukoliko ga izgubite nikada nećete povratiti vaš Bitcoin sa novčanika koji nemate ključ. Ova funkcija služi da bi ste bili sigurni da niko ne može uzeti vaš novac. Možete instalirati vaš novčanik na telefon, pc, laptop i specijalizovane uređaje koji su takozvani hladni novcanici (cold wallets), koji služe za čuvanje vaših Bitcoin-a. 

Kada instalirate novčanik, generišite javnu adresu vašeg novčanika( tekući račun), san javnom adresom nisu povezani nikakvi privatni podaci ona je niz nasumičnih brojeva i slova. Privatnu adresu iz koje ste generalisali javnu zapišite na papiru i čuvajte u sefu. Ona je jedini način da neko pristupi vašim kripto sredstvima, moj savet je da ih ne čuvate na vašem računaru jer je veoma ranjiv na hack.

Šta trebam da znam da bi zaštitio Bitcoine?

Evo i par saveta kako bi osigurali vaše Bitcoin-e,prevare su česte pa bi bilo dobro da poslušate savete kako vam neko ne bi ukrao kriptovalute.

• Nikada ne skladištite vaš privatni ključ ili backup kodove novčanika na računaru koji ima admin permisije. Uvek kreirate novog usera koji ima samo user ovlašćenja.
• Kreirajte jaku lozinku za pristup vašim uređajima na kojima se nalazi BTC. Lozinka treba da ima od 16 do 32 karaktera, karakterii treba da budu nasumični, da uključuju brojeve, velika i mala slova i specijalne znakove.
• Ne držite vaš BTC na online novčanicima, može se desiti hack veoma lako i da ostanete bez BTC-a. Sa porastom vrednosti BTC-a i novčanici su postali meta napada. Zato uvek čuvajte na offline novčanicima veću količinu BTC-a. Nikada ne upisujte privatni ključ na lako dostupno mesto. Moj savet je da privati ključ zapišete na papiru i čuvate na bezbednom mestu, kao što bi i uradili sa velikom količinom novca.
• Kriptujte vaš Windows, kako admin ne bi mogao videti podatke korisnika.
• Kreirajte skriveni disk sa jakom lozinkom.
• Koristite hardware cold novčanike, ovo su uredjaji koji skladište vaše BTC-e na specijalno dizajniranom uređaju koji pruža maksimum sigurnosti. 

Šta još trebate znati od čuvanju Bitcoina i sigurnosti vaših bitcoina?

Zaštite adresu koju koristite za transakcije. Bitcoin je najtransparetnije sredstvo plaćanja na svetu. Javna adresa sa sredstvima je dostupna svima na uvid. Svako ko želi da vidi bilo koju transkaciju na mreži može to uraditi uz pomoć javno dostupnog bitcoin explorera. Zato hakeri targetuju adrese koje imaju mnogo BTC. Kad god izvršite transakciju generišite novu javnu adresu. Podelite vaša sredstva na više računa koje će te čuvati odvojeno. Ako jednom neka adresa bude kompromitovana da ne izgubite sva sredstva.

Legalni status i Takse na Bitcoine

Svaka drzava želi da prihoduje što više poreza, a jedan od glavnih metoda da urade je da oporezuju sve što vredi. Bitcoin ima vrednsot pa on ne izilazi iz ove formule. Vlada Srbije je 2019 raspisala konkurs da se kreira zakon koji ce regulisati BTC. Druge države su to uradile ranije ali jos uvek nema globalnih zakona koji regulišu ovo trziste.

Japan i Slovenija su najdalje odmakli sa legalizacijom i postavljanjem pravnih okvira za regulaciju kriptovaluta.

Koje su mane Bitcoina?

Trenutno je potrebno oko 10 minuta da se potvrdi vaša transakcija, što jeste problem ukoliko želite da kupite nešto brzo. Za sada kreditne kartice su nemerljivo brže od bitcoina za redovno korišćenje i kupovinu.

Hakovi i prevare su veoma česti u bitcoin zajednici, međutim broj prevara u celom svetu raste a kriptovalute kao anonimni novac privlači mnogo prevara. 

Cena BTC-a u 2019 do marta jeste bila‘mirna’ ali fluktacije u Maju i Junu ove godine su pokazale da je bitcoin još uvek veoma volatilan.

Koji tipovi prevara su u Bitcoin zajednici najčešći:

1. Ponzi Prevare: Ponzi prevare su uglavnom programi koji garantuju visoke prinose na uložena sredstva, npr nekolika procenata zarade svakog dana a pravdajući to magičnim poznavanjem tržišta. Mnogi kripto novčanici obećavaju uvećavanje sredstva ukoliko uložite sredstva koja ste već deponovali na novčaniku. Kada jednom deponujete sredstva u ovakav novčanik uglavnom ova sredstva više nikada ne možete povratiti. Najbolji primer ove vrste prevare je Bitconnect, najveća ponzi šema u Bitcoin zajednici iz 2017 godine, u vreme zlatne kripto groznice.  
2. Majning Prevare: Ima mnogo platformi koje garantuju za mali ulog veliki ROI ili povratak investiranog. Ove prevare su koncipirane da bi uplaćujete određenu iznos da bi kompanija uvećavala svoje rudarske kapacitet, međutim dešava se često da ovaj novac ne vidite nikada više.
3. Prevare sa kripto menjačnicama: Dešava se da neke menjačnice pružaju sve metode da kupite bitcoine, svi payment procesori rade kod njih, provizije nema, kurs je odličan. Ako naletite na ovakvu menjačnicu i ona nudi gore navedene uslove verovatno je prevara.
4. Prevare sa novčanicima. Može se desiti da je ceo kripto novčanik maska za prevaru. Kada deponujete novac vi ustvari deponujete novac na nečiju javnu adresu koja simulira vašu.

Koje su glavne prednosti Bitcoina?

Decentralizacija je glavna prednost ove kripto valute. Ovo je donekle indikator da nema više prepreka za inostrano poslovanje, ubrzalo je trgovnu i zaštitilo sredstva.

Transparenstont je jedna od glavnih prednosti, možete uvek videti vaš novac, gde je on otišao i kako se dalje troši.

Ne može se veštacki stvoriti još bitcoin-a ili falsifikovati. Pa predstavlja savršeno sredstvo za dugoročno čuvanje bogatsva, čak se pokazao kao sigurniji od zlata i profitabilniji ove godine. Skorašnje tenzije na relaciji US-Kina i US-Iran su pokazale da se i globalni investitori odlučuju za ovu kriptovalutu kao sredstvo da sačuvaju vrednsot a čak je i uvećaju vremenom.

Da ste kupili za 1$ Bitcoine 2009 kada je formirana cena Bitcoina koja je bila 1039 BTC za jedan $, ili ekvivalent koliko je trebalo struje kako bi se generisao novi Bitcoin sada 28. Juna 2019 bi ovaj dolar vredeo 15,800,000$, da lepo čitate 15 miliona dolara.

Istorijski presek cene bitcoina od 2008 do 2019

Godišnji Presek Vrednosti Bitcoina od 2008 do 2019

Koje informativne platforme imaju pouzdane informacije za Bitocoin?

1.CoinDesk – https://www.coindesk.com/

2.Cointelegraph – https://rs.cointelegraph.com/

3.Bitcoin Magazin – https://bitcoinmagazine.com/

4.Reddit – https://www.reddit.com/r/Bitcoin/

5.BitcoinTalk – https://bitcointalk.org/

6.https://www.investing.com/crypto/bitcoin/chat

7.https://bitcoin.org/en/

Bitcoin Influenceri na Twitteru

• aantonop
• SatoshiLite
• lopp
• TraceMayer
• rogerkver
• nickszabo4
• CryptoYoda1338
• gavinandresen
• jimmysong

The post Vodič za Početnike: Šta je Bitcoin? appeared first on Kripto Online.

Da li ste ikada čuli za pojam Internet of Things – ‘IOT’? Osnivači IOTA su pokrenuti idejom da kreiraju platformu za mikro transakcije kombinujući blockchain tehnologiju sa idejom IOT. IOTA ne upotrebljava blockchain već njihov zasebni proizvod koji nazivaju Tangle tehnologija. Ova tehnologija ima fokus da obezbedi da IOTA nema proviziju na transakcije i da bude neograničeno skalabilna. Što više učesnika mreže bude u opticaju ona će moći da obavlja više transakcija u sekundi. 

Sadržaj

• Kako bi najbolje razumeli svrhu IOTA moramo i dobro razumeti potencijal IoT-a
• Primer upotrebe IoT
• Šta je Tangle?
• Tangle vs blockchain
• Kako da kupite IOTA
• Kako da čuvate IOTA

I pored toga što je sam Tangle nezavršen, još uvek je ranjiv na hakove i još uvek u alfa razvojnoj fazi, IOTA je izgradila ozbiljnu organizaciju oko njihovog proizvoda i okupila ozbiljan tim developera.

Potencijalni zastoji u razvoju IOTA tokena mogu doći od činjenice što i samo tržište IoT nije mnogo razvijeno, ali dobra pozicija IOTA tokena u top 20 pokazuje da postoji veliko interesovanje za razvoj ove tehnologije.

Kako bi najbolje razumeli svrhu IOTA moramo i dobro razumeti potencijal IoT-a

Internet of things je još jedna od tehnoloških revolucija koje nas očekuju. Ono što ova tehnologija treba da omogući je komuniciranje mašina bez mešanja ljudi. Svaki predmet koji je povezan na internet će komunicirati sa drugim uređajima na mreži bez ljudskog posrednika.

Primer upotrebe IoT

Žedni smo i dolazimo do aparata na kome možemo kupiti flašicu vode. Upotrebljavate svoj telefon da platite ovu flašicu vode. Nakon što je transakcija obavljena naš telefon registruje da smo izvršili plaćanje i dodaje ga u vaš dnevni izveštaj računa, mašina obrađuje plaćanje i smanjuje broj flašica vode za jedan.

Ukoliko smo mi uzeli flašicu koja smanjuje zalihe u mašini na kritičan nivo(nivo koji odredi vlasnik mašine), ona sama automatski šalje novu predefinisanu narudžbiinu(broj se dobija frekvencijom kupovine vode na automtau) službi koja dostavlja vodu. Ovu narudžbinu će primiti dron u skladištu vode. Preuzeće narudžbinu i automatski je dostaviti. Kada dron donese vodu sa automata će prebaciti novac koji pokriva porudžbinu. Dakle ceo proces je obavljen bez ljudskog faktora.

Međutim mora se kreirati sisitem koji će pbezbediti ove mikrotransakcije i koji će omogućiti ovu razmenu bez provizija. Tu stupa na scenu IOTA i njena Tangle tehnologija.

Šta je Tangle?

Nakon implementacije Tangle tehnologije transakcije na IOTA lancu su postale besplatne, kako? Pa svaka transakcija verifikuje 2 trnasakcije koje su se desile pre nje. Ovo izgleda nepraktično, ali IOTA mreža će imati milione transakcija u sekundi i samim tim će biti izuzetno skalabilna, jer što više uređaja zahteva transakciju veća će zapremina mreže biti.

Tangle vs blockchain 

Tangle tehnolgoija koja nema provizije je omogućila neograničenu skalabilnost Tangle. U odnosu na blockchain, što više ljudi koristi IOTA Tangle će biti brži, dok je kod blockchaina ovo obrnuto. A sam Tangle ledger će biti stalno verifikovan na decentralizovanoj mreži. Međutim, sam ledger će rasti neograničeno, pa može doći do usporenja mreže ukoliko IOTA ledger postane ogroman, i na ovom problemu rade IOTA develperi.

Pre masovne implementacije ove tehnologije, moramo osigurati da je blockchain i Tangle totalno quantum computing proof. Šta to znači? Pa većina programera je zabrinuta da će kvantni kompjuteri lako dekriptovati postojeći blockchain i učiniti ga beskorisnim.

Čisto da shvatite problem, pretpostavlja se da će kvatni kompjuter biti 17 milijardi puta efikasniji u rešavanju kriptografske zaštite blockchaina nego trenutno najnapredniji računari.

Winternitz One-Time Signature šema je rešenje IOTA tima za kvatne kompjutere i unapređenje same Tangle tehnologije da bude kvatno rezistentna.

IOTA fondacija je osnovana u 2016 godini i konstanto raste, povećava broj partnerstava i dovodi nove developere u tim.

David Sønstebø , IOTA CEO je poznat po svojim konzervativinim stavovima popitanju marketinga. Nije želeo da pravi show od svog proizvoda već se fokusirao na sam razvoj projekta. I on sam vodi PR kompanije.

Pored jakog tima developera, tim se udružio i sa poznatim univerzitetima kao što su Imperial Koledž u Londonu, UCL, Berkley, imaju partnerstvo sa Microsoft-om i memorandum o saradnji sa VW, kao i sa mnogim drugim respektabilnim kompanijama.

I ako ima da pređe mnogo kako bi potpuno razvila svoj blockchain, IOTA nam pruža uvid u budućnost kakva nas očekuje u hiper povezanom svetu mašina koje same komuniciraju.

Kako da kupite IOTA

Ako ste zainteresovani da kupite IOTA tokene, možete to uraditi na nekoj od poznatih menjačnica, recimo Bitfinex, Gate.io, HitBTC. Obično bismo preporučili Binance, ali oni su od skoro ukinuli pristup uslugama korisnicima iz Srbije. Ako ste iz neke od okolnih zemalja možete koristiti i Binance. Ako nemate već sredstva u kriptovalutama, i morate da kupite za fiat valutu, preporučujemo menjačnicu CEX.io, na kojoj možete razmeniti fiat valutu za neku od ponuđenih kriptovaluta, a onda tu valutu prebacite na neku od ovih gore spomenutih koje u ponudi imaju IOTA. Zvuči komplikovano, ali već nakon prvog puta biće vam jasno kako sve funkcioniše. 

Kako da čuvate IOTA

Ako ćete aktivno trgovati, možete svoje IOTA tokene čuvati na samoj menjačnici. Ukoliko pak želite da ih samo kupite i čuvate kao dugoročnu investiciju, dobra vest je da od skoro IOTA tokene podržavaju Ledger Nano S i X, što će vam biti najjednostavniji i najsigurniji način za čuvanje ovih tokena. Ukoliko niste planirali da potrošite novac na ovaj uređaj, preporučujuemo obično štampanje javnog i privatnog ključa na papir(paper wallet).

Naravno uvek se možete odlučiti i za neki od popularnih hot ili cold novčanika. Za detaljniji opis pogledajte naš članak o kripto novčanicima.  

The post Šta je IOTA? appeared first on Kripto Online.

Kriptovalute su forma digitalnog novca ili digitalne imovine (asset) koje omogućuju razmenu vrednosti između fizickih lica, bez posrednika(banke ili druge institucije), bez šanse za prevarom, internacionalno (sa bilo koje tačke A na svetu do tačke b), bez troškova slanja novca (provizije su minimalne, a neke kriptovalute omogućavaju i transakcije bez provizije).

Glavna ideja iza prve kriptovalute Bitcoina je decentralizacija i razmena vrednosti bez mogućnosti za prevaru i bespotrebnih troškova (banke naplaćuju proviziju u procentima, dok kriptovalute imaju fiksne provizije za bilo koje obime trgovine). 

Zašto je bitno slanje novca bez provizije? U celom svetu ljudi iz zemalja trećeg sveta (siromašnija polovina sveta) migriraju u razvijene zemlje kako bi dobili plaćeniji posao i bili u mogućnosti da pošalju novčanu pomoć u svoju matičnu zemlju porodici. Međutim banke i institucije za slanje novca upravo naplaćuju najviše provizije na ovakve transakcije, a neke procene govore da je to oko 450 milijardi dolara godišnje. Pa godišnje ljudi koji šalju novac gube desetine milijardi dolara, a oni spadaju u najsiromašniji sloj društva, pa se i onako mali prihodi umanjuju…

Tvorac originalne (prve) kriptovalute Bitcoin i Blockchain tehnologije Satoši Nakamoto, je kreirao ovu kriptovalutu sa namerom decentralizacije. Odnosno slanja novca bez provizija i bez bakovnog računa bilo gde u svetu. Zbog velikog tržišta (oko 500 milijardi dolara) za prekograničnim slanjem novca potrebe za uslugom koju pruža Bitcoin mreža je postao u roku od 10 godina jedan od glavnih načina za prenos novca preko granice, anonimno bez provizije. 2019 Bitcoin je 8. svetska valuta.

Formalne Definicije Kriptovaluta

Kriptovaluta je oblik digitalne imovine koja se koristi kao sredstvo razmene koristeći kriptografiju kao način obozbeđivanja sigurnosti transakcija, kontrole stvaranja dodatnih novčanih jedinica i potvrde transfera valute.

Kriptovalute se definišu kao podskup digitalnih valuta, alternativnih valuta i virtuelnih valuta.

Wikipedija Definicija Kriptovaluta

Kriptovaluta je digitalna ili virtuelna valuta koja koristi kriptografiju za bezbednost. Mnoge Kriptovalute su Decentralizovani sistemi bazirani na blockchain tehnologiji, koja predstavlja distribuiranu bazu podataka koja sadrži sve transakcije koje su se dogodile u sistemu. Glavna odlika je decentralizovano čuvanje podataka na svim računarima u mreži. Nije izdata od nijedne centralne banke ili države i imuna je na mešanja i manipulaciju spolja.

Investopedia Definicija Kriptovaluta

Sadržaj Vodiča za KriptoValute

1. Istorija Kriptovaluta (Cryptocurrency) 
   • Digi Cash – Prva KriptoValuta
   • Kratka Istorija Bitcoin-a od 2008 do 2019, najpoznatija Kriptovaluta
   • Godišnji Presek Vrednosti Bitcoin-a
   • Šta je Dovelo do pojave Kriptovaluta (Cryptocurrency) na prvom mestu?
     • Centralizacija Odluka Vodi ka Korupciji
     • Čuvanje Privatnosti Korisnika
     • Slobodno Glasanje
     • Investicione Prevare
     • Finasijski Kolaps 2008
   • Prosto Knjigovodstvo
   • Dvojno Knjigovodstvo
   • Trojno Knjigovodstvo – Koncept iz kog je nastala BlockChain tehnologija i Kriptovalute 
2.  Vodič za Kriptovalute (Cryptocurrency)
   • Manifest Blockchain Tehnologije
   • The Double Spend Problem/Problem Duplog Trošenja
   • Principi decentralizacije
3. Investiranje u Kriptovalute – Trgovanje KriptoValutama
   • Šta znaci ‘investiranje u kriptovalute’?
   • Šta kriptovalutama daje vrednost?
     • Kako da krenete sa investiranjem/Trgovanjem Kriptovalutama?
   • Koje su najpopularnije platforme za kripto trading (Trgovanje Kriptovalutama)?
   • Da li je moguće lako zaraditi novac crypto tradingom (Trgovanje Kriptovalutama)
   • Kako da najjednostavnije kupim kriptovalute ako živim u Srbiji?
4. Kako da osiguram svoje crypto valute?
   • Šta je Kripto Novčanik? (Cryptocurrency Wallets)
   • Šta su Javni i Privatni Ključevi? (public and private keys)
     • Šta ako izgubim privatni ključ za kripto novčanik?
   • U kom tipu Kripto novčanika da čuvam svoju kriptovalutu?
   • Koje vrste kriptovalutnih novčanika postoje?
5. Lista 5 Najpoznatijih Kriptovaluta
   • Bitcoin (BTC)
   • Litecoin (LTC)
   • Etherum (ETH)
   • Ripple (XRP)
   • BitcoinCash (BCH)
6. Šta je ICO(Initial Coin Offering)?
7. Šta znači kada rudarimo/majnujemo kriptovalute?
   • Da li se rudarenje kriptovaluta danas isplati?
     • Imajte realna očekivanja od rudarenja kriptovaluta!
   • Kako Rudarenje Kriptovaluta Funkcioniše Primer
8. Izvori Dnevnih Informacija o Kriptovalutama

Kratka Istorija Kriptovaluta: Kada se rodila ideja anonimnog digitalnog novca?

Prve ideje o kriptovalutama su nastale 80-tih kao ideje o anonimnom novcu. Sigurnost i anonimnost je garantovana naprednim kriptografskim algoritmima. David Chaum, američki naučnik u oblasti Informacionih Tehnologija i kriptografije je 1980. godine objavio radove na temu razvoja elektronskog novca, koji neće biti pod kontorol centralnih banaka ili institucija, pa će biti manje podložan na finasijske manipulacije.

Digi Cash Jedna Od prvih Kriptovaluta!

U saradnji sa dva izraelska naučnika je osnovao kompaniju Digi Cash. Osnova njihove tehnologije je bila anonimnost transakcije. Anonimnost Transkacije je bila osigurana njegovom kriptografskom metodom koja se nazivala blind signature (slepi potpis). Metoda ‘Slepog Potpisa’  je uspela da verifikuje transakciju i zaštiti podatke osoba koje su istu izvršile.

U Americi Digi Cash sa svojom valutom ECash nije uspeo. Prihvaćen je od jedne banke koja ga je koristila za mikrotransakcije (transkacije koje nisu porfitabilne bankama). Banka je pokušala implementaciju na tržištu sa početnom bazom od 5000 korisnika. Međutim u Americi su kreditne kartice postale dominantno sredstvo plaćanja pa ECash nije zaživeo.

Evropa je koristila manje kreditinih kartica, a više keša za mikrotranskacije i svakodnevnu kupovinu. Chaum je osnovao u Švajcarskoj još jednu kompnaiju Digi Cahs. Pošto je američka grana ove kompanije propala, u Evropi je došlo do masovnijeg prihvatanja ove usluge. Međutim i na Evropskom područiju kreditne kartice su pobedile trku.

Zajedno sa Digi Cahsom su postojala jos dva neuspešna pokušaja implementacije digitalnih valuta. Neinovativnost nije bio razlog njihove propasti, već jednostavno zbog apstraknosti za kranjeg običnog koriniska (ne znanje i strah od upotrebe nepoznatog su i dalje glavni razlog kočenja šire zastupljenosti kriptovaluta).

B Money 

B money, je  pokušaj kineske kompanije Wei Dai, koja je objavila white papper (naučni rad) na temu kriptovaluta. Ovaj dokument predstavlja donekle osnovu za nastanak modernih kriptovaluta. Najveća inovacija ove kompanije je upravo upotreba Blockchain tehnologije. Ova tehnologija je bila mnogo ispred vremena,a pre svega tehnički zahtevi su bili kočničar.

Nick Szabo je ubrzo nakon propasti Digi Cash-a kreirao Bit-Gold, ali Bit-Gold nikada nije doživeo popularnost.

E-Gold

Najpopularnija digitalna valuta 90-tih u Americi je bio E-Gold. E-Gold je predstavljao vrstu digitalnog brokera za zlato. Sistem je funkcionisao na sledeći način:

Korisnici su deponovali svoj nakit i plemenite metale koje poseduju u neki od E-gold magacina za čuvanje. Za deponovan iznos su dobijali E-gold menicu. Menicu su uvek mogli zameniti za zlato ili novac u ispostavama E-Golda. U piku interesovanja za ovaj servis, E-Gold u svojim skladištima imao preko 2 milijarde dolara zlatnih rezervi. Nedostatak sigurnosti sistema je pokazao svoje mane u krajem prošle decenije. Kompanija nije razvijala sistem zaštite niti enkripcije pa je sam sistem eksploatisan za bezbroj prevara povezanih sa ovom kompanijom. Ovaj nedostatak zaštite korisnika je doveo do propasti kompanije 2009.

Kratka Istorija Bitcoina od 2008 do 2019

2008 – White Papper Bitcoina je Kreiran

2008. godina je bila godina revolucije kriptovaluta i njihovog nastanka. 18-tog Avgusta ove godine je registrovan domen bitcoin.org. 31-og Avgusta tkz. Satoshi Nakamoto(nije utvrđen pravi identitet do danas) je objavio white papper(naučni rad)  ‘Bitcoin: A peer to peer Electronic Cash system’’. Ovim je počela era kriptovaluta, rađanja novog finansijskog sistema i revolucija novca kakvog poznajemo. Ukoliko ste prosečan programer uz pomoć osnovnih web tehnologija vi možete kreirati vašu kriptovalutu, a primena kriptovalute može biti različita što ćemo videti i u godinama koje dolaze.

2009 – Prva Bitcoin Transakcija se Dogodila

Genesis Blok (prvi izrudareni blok Bitcoin mreže) je izrudaren. Izbačena je 0.1 verzija Bitcoina koja je bila kompatabilna sa Microsoftovim Visual Studiom. Prva Bitcoin transakcija se dogodila, Satoshi je poslao 10 bitcoina Hal Finney 12. Januara 2009.

2010 – Prvi Hak Mreže i Osnivanje MtGox Kripto Menjačnice

Prvi hak Bitcoin mreže se dogodio 2010 kada je kreirano 184 miliona Bitcoina (ukupno ima 24 miliona BTC koji će se ikada iz rudariti i biti u opticaju). Market kapitalizacija Bitcoina je prešla 1 milion $ i najskuplja pica ikada je kupljena BTC-om. Naime ta pica je koštala 10,000 BTC, što je u doba najvećeg kripto FOMO-a (Fear Of Missing Out) vredelo 55 miliona $.

2011 – Osnivanje Silk Road-a i Negativna Kampanja Protiv Bitcoina

2011 je osnovana možda najpoznatija prodavnica Dark Weba ‘Silk Road’ (e-bay za kupovinu nelegalnih supstanci i raznih nelegalnih aktivnosti). Kampanja označava Bitcoin kao novac lopova, dilera droge, kriminalaca, međutim raste popularnost Bitcoina čak dobija i ozbiljne kripto konkurente, Litecoin je kreiran

2012 – Osnovan je CoinBase, Ideja o Kripto kreiditnoj kartici je zaživela, Bitcoin Banka je osnovana

U ovoj godini Bitcoin doživljava svoju renesansu, dolazi do sve veće upotrebe BTC od strane različitih prodavnica, postaje sve popularniji a najveća krađa Bitcoina je zabeležena 45,000 BTC je ukradeno ove godine.

2013 – Bitcoin Market Kapitalizacija prelazi 1,000,000,000 $

Prva neslaganja u bitcoin zajednici se dešavaju pa se pojavljuje i prvi ‘’fork’’ bitcoin gold. Vrednost Bitcoin sistema prelazi 1,000,000,000 $, vrednost jednog BTC je 1200$. Texas priznaje BTC kao novac. U novembru 2013 Bitcoin prestiže Western Union po obimu transakcija.

2014 – Ceo svet je čuo za Bitcoin!

Ove godine termin ‘Šta je Bitcoin?’ postaje 4 pretraga sa najvećim obimom na Google. MtGox bankrotira pod sumnjivim okolnostima, velike kompanije kao što su Majkrosoft, Wikipedija, WordPress počinju da primaju BTC, Evropske Centralne banke počinju da primaju transakcije u Bitocoinu. 

2015 – Prva Licencirana Trgovina BTC-om u Americi u 24 države

ICO koncept počinje da porpima ogromne razmere. Etherum druga najpopularnija kriptovaluta izlazi na tržište i konstatno uvećava svoju vrednost. CoinBase lansira lincenciranu trgovinu BTC-om u 24 država sa planom da omogući trgovinu u svim državama Amerike. Kriptovalute postaju primamljiv plen za hakere pa se dešavaju konstatni hakovi poznatih menjačnica ali one nadoknađuju gubitke korisnicima. 

2016 – Masovna Usvajanje Bitcoina u Svetu

Najveća Južno Afrička online prodavnica prihvata Bitcoin, u svetu ima 771 Bitcoin ATM, Japan izjednačava BTC sa drugim valutama, Uber i Steam prihvataju BTC.

2017 – Godina Kada je Ceo Svet čuo za Kriptovalute – Kripto Zlatna Groznica

2017 je godina koja je označila da Kriptovalute mogu promeniti finansijski sistem, glasanje, kupovinu, investiranje. Tržišna kapitalizacija kriptovaluta prelazi 500,000,000,000$, a sam Bitcoin sistem ima kapitalizaciju od 237,000,000,000$.

2018 – Duga Kripto Zima

Nakon explozije Kripto Balona koji se napravio, vrednost tržišta za par meseci gubi 550,000,000,000$ , cena Bitcoina neprestano pada, 534,000,000 NEM-a je ukradeno pto predstavlja jednu od najvećih pljački u istoriji. Sve su popularnije teorije o propasti kriptovaluta. Međutim i ako je cena neprestano padala u toku cele 2018, u ovoj godini dolazi do pokretanja velikih kripto projekata i još veće adaptacije. 

2019 – Kripto Zima je Završena

Nakon više od godinu ipo dana konstatnog pada Bitcoina i vrednsoti celog kripto tržišta, dolazi do nove eksplozije cene Bitcoina. Za 45 dana Bitcoin je sa 3,300$ otišao do 11,300$ (23. Jul 2019), počele su špekulacije da će u ovom Bull Run-u da dođe do cene od 100,000$ za jedan BTC.

Godišnji Presek Vrednosti Bitcoina od 2008 do 2019

Šta je Dovelo do Pojave Kriptovaluta na Prvom Mestu?

Centralizacija Odluka Vodi Korupciji Odluka

Kroz istoriju smo svedoci da moć menja svaku osobu.A ukoliko imate moć da utičete na odluke koje se tiču velike populacije skloni ste korupciji odluka u vašu korist. Ova osobina je zapravo jedna od osnovnih odlika nas kao ljudskih bića, mi jednostavno želimo najbolje za sebe. Ova osobina čini svaku osobu sklonu korupciji.

Čuvanje Privatnosti Podataka

Živimo u doba koje mnogi smatraju za doba ‘Post Privatnosti’ ili jednostavno vreme kada smo u potpunosti izgubili mogućnost da sačuvamo privatnost. U 2019 broj kompanija koje imaju pristup našim ličnim podacima (pozivima, porukama, slikama, našim navikama, ljubavnim vezama) neprestano raste. Pa tako jedna obična igra ili aplikacija na Play Storu može imati sve podatke o vašem životu. Nedostatak bezbednosti podataka je doveo do ekspanzije Fake News Industrije do neverovatnih granica i čak uticao na bitne istorijske odluke. Najopasniji podaci koji su dostupni ovim kompanijama su finansijski podaci, odnosno na šta trošimo naš novac. Kriptovalute i sama Blockchain tehnologija je omogućila novi način za prenos i zaštitu podataka koji imaju vrednost. Jedan od glavnih pokretača kreiranja Kriptovaluta je upravo motiv zaštite finasijskih podataka. 

Slobodno Glasanje – Demokratija je Ugrožena u 2019

Nedostatak nekorputivnosti izbornog ciklusa kao i glasanja koja se tiču bitnih državnih odluka je problem velike većine država. Fake News u kombinaciji sa lažiranjem izbornih rezultata su problem gotovo svake zemlje koja nema razvijene instuticuje, a to je velika većina zemalja sveta, od Brazila do Indije. Kriptovalute mogu pomoći u rešenju ovog problema i isključiti mogućnost manipulacije glasovima.

Investicione Prevare – Niko ne želi da se 2008 ponovi!

Samo u Americi se godišnje utaji više stotina milijardi poreza. Ne transparentno poslovanje banaka, investicionih banaka i osigurajvajućih društava je dovelo do kraha globalne ekonomije 2008 godine. Čije posledice i dalje osećamo ne samo u vidu sve većeg jaza bogatih u odnosu na siromašne, već posledice krize vidimo i u današnjim političkim trendovima (populisti dolaze svuda na vlast) a uzrokovanim nepoverenjem u institucije koje su dozvolile krah 2008. U toku 2008 godine upravo su investitori sa najmanjom kupovnom moći (regularne porodice i srednja klasa) najviše izgubili. Banke su dobile pomoć od države ali su mali investitori ostali kratkih rukava i ako nisu doprinele ovom krahu. Ovo se pre svega dogodilo zbog ozbiljnih špekulacija na tržištu nekretnina koje upotrebom Blockchain tehnologije mogu biti prevaziđenje jednostavno nemoguće ukoliko implementiramo Blockchain Tehnologiju. 

Nepristrasna podela humanitarne pomoci

Podela humanitarne pomoći u nerazvijenim zemljama kojima je i najpotrebnija je i najnepravednija. Neretko se događa da humanitarna pomoć završi u rukama par političara koji svaki cent te pomoći zadrže, a nekada čak i preprodaju onima kojima je namenjena pomoć. Nije krađa jedini razlog ne efikasnosti dostave humanitarne pomoći. Kako bi se pomoć dostavila uglavnom je potrebna i velika infrastruktura i masivna logistika kako bi ona bila dostavljena pa sam proces prikupljanja oduzima veliki deo sredstava od ugroženih. Blockchain tehnologija može iskoreniti nepravednu podelu i uz današnju tehnologiju dostavi veoma jeftino pomoć najugroženijim.

Finansijski Kolaps 2008

Godinama su Investicioni fondovi, Penzioni fondovi i ostala društva koja kontrolišu i ulažu tuđi kapital ulagali ovaj prikupljeni kapital osiguranika u ne rizične akcije. Akcije koje dugoročno nisu donosile veliki profit, već su garantovale stabilnost investicije i operativni rast. 

Međutim u trenucima svetske ekonomske krize iz 2008 godine, ali i ranije određeni fondovi su ulagali u rizičnije sektore privrede. Jedan od najpouzdanijih privrednih sektora za ulaganje je bilo tržište nekretnina. Decenijama je ovo tržište predstavljalo primer tržišta sa stalnim rastom, jednostavno polazilo se od premise da ljudi uvek plaćaju dom. Plaćanje hipoteke je uvek na prvom mestu jer je osnovna potreba čoveka da ima sklonište. Ali ljudska sklonost korupciji i želji da obezbedi sebi najbolje je dovela do sve rizičnijeg upravljanja novcem ovih fondova. Što su investicije bile rizičnije to je i uvećanje kapitala bilo veće. 

Kako bi uvećali svoje prihode banke su zbog sigurnosti ovog tržišta dugi niz godina počele da daju ogromne hipoteke. Ne samo da su davali 100% zaduženje već nekada i uzimanje dvostruke hipoteke na jednu nekretnitnu. Provere kako bi dobili ove hipoteke su bile minimalne nekada i zanemarene. Registrovani su apsurdni slučajevi, gde je ista osoba uzimala više hipoteka za jednu nekretninu, pa kupovala manje vrednu nekretninu kako bi podigla još 2 hipoteke na tu nekretninu. Nekada iz iste porodice su dozvoljavali više hipoteka na istu nekretninu. Kako su se krediti gomilali ljudi su jednostavno prestali da plaćaju kredite. Nije jednostavno da plaćate 5 hipoteka na jednu kuću. Ovo je imalo spiralan efekat na ekonomiju i dovelo do krize koje se svi dobro sećamo. 

Da se trasnakcije transapretno čuvaju i nekoruptivno zapisiju ovaj apsurd se ne bi desio nikada, jer sistem ne bi dozvolio toliko zaduženje.

Prosto Knjigovodstvo

Prosto knjigovodstvo je sistem za vodjenje finasijskih transakcija u kome se promena upisuje samo jednom. Glavna razlika u odnosu na dvojno knjigovodstvo je što se podaci upisuju jedan ispod drugog, dok u Dvojnom se uvek upisuje i pozitivni i negativni efekat (Potražnja i Dugovanje).

Kada se javila potreba za prostim knjigovodstvom? Nakon što se ljudska rasa transformisala iz Lovca-Sakupljača u organizovanu zajednicu sa primitivnom zemljoradnjom javila se potreba za razmenom dobara ili neke vrednosti. Neko je proizvodio vunu, neko kozu, neko žito kako bi međusobno razmenili proizvode ljudi su morali da kreiraju jedinstveno sredstvo za razmenu vrednosti. Kako je razmena dobijala sve veći obim, društvo se razvijalo i sa formiranjem trgovine između naselja razvila se potreba da se ova trgovina zapisuje. Evidenciju o razmeni su vodile institucije od poverenja pa su današnjim bankama prednjačili hramovi, dvorovi…  

Jedni od najranijih istorijskih zapisa su upravo prve ‘Knjigovodstvene Knjige’, otkrivene u Sumeriji ( najstarija civilizacija 8,000 godina pre nove ere). Upravo one predstavljaju jedine zapise koji su sačuvani od nestanka, a možda su to bili i jedini zapisi tog vremena.  Zapise su kreirali na bulama ( glinene lopte), tako čuvali zapise o vlasništvu. Kako se društvo razvijalo, i mala sela postajale gradovi, trgovina da se rapidno razvija prosto knjigovodstvo ulazi u prvi plan. Pa postaje temelj za napredak svake države/grada i svakog zemjloradnika/zanatliju. 

U vreme vrhunca moći Rimskog Carstva prosto knjigovodstvo je pokazalo svoje nedostatke. Ogromno Rimsko carstvo se oslonilo na izum malih zajednica i zbog svoje jednostavnosti dozvolilo je ogromne manipulacije i malverzacije. Glavni finasijski problemi carstva dolazili su upravo od službenika koji su imali pristup i znanje da manipulišu sistem. 

Nakon otkrivanja ‘Novog Sveta’ i razvoja internacionalne preko okenske trgovine bilo je nemoguće tačno voditi finansijski sistem Prostim knjigovdstvom. U ovom periodu je i nastalo Dvojno knjigovodstvo.

Dvojno Knjigovostvo

Prvi naučni rad na temu dvojnog knjigovdstva je napisan od strane Italijanskog matematičara, savremenika i prijatelja Leonarda da Vinčija Luca Pacioli. Knjiga koju je napisao je ‘Summa de arithmetica, geometria, proportioni et proportionalita” i objavljena je u Veneciji 1494, dve godine nakon Kolumba. A ideja iza kreiranja ovog sistema je manja mogućnost malverzacija i veća kontrola velikih korporacija koje su bile u svom začetku.

“Particularis de computis et scripturis” je bio naslov dela knjige za Dvojno knjigovodstvo, a opisalo je osnove dvojnog knjigovodstva, glavnu knjigu, predračun, tabelu, izjavu o dohotku….

Definicija dvojnog Knjigovodstva

Dvojno knjigovdstvo je računovodstveni sistem ili knjigovodstvo koje je bazirano na činjenici da svaka transakcija kompanije mora da ima dva ulaza, pozitivni(potražuje) i negativni(duguje). Svaki upis na strani duga mora imati svoj kontra upis na strani potražnje. 

Primer. Ako neko kupi nameštaj u vrednosti od 500 $, vrednost nameštaja u osobe koja je kupila nameštaj se povećala za 500$, ali su finasijska sredstva umanjena za iznos od 500$. 

Primer Transakcije dva preduzeća i zapis principima dvojnog knjigovodstva

Kompanija A je kupila građevinski materijal za 100$ od kompanije B. Kompanija A upisuje ovu transakciju na sledeći način, 100$ zapisuju uvećanje građevinskog materijala, vrednost se povećala, ali su finansijska sredstva umanjena za 100$. Kompanija B je unela transakciju na sledeći način, 100$ viška u finasijskim sredstvima ali ujedno 100$ manje gradjevisnkog materijala na lageru. 

Mane Dvojnog Knjigovodstva

Sistem Dvojnog Knjigovodstva ima svoje mane i podložan je prevarama. Dva vlasnika različitih preduzeća mogu se dogovoriti da određene poslove zabeleže u Glavnoj Knjzi a drugi da se završe na usmenom dogovoru. Samo  u Americi se godisnje utaji 200 milijarde dolara, pa bi rešenje ovog problema bilo veoma profitabilno, ovaj novac može prilično pomoći zaduženim studentima i zdravstvenom sistemu.  

Ali najveći igrači na trzistu su upravo oni koji utaje i najviše poreza, godina unazad svedočimo primerima kako najveće kompanije ne plaćaju porez. Pa se tako dešava da kompanije kao štu su Google ili Amazon ne plate dolar poreza Americi.

Trojno Knjigovodstvo – Koncept iz Koga su Kriptovalute Nastale

Trojno Knjigovodstvo? Da koncept Trojnog knjigovodstva postoji i zapravo je stub kreiranja blockchain tehnologije! Nakon Kripto Zlatne Groznice 2017, ljudi su počeli da googlaju ovaj pojam. A samo Trojno knjigovodstvo predstavlja jednu od najrevolucionarnijih finasijskih pronalazaka u našoj istoriji. A prošao je nezapaženo u 20 veku. Da dobro ste pročitali Yuji Ijiri je 1989 godine kreirao naučni rad pod nazivom ‘Momentum Accounting and Triple Entry Bookkeeping’ (Momentalno računovnodstvo i Trojno Knjigovodstvo). 

Razlog zbog male popularnosti ovog otkrića je jednostavan, tehnologija nije dozvoljavala razvoj trojnog knjigovodstva do 2008 godine. Trojno knjigovodstvo predstavlja kombinaciju  kriptografije i računovdstva, sa jednim ciljem da decentralizuje knjigovodstvo i učini ga nekoruptivnim.

Do 2005 godine njegov naučni rad je ostao neprimećen, a onda je kreirano moderno delo poznatog kriptografa Ian Grigg-a. U toku 2006/2007 godine, nepoznati programer poznat pod pseudonimom Satoshi Nakamoto naleteo na oba ova dela. Impresioniran mogućnostima koje ovaj sistem može da pruži počeo je da razmišlja kako da kreira sistem sa željenim karatkeristikama.

Satošijem naučni rad(white papper) je poznat pod imenom “Bitcoin” ili kako sada mainstream mediji zovu ovu tehnologiju BlockChain.

Dakle sta je onda trojno knjigovdstvo ako je to ujedno i Bitcoin? Trojno Knjigovstvo je koncept koji je primenjen kako bi se razvila kriptovaluta Bitcoin a on predstavlja samo jednu od primena koncepta Trojnog Knjigovdstva. 

Dakle funckija ovog koncepta je sledeća, da dva fizička ili pravna lica mogu obaviti bilo kakvu razmenu vrednosti, ali upis ove transkacije neće kompanije već decentralizovano telo koje je nepodložno manipulaciji(algoritam), a kako bi se osigurala sigurnost i tačnost. Sve je kriptovano do nivoa nemoguće dekripcije ili jednostavo zahteva resurse za dekripciju koji nisu dostupni. Poslednji stepen sigurnosti celokupnog upisa svake transakcije je i decentralizovana baza podataka koja je distribuirana na svim računarima mreže. Kad kažem svi računari mreže mislim na famozne rudare/majnere, a funkcija kripto rudara nije da kopa Kriptovalute, nego da čuva zapise i rešava komplikovane algoritme kako bezbednost upisa nikada ne bi bila kompromitovana. 

Primer Transakcije u Trojnom Knjigovodstvu

Pr. Osoba A je kupila nameštaj za 100$ od Osobe B. Prilikom razmene računovodstveni upis koji su oni izvršili preuzima algoritam i upisuje u centralnu knjigu. Pre upisa ove informacije se kriptuju na način da se ne mogu hakovati (izmeniti). Prilikom upisa transakcije ne postoje lični podaci korisnika, već niz brojeva koji predstavlja račune osoba koje trguju. A ovaj niz predstavlja niz njihovog kripto novčanika, slično je email adresi. Transakcija koje su obaveile ove osobe ostaje zauvek upisana u centralnoj knjizi i stoji zauvek nepromenjena. 

Primene modela Trojnog knjigovodstva:

Primena Modela Trojnog Knjigovodstva (Blockchain Tehnologija) za Izbore:

U velikoj većini država sveta se veoma lako manipuliše brojem glasova i viškom osoba koje glasaju. Naša država ima ovaj problem pristuan decenijama kao i velika većina država u razvoju. Primenom Blockchain tehnologije, kocepta trojnog knjigovdstva ovaj problem bi bio lako rešiv. Svaki glasač ima svoj digitalni ID, jedinsvenu kriptovalutu koji predstavlja jedan jedinstveni glas. Prilikom glasanja razmenom svog kripto tokena bi glasao, a ovaj glas bi ostao zauvek upisan na Blockchain-u kriptovalute koja je upotrebljena za ovaj sistem. Uz sigurnost koju nudi Blockchain tehnologija ovakav sistem bi postao jedini pravedni sistem za glasanje na svetu.

Primena Modela Trojnog Knjigovodstva (Blockchain Tehnologija) za Raspodelu Humanitarne Pomoći

U velikoj većini slučajeva humanitarnu pomoć dobijaju zemlje koje nemaju razvijene institucije i demokratiju. U ovakvim državama sredstva završe u rukama ljudi kojima nisu namenjena. Upotrebom Trojnog Knjigovdstva bi praćenje dostave pomoći bilo jednostavno i 100% sigurno.

Primena Modela Trojnog Knjigovodstva (Blockchain Tehnologija) – Novac ( Bitcoin i Kriptovalute Čija je Funkcija Prenos Vrednosti )

Uhhh, ova tema većini ljudi izgleda veoma apsktrakno, kako da poverujem da je moj novac segment nekog koda, koji ne kontroliše nijedna država, nijedna institucija? Prelazak sa plemenitih metala na papirni novac je idetično bio težak, struja i automobili nisu prošli drugačije tako da je ovo normalna reakcija svakog čoveka kada trebamo promeniti naviku kstaru milenijumima…

Međutim ukoliko bi usvojili princip Trojnog knjigovdstva prilikom štampanja novca, mnogo bi se lakše vodilo računa o obimu novca, inflaciji i malverzacijama koje se dešavaju na finasijskog valutnom tržištu.

Ostale primene Trojnog knjigovodstva su:

• Zaštita Autorskih Prava
• MikroTranskacije za Prodaju Contenta
• Autonomni Sistemi Koji Imaju Funkciju Transportnih Preduzeća
• Razmena Valuta bez Provizije
• Instatna transakcija bilo gde u svetu

Vodič Za Kriptovalute

Manifest BlockChain Tehnologije (Kriptovaluta) – Satoši Nakamoto ‘Bitcoin

31. Oktobra 2008, dogodila se najveća revolucija u načinu plaćanja i potrebe da centralizovani sistemi upravljaju našim novce, transakcijama, ličnim podacima. Ovu promenu pokrenuo je Satoshi Nakamoto kada je izbacio white papper (naučni radi) nazvan ‘Bitcoin’.

Glavno obećanje ovog dokumenta je da prikaže nedostatke sadašnjeg finasijskog modela – poznatom po nazivom ‘fiat valuta’. Problem poverenja prilikom trgovanja, naročito nakon pojave online kupovine je postao veliki. Anonimnost koju internet može pružiti je doveo do ogromnih finasijskih gubitaka zbog različitih prevara, krađa… Pored finansijskog tu je i problem gubitka naših personalnih informacija od strane ogromnih sistema kojima verujemo.

Svestan problema centralizacije i korupcije, Satoshi je znao da subjekat koji verifikuje transakcije na interentu mora biti matematicki algoritam.Uvideo je da možemo izbaciti posrednika za razmenu novca putem matematike i kriptografije. U svom white papper-u objasnio i skicirao šemu kako budući sistemi za plaćane treba da izgledaju a da ispunjavaju sledeće kriterijume:

1. Da budu ne koruptivni 
2. Da ne mogu biti manipulisani
3. Da imaju ograničenu distribuciju
4. Da štite privatnost 
5. Da osiguravaju poverljivost 
6. Da nema mogućnosti prevare

Bitcoin (Blockchain; Kriptovaluta) je ledger/data baza (srp. Prev. Glavna Knjiga) ili baza podataka. Ova baza podataka je distribuirana. Što znači da se nalazi na mnogo različitih nodova (računara koji ‘majnuju’ ili ‘rudare’), tako da tačnu verziju baze podataka svih transakcija čuva svaki učesnik mreže (rudar/majner). 

Uloga rudara je da mreža funkcioniše, a druga funkcija je osiguranje podataka. Satoši je uveo koncept konsenzusa, koji osigurava da je svaki upisani podatak u ledgeru/bazi podataka/Galvnoj Knjizi 100% ispravan i validan. Informacije koje se naknadno ubacuju ne mogu nikako izmeniti predhodne upise. Ove informacije predstavljaju zapise o vašem vlasništvu nad digitalnom imovinom/kriptovalutom (zapisi transakcija koji su se dogodili na mreži).

100% sigurnost mreže je garantovana od strane učesnika mreže. Jer svaki učensnik mreže (nod) mora da čuva poselednju verifikovanu kopiju celokupne baze podataka (ledgera/Glavne Knjige) sistema (Kriptovalute).

Kako bi mreža bila što sigurnija određena nagrada je predviđena za kripto rudare koji održavaju mrežu. Nagrada kripto rudara je proporcijalna Hash snazi (računarska snaga kojom kripto rudar doprinosi sigurnosti mreže) koju su proizveli za mrežu (Kriptovalutu).

U bliskoj prošlosti nismo imali 7 nm procesore sa više jezgara, 1 gbs internet, pa je prenos podataka bio izuzetno spor. Kako bi transakcije sa kriptovalutama bile sigurne postojala je potreba za institucijama koje će mogućiti potrebne performanse, a to su Banke.

Obzirom da su vremenom postali monopolisti u biznisu transfera novca, centralizacija moći je dovela do korupcije. Pa umesto da Banke naplaćuju realnu cenu troškova prenosa novca, Banke naplaćuju provizije koje bez obzira na fiksnu ceku troškova prenosa naplaćuju procentualno kao svoju uslugu.

Provizija je apsurdno najveća za najmanje transakcije, pa oni koji su najugroženiji (najsiromašniji) daju najviše novca za svoje transakcije. Glavna funkcija Banke kao subjekta koji služi za transfer novca je da reši ‘Problem Duplog-Trošenja’ (Double Spent Problem). Ovo je bila najveća prepreka za kreiranje kriptovaluta, koju je Satoši rešio.

Naziv Blockchain Tehnologija potiče od načina čuvanja podataka. Podaci u Blockchain bazi podataka se čuvaju u takozvane blokove, a svaki novokreirani blok se dodaje na postojeći lanac blokova svih transakcija. Tako je i nastalo ime kao kovanica reči Block(Blok) i Chain (lanac).

Svrha Bitcoin white papper je da kreira  peer-to-peer elektronski sistem plaćanja. A jedan od glavnih motiva je da neko može prebaciti novac od tačke A do tačke B bez računa u banci i provizije.

Opis procesa plaćanja Kriptovalutama:

• Osoba kreira svoj novčanik koji odmah generiše privatni ključ. ( proces je sličan kreiranju emaila, a vaš privatni ključ je zapravo lozinka za pristup vašem kripto tekućem računu)
• Upotrebom digitalnog potpisa Iz privatnog ključa se kreira vaš javni ključ (to je vaš kriptovalutni tekući račun). Proces je nije reverzibilan tako da nikada ne možete kreirati privatni ključ upotrebom javnog ključa. 
• Transkcija se odvija tako što upišete javnu adresu u vaš novčanik i potvrdite transakciju vašim privatnim ključem (slično plaćanju karticom sa upotrebom PIN koda).

Šta Znači ‘’Double Spent Problem’’ i kako ga Kriptovalute Rešavaju?

Glavni problem kriptovaluta kao digitalnog novca je bila mogućnost lakog falsifikovanja valute. Odnosno lakog kopiranja i mogućnosti duple potrošnje na više različitih mesta istovremeno. Internet je ogroman i za neke ljude anoniman, pa su prevare veoma česta pojava. Upravo su ovi problemi predstavljali najveći izazov u kreiranju kriptovaluta.

Double Spending Problem, predstavlja duplo trošenje istog novca.

Kako keš rešava ovaj problem? Ukoliko želite da kupite hamburger u McDonalds-u, prilikom preuzimanja hamburgera vi fizički dajete novčanicu od sto dinara koja više nije u vašem vlasništvu već u vlasništvu McDonalds-a. Dakle ne možete potrožiti dva puta isti novac. Kriptovalute su digitalni novac, ne fizicki keš, zato postoji mogućnost da se transakcija kopira i upotrebi isti novac. Lakše je kopirati digitalni ključ, ali ne možete štampati novac.

Kako cryptovalute resavaju ovaj problem? Ovaj problem se resava implementacijom mehanizma potvrde i čuvanja svih transakcija u tkz univerzalnu bazu podataka (ledger/glavnu knjigu). Svaka transakcija na Bitcoina (Blockchain) sistemu se upisuje u hronološkom redu. Vremenski se markira svaka transakcija u bazi podataka. Tako da Bitcoin od svog starta 2009 godine beleži svaku transakciju koja se dogodila na sistemu. Na svakih 10 minuta se kreira novi block (grupa transkacija koja su se dogodile u ovom vremenskom intervalu). Nakon kreiranja novog bloka i upisa svih transakcija u taj blok, svi nodovi (Čvorovi, prostije računari rudara) celokupne blockchain mreže potvrđuju validnost informacija i bloka i vezuju ga za poslednji ugrađeni blok na lancu. 

Primer kako Kriptovalute(Blockchain Tehnologija) sprečava dvostruko trošenje:

Želite u supermarketu da potrošite 1 Kriptovalutu. U momentu plaćanja računa vašom kriptovalutom u supermarketu, vi istovremeno prebacujete novac na drugu javnu adresu. I zaparvo obe transakcije će biti ubeležene i povezane sa javnom adresom koja je tražila ove transakcije. Pošto se hronološki transakcija u supermarketu desila ranije, rudari su prvu transakciju potvrdili, a druga transakcija je ostala ne verifikovana. Rudari su procenili da naša druga transakcija nije validna tako što su su proverili celokupni blockchain i uvideli da sa vaom javnom adresom je povezana samo 1 Kriptovaluta, dok druga transakcija ostaje nepotvrđena jer nema sredstava za njeno izvršenje.

Ali šta se dešava ako su obe transakcije istovremeno bez milisekunde razlike izvršene? Obe transakcije će krenuti u proces verifikacije, međutim da bi transkcija bila validna potrebno je 6 verifikacija. To znači da pored inicijalnog bloka koji upisuje transakciju i 6 narednih blokova koji se ugrađuju su povezani i određeni matematički algoritmi verifikuju prethodni blok. Tako da bi promenio tačnost transakcije osoba mora promeniti 6 prethodna bloka da bi validovao onaj koji ima informacije o transkcije. Računarkska Snaga koja je potrebna da se učini promena 6 bloka je ogromna gotovo nemoguća za pokrenuti,  uvek predstavlja veći trošak nego dobitak. 

Kako double spent moze da se desi?

51% Napad je teoretski napad kada haker poseduje  51% hash snage mreze (što je jednostavno nemoguće).

Brzi Napad: Možete ga prepoznati tako što sa iste adrese korisnik pokušava da pošalje nebrojeno mnogo double spending transakcija. Ovaj problem se rešava tako što će te sačekati svih 6 transakcija kako bi potvrdili validnost transakcije. Od 2009 godine Bitcoin je izložen napadima, jer je nagrada za proboj ove mreže u ovom trenutku 197,000,000,000$ koliko je tržišna kapitalizacija Bitcoina.

Principi Decentralizacije – Misija Kriptovaluta

Decentralizacija je proces distribucije funkcija, moći, ljudi ili stvari od centralnog autoriteta odlučivanja. Sve kriptovalute polažu napore da budu isključivo decentralizovani subjekti, a ne centralizovani recimo kao Facebook. Zašto Kriptovalute čuvaju svoju bazu podataka decentralizovano? Glavni razlog je nekoruptivnost i neprobojnost sistema, jer se podaci ne drže na jednom mestu, pa ako neko hakuje jedan ili više noda nije problem jer je tačna verzija baze podataka distribuirana svakom učesniku mreže.

Ovo je glavna prednost decentralizacije i modela decentralizacije koji se koristi u Blockchain tehnologiji. Jer je cetralizovana baza podataka sklona sigurnosnim rizicima (jedan hack ugrožava sve učesnike mreže), dok decentralizacija blockchaina omogućava punu transparetnost protoka novca na mreži koju je nemoguće korumpirati.

Svaki node (majner/rudar) ili korisnik Kriptovalute u blockchainu ima kopiju celokupnoe data baze(glavne knjige) svih transakcija i njegova izmena je nemoguca jer je distribuiran na nebrojeno uređaja. Ne postoji ni jedan korisnik mreže koji je povlašćen i ima veća ovlašćenja od drugog korisnika. A mrežu kontroliše pre svega matematička formula koja je ne koruptivna. Majnovanje ili Rudarenje zapravo predstavlja validaciju transakcija izvršenih na određenoj kriptovaluti ili Blockchainu. Kako bi obezbedile ova svojstva Kriptovalute imaju razne varijacije konsenzus mehanizma proof of work, proof of burn, proof of stake. Recimo Bitcoin Kriptovaluta koristi Timestamping schemes (Šeme za Vremensko Markiranje Podataka) i proof-of-work(POW) konsenzus mehanizam.

7 Glavnih Odlika Decentralizacije Kriptovaluta ili Blockchain Tehnologije su:

1. Kada je napadnuta decentralizovana organizacija postaje više otvorena i decantralizaovana. Ovo je čini skoro nemogućom za manipulaciju.
2. Otvoreni decentralizovani sistem nema centralnu bazu odlučivanja (iznegnuta korupcija pri odlučivanju), već je ona diversifikovana na ceo sistem. Svaki pojedinac ima jednako pravo glasa.
3. Odlićni sistemi mogu lako mutirati i adaptirati se postojećim okolnostima.
4. Decentralizovane organizacije se lako kriju.
5. Kada industrija postane decentralizovana (nema monopola) ukupni profit opada ali se ravnomernije raspoređuje zarada. 
6. Stavite ljude u decentralizovan sistem i oni će sami pokušati da doprinesu njegovom razvoju. Veliki broj Kriptovaluta održavaju i unapređuju upravo volonteri koji žele da doprinesu decentralizovanom sistemu.

Investiranje u Kriptovalute ili Trgovina Kriptovalutama

Ako se vodite parolom Vorena Bafeta – ‘Nikad ne investiraj u ono što ne razumeš’, pre nego što uopšte pomislite da investirate u kriptovalute, potrebno je uraditi uraditi svojevrsno istraživanje. Ako ste do sada pročitali deo teksta koji je predhodio ovom, načinili ste dobar prvi korak. Postoji mnoštvo besplatnog materijala i vodiča, kao što je i ovaj. Puno korisnih linkova možete naći i na našem sajtu.

Naravno, istraživanja nikad dosta, a moj savet je da pre ulaganja u kriptovalute utroštite najmanje 24 sata efektivnog čitanja o ovoj temi. Ipak, nemojte se bojati ako ne možete za kratko vreme razumeti sve detalje vezane za funkcionisanje kriptovaluta. To je normalno, jer mali broj ljudi ima potrebno predznanje za razumevanje ovih stvari, koje su prožete, za nekog ko nije specijalizovano tehnološki obrazovan, apstraktnim tehnološkim pojmovima. Bitno je da shvatite generalno način funkcionisanja kriptovaluta, njihovu svrhu, značaj, upotrebljivost, i na osnovu toga procenite samu njihovu vrednost, a kasnije i vrednost specifičnih atributa koji svaka od kriptovaluta poseduje, pored svoje osnovne funkcije, a to je mogućnost obavljanja transakcije(zbog toga ih ima tako mnogo, svaka nudi svoje rešenje za prevazilaženje odredjenih problma).

Da bi investirali u nešto morate znati da li je vrednost toga što kupujete adekvatna ceni. Kada su kriptovalute u pitanju, morate razumeti prvo odakle dolazi vrednost kriptovaluta, da biste mogli da procenite kako će se njihova vrednost kretati.

Šta znači investiranje u kriptovalute?

Postoje dva načina kako možete investirati u crypto, prvi je kupovina i trgovanje kriptovalutama (kripto trejdingom), drugi je ulaganje u opremu za majning (rudarenje).

Kako da krenete sa investiranjem u kriptovalute?

Uovom delu pričaćemo o investiranju u vidu trejdinga. Da biste počeli sa trgovinom kriptovaluta, morate naći njihov izvor, koji može biti u vidu online menjačnica (postoje i fizički automati za razmenu), ili u vidu pojedinca koji ih poseduje i ima želju da ih proda. Kako velika većina ljudi u zadnje vreme nema u svom okruženju majnera ili trejdera, Vaš izbor će najverovatnije biti neka od menjačnica. Ukoliko ste kupili kriptovalutu, to znači upravo to, kupili ste je i sada je posedujete. Možete je prebaciti sa menjačnice na svoj wallet, ili nano ledger, možete je poslati nekom drugom, ili šta god vam padne na pamet. Za neke je ovo bitna razlika u odnosu na forex trgovanje recimo, gde vi faktički ništa ne posedujete. 

Koje su najpopularnije platforme za trgovanje kriptovalutama/ crypto trading(Menjačnice)?

Pri izboru menjačnice možete se voditi nekolicinom faktora:

Reputacija – najbolje je informisati se o ovome citajući iskustva drugih korisnika, dobro poznate sajtove, ili forume poput BitcoinTalk-a, reddit-a, i dr. 

Provizija – Menjačnice ostvaruju profit tako što uzimaju odredjeni procenat provizije na uplate, transakcije i isplate. Ovi procenti mogu značajno da se razlikuju od menjačnice do menjačnice, i vrlo su značajna stavka.

Metoda uplate – ova stavka takodje varira medju menjačnicama. Neke menjačnice primaju uplate samo putem kriptovaluta, neke primaju i uplate u FIAT valutama, putem bankovnih kartica, ili paypal-a. 

Verifikacija – neke menjaćnice vam traže da verifikujete svoj identitet slanjem dokumenata, slika, i slićnih stvari, da biste mogli da uplatite ili povučete novac, dok vas druge puštaju da ostanete anonimni. Verifikacija može biti dosadan proces, i da potraje nekoliko dana, pa i više. 

Izbor kriptovaluta na menjačnici – ukoliko ste sopstvenom analizom pronašli neku specifičnu valutu u koju biste voleli da investirate, potražite na kojim menjačnicama je moguće njom trgovati.

Šta kriptovalutama daje vrednost?

Bitcoin je prva svetska decentralizovana digitalna valuta. Njegova vrednost dolazi od činjenice da ni jedna osoba, organizacija, institucija, nema kontrolu nad njim. Svako ga može kupiti, poslati, primiti, i niko vam ne može narediti da sa njim nešto uradite. On je vrsta novca koji je slobodan od svake vrste diktature, opresije ili hiperinflacije, i idealan je kao finansijsko sredstvo za ljude koji žive u takvim uslovima. Druge kriptovalute (ili alt coin-i), takodje imaju funkciju transakcije, koja može biti brža, ili jeftinija u odnosu na bitcoin, ali mogu imati i potpuno druge funkcije po kojima su specifični, i uglavnom su te njihove specifičnosti ono što im daje vrednost. 

Što se same cene tiće, ovde stvari više nisu tako komplikovane, iako se naizgled čini da jesu. Jednostavno je, sa finansijskog aspekta, kriptovaluti cenu odredjuje novac koji su ljudi investirali u ovu valutu, a promenu cene odredjuje tempo i trend ovog ulaganja novca, ponuda i potražnja, kao uostalom i svako dobro kojim se može trgovati na bilo kojoj berzi. 

Ako uzmemo primer bitcoina, u trenutku dok ovo pišem on vredi 4066.11 dolara. Kako je ova brojka dobijena? Postoji 17,613,062 bitcoin-a u cirkulaciji, a vrednost koju su do sada ljudi u njih investirali je 71,616,598,762 dolara. Dakle ljudi su platili 71616598762 dolara da bi posedovali 17,613,062 bitcoin-a. Prostom deobom ove dve stavke dobijamo trenutnu cenu. 

Dakle stanovište da bitcoin-u ništa realno ne podržava vrednost je pogrešno, uvek je podržava novac ljudi već koji su ljudi u njega investirali. Koliko vredi sam novac, to je već tema za neku drugu diskusiju. Dakle ne možemo reći da bitcoin-u ništa realno ne daje vrednost, ali možemo reći da je u ovoj fazi korišćenja zavisno povezan za sam novac, iliti FIAT valute. Ja i ostali kripto entuzijasti se nadamo da će se ovaj odnos u njihovoj povezanosti promeniti, a da će na kraju inferiornija valuta postati marginalizovana.

Odlika ukupne količine bitcoina je i da je njen broj ograničen i neće se više menjati (BTC JE OGRANIČEN RESURS!). Može postojati tačno 21,000,000 bitcoina i taj broj neće rasti. Ukupna količina cirkulišućih bitcoina trenutno je 17,613,062, kao što je već napomenuto, taj broj će rasti po unapred odredjenoj šemi do 21,000,000 (uglavnom kroz proces rudarenja), i to se više neće menjati.

Da li je moguće lako zaraditi novac kripto trejdingom/ trgovanjem kripto valutama?

Da, moguće je, ali ujedno i malo verovatno ukoliko nemate potrebno predznanje i iskustvo. Statistika kaže da grubo 80% trejdera gubi novac, dok 20% zaradjuje. Verovatnoća se povećava ako imate ranijeg iskustva u klasičnom berzanskom trgovanju, foreksom i sl, ako ste napravili analizu tržišta, naučili ponešto o tehničkoj i fundamentalnoj analitici. Nije mi namera da vas uplašim, samo da izazovem opreznost. 

Što se kripto trejdinga tiče, i ja kao i mnogi drugi trejderi držim do poznate floskule – ‘invest only what you can afford to lose’. Nikako se ne zalićite od samog početka, možete se gadno opeći. Osetio sam to na svojoj koži, jer nisam slušao savete iskusnijih. Analizirajte šta se dešavalo u prošlosti, jer se ciklusi ponekad ponavljaju. Ali, na kraju, odluke koje donosite su uvek samo vaše, tako da najbolji način je da sami udjete u kripto trejding, iskusite na ličnom primeru i počnete polako da gradite svoj portfolio.

Kako da najjednostavnije kupim Kriptovalute iz Srbije?

Kao što je ranije spomenuto, kriptovalutu možete kupiti na menjačnici ili od pojedinca. Sa pojedincem se možete dogovoriti oko cene, i jednostavno izvršiti transakciju sa njegovog wallet-a na vaš. Naravno budite pažljivi, najbolje je ako lično poznajete osobu.

Što se menjačnica tiče, kao što već rečeno, neke menjačnice primaju uplate u FIAT valutama, neke ne. Neretko se dešava da one koje primaju, nemaju veliki izbor kriptovaluta kojima možete da trgujete. Najbitnije za početak je da zamenite svoju FIAT valutu u bitcoin ili neku od drugih najprihvaćenijih alt coina (uglavnom Etherium, Litecoin, Ripple), a kasnije tu valutu možete prebaciti u maltene bilo koju drugu menjačnicu, i zameniti je za bilo koju valutu koju ona ima u ponudi za trgovinu. Dakle, nadjite menjačnicu koja menja FIAT valutu za kriptovalute, i vaša priča sa kripto trejdingom počinje.
Ako hoćete preporuku za ovakvu menjačnicu, cex.io, bitfinex.com, kucoin.com iz mog iskustva dobro funcioniše sa uplatama iz naših banaka.

Kako da osiguram svoje Kriptovalute?

Kada prvi put dođete u dodir sa kriptovalutama, velika količina vesti će prikazivati različite prevare i otimanje miliona vrednih kriptovaluta. Kako da se vi osigurate ako neke velike menjačnice ne mogu? Zapravo kriptovalute su najsigurniji način da sačuvate vrednost u nekoj valuti. Najbitnije je da vaš privatni ključ držite na sigurnom, ali hajde da objasnimo osnovne pojmove i kako da sačuvate vaše kriptovalute.

Šta je Kripto Novčanik (crypto wallet)?

Čuvanje bitcoin-a na apsolutno bezbedan način nekome može delovati komplikovano, prvenstveno jer ga ne možete fizički negde premestiti kao u sef banke ili ispod kreveta. Ovim sredstvima se pristupa putem bitcoin adrese koja se sastoji od privatnih i javnih ključeva(keys).

Wallet(novčanik) za kriptovalute čuva vaše privatne i javne ključeve, koji su neophodni da bi mogli da šaljete i primate sredstva u kriptovalutama. Kreiranje svog novčanika je slično otvaranju računa u banci. Samo je dosta lakše i jednostavnije.

Kriptovalute koriste kriptografiju za obezbedjivanje i verifikaciju transakcija kao i kontrolisanje stvaranja novih jedinica valute. Kriptografija čini samu osnovu kriptovaluta, otuda su i dobile prvi deo svog imena. Kao što je već spomenuto, kod kriptovaluta nije potrebna treća strana u vidu centralne banke i sl. za čuvanje vašeg naloga i verifikaciju transakcija. Ceo sistem je distribuiran. Svaki korisnik može kriptografski verifikvati svaku transakciju.

Šta su javni i privatni ključevi?

Na javne i privatne ključeve možete gledati kao na korisničko ime i šifru, gde bi javni ključ bio korisničko ime a privatni šifra. Novčanici se sastoji od parova javnih i privatnih ključeva. Svakome kome je poznata kriptografija biće mu logičan i koncept javnih i privatnih klučeva. Programeri ih koriste ponekad kao sredstvo za stvaranje bezbedne komunikacije. 

Uporedimo ključeve sa korisničkim imenom i šifrom za stvaranje npr gmail naloga. Ako nikada niste koristili gmail, prvo što je potrebno je da napravte nalog. Pravljenje naloga se sastoji od pravljenja korisničkog imena i šifre. Korisničko ime možete otvoriti prema javnosti da ga svako može videti, kako bi znali recimo na koju adresu da vam pošalju email poruku. Dok je šifra samo za vašu upotrebu i daje vam pristup nalogu i sva prava koja uz njega idu. Koristeći šifru, imate uvid u transakcije koje su se desile, a možete napraviti i nove(drugim rečima možete gledati stare i slati nove mail-ove). 

Ako uporedimo ovo sa Bitcoin mrežom javni ključ bi predstavljao korisničko ime a privatni ključ šifru. Ako želite da vam odredjeni subjekti šalju sredstva, podelićete sa njima svoj javni ključ. Ako vi želite da pošaljete sredstva nekome biće vam potreban i vaš privatni ključ, ali njega nikada ne delite ni sa kim. 

Šta ako izgubim privatni ključ?

Ukoliko izgubite privatni ključ, izgubili ste pristup vašem nalogu na bitcoin mreži. Da, ovo dalje znači da ste izgubili pristup svojim sredstvima. Iako će i dalje sredstva stajati na vašem nalogu, izgubili biste mogućnost da im pristupite. Ne postoji opcija ‘forgot my password’ kao kod kreiranja gmaila, ili naloga na bilo kojoj centralizovanoj mreži. Dakle, iako je dobro imati vaše novčanike van menjačnica, treba biti oprezan, kao i razumeti uključene rizike.

U kojem tipu novčanika da čuvam svoju kriptovalutu?

Nakon što ste jednom kupili kriptovalutu, imate opciju da ona stoji na samoj menjačnici, ili da je prebacite na svoj privatni wallet. Gde ćete čuvati svoju valutu uglavnom zavisi od toga na kakav način želite da trejdujete. Ukoliko samo hoćete da kupite kriptovalutu i čekate neko duže vreme da joj cena značajnije poraste, možete je slobodno prebaciti na svoj privatni wallet. Ako pak želite da trejdujete na dnevnom ili nedeljnom nivou, mnogo je lakše držati novac na nalogu na menjačnici(na menjačnicama ćete takodje imati wallete gde vam stoje sredstva, ali oni će ih kontrolisati, tj kontrolisati privatne ključeve). 

Imajte u vidu da čuvanjem novca na menjačnicama vi im u stvari dajete kontrolu nad svojim sredstvima. Pošto one čuvaju sredstva milionima različitih ljudi uzimaju se za sigurne. U godinama iza nas neke manje menjačnice su pokazale odredjene ranjivosti na hakerske napade, a neke manje poznate su čak dovodjene u vezu sa kradjom sredstava sa naloga korisnika.

Koje vrste kripto novčanika (walleta) postoje?

Wallet-e možemo podeliti na dve grupe, hot wallet-i i cold wallet-i.

Hot wallet-i su najčešće u vidu desktop i mobilnih aplikacija. Oni obično imaju pristup internetu. Uglavnom se koriste za svakodnevne kripto transakcije, ne za dugotrajno čuvanje. U poredjenju sa čuvanjem sredstava na menjačnicama, ovaj način je sigurniji. Treba napomenuti i da postoje wallet-i koji mogu čuvati samo jednu valutu, i oni koji mogu čuvati preko 10. Odabraćete u zavisnosti od onoga za šta će vam služiti. Popularni desktop walleti su recimo exodus i jaxx, edge je u vidu mobilne aplikacije, atomic je i za desktop i za mobilni. 

Cold wallet-i su vidu papirnih i hardverskih(hard) wallet-a. Kako su veoma sigurni, oni se koriste za dugotrajno čuvanje većih količina sredstava. Nisu povezani na internet. Neki hard wallet-i mogu biti povezani na internet kada je to potrebno.

Papirni wallet-i predstavljaju samo papir na kome ste predhodno odštampali svoj privatni ključ. Računaju se veoma sigurnim, osim što treba paziti da se sam papir ne pohaba.

Hardver(hard) wallet-i su u stvari fizički uredjaji koji čuvaju privatne ključeve vaših kripto sredstava. Najpoznatiji su trezor i nano ledger. Računaju se kao najsigurniji metod čuvanja. 

Lista 5 Najpoznatijih Kriptovaluta

Trenutno ima više od 2000+ Kriptovaluta dostupnih na tržištu, ali koje su ona najpoznatije odnosno koje valute imaju najveću tržišnu kapitalizaciju, najveću korisničku bazu… Bitcoin je digitalno zlato, a Litecoin mnogi smatraju digitalnim srebrom. Međutim u ovu listu moramo uvrstiti Ethereum koji je prva primena smart contracts i zapravo prva platforma na kojoj možete praviti DAAPS.

Bitcoin

Šta reći.. Prvorodjeni; prvi medju jednakima. Gamechanger. Samo je on THE coin, ostali su altcoin-i. Bolja reč od prvi, verovatno bi bila nulti.

Nastao je 2009. godine, kada je pojedinac ili grupa ljudi pod pseudonimom Satoshi Nakamoto napravio platformu koja podržava digitalnu valutu.

Ova platforma je napravljena na konceptu ‘proof of work’ podataka koji su veoma zahtevni za produkovanje ali ih je lako verifikovati. U slučaju Bitcoin-a, ovi podaci se produkuju putem procesa koji se naziva mining (rudarenje). Ovaj proces podrazumeva rešavanje komplikovanog algoritma od strane vašeg kompjutera ili specijalizovanog uredjaja, u zamenu za novostvorenu valutu. Ova valuta je vredna onoliko koliko odredi tržište. Transakcije su povezane za Bitcoin adresu korisnika (ili javni ključ), koje se čuvaju u glavnoj bazi podataka koja se naziva blockchain. Ako se ovaj korisnička adresa može dovesti u vezu sa identitetom neke osobe, transakcije sa te adrese nisu anonimne. Glavna odlika Bitcoin blockchain-a je da je to otvorena, distribuirana baza podataka. Zbog distribuirane prirode ove mreže transakcije na njoj su verifikovane konsenzusom svakog člana mreže, što obezbedjuje sigurnost i verodostojnost, istovremeno ukidajući potrebu za trećom stranom koja bi nadgledala sve ove procese.

Da sumiramo u jednoj rečenici, Bitcoin je platforma koja predstavlja bazu podataka na kojoj ljudi mogu rudariti, čuvati ili trgovati bitcoin-ima, koji predstavljaju digitalnu formu valute, stvorenu putem kompjuterskog algoritma, koji ne odgovara ni jednom centralizovanom autoritetu. 

Ethereum (ETH)

Ether je token koji u osnovi pokreće Ethereum blockchain, ali igra nešto drugačiju ulogu nego bitcoin na Bitcoin-ovom blockchain-u. Iako se i ether-om trguje na javnom tržištu, uz variranje cene na sličan način, po strukturi su drugačiji. Ether nije zamišljen da bude jedinica valute na peer-to-peer finansijskoj mreži, već deluje kao pogonsko sredstvo koje pokreće Ethereum mrežu.

Na svom najvišem nivou Ethereum je open-source platforma na kojoj se izvršavaju smart contract-i. Kada se smart contract kreira na Ethereum blockchain-u, on postaje samoizvršavajuć, i realizuje se kada se dostignu naznačeni uslovi. Samo izvršavanje ugovora zahteva odredjene računarske resurse, gde ether stupa na scenu. Ether omogućuje izvršavanje smart contract-a, zato kažemo da je ether pogonsko sredstvo ove platforme. On obezbedjuje podsticaj nodovima (nodes – delovi ethereum blockchain-a) da verifikuju blokove, koji u sebi sadrže kod smart contract-a. Svaki put kada nod verifikuje novi blok, biva nagradjen sa 5 novih eter-a. Novi blokovi ovako nastaju svakih 15-17 sekundi. Postoji mogućnost i da nodovi nadju rešenje za verifikaciju bloka i izvan mreže, i kada je ovo slučaj ti nodovi bivaju nagradjeni sa 2-3 ether-a. Pojedinci koji koriste aplikacije na decentralizovanoj Ethereum platformi moraju platiti ether-om za usluge. Developeri imaju podsticaj da prave aplikacije na ovoj platformi zato što će biti isplaćeni u ether-u za svoj rad. Oni će takodje biti motivisani da prave što kvalitetnije aplikacije, jer će manje efikasne aplikacije najverovatnije biti skuplje i manje korišćene od boljih alternativa.

Krajnji način upotrebe ove platforme će u većini slučajeva biti pojednostavljen u vidu klika, i kako se upotreba Ethereum-a bude širila, tokeni će se rapidno i u velikoj meri razmenjivati izmedju rudara i korisnika. Vrednost ethera će uvek direktno zavisiti od masovnosti upotrebe Ethereuma. Ethereum takodje koristi ‘proof of stake’ protokol za izvršavanje 

Litecoin (LTC)

Litecoin je kriptovaluta osnovana od strane Charlie Lee-a 2011. godine. Tehnički je vrlo slična bitcoin-u, pa ga neki zovu bitcoin-ovim mladjim bratom. Zapravo je nastao kao fork Bitcoin-a, sa kojim doduše ima i razlika, uključujući činjenicu da je blok isprocesuiran na svaka 2.5 minuta(4x brže od bitcoin-a), ali uz veću težinu algoritma.

Ovo čini da Litecoin bude teži za rudarenje, ali brži za transakcije.

Nisu samo brže transakcije u pitanju, Litecoin ima brzu tehnološku ekspanziju i uspešno pravi nova partnerstva, kao što je na primer dobro realizovano dodavanje Lightning network-a mreži, koje je kod Litecoina funkcionisalo bolje od samog bitcoin-a(kome je u početku napravilo više problema nego što je rešilo).

Litecoin je altcoin koji je već dugo na tržištu, sa puno uspešnih partnerstava i visokim obimom trgovanja, ali nije sve baš uvek bilo ni tako sjajno.

Litecoin-ov kreator Lee, jednom prilikom izazvao je kontroverze nakon što je prodao celu svoju zalihu Litecoin-a. LitePay, koji je trebao biti kreditna kartica koja podržava Litecoin, nastala u saradnji sa TenX-om, ostao je bez sredstava i polako odumro kao projekat. Uprkos prednostima koje ima u odnosu na bitcoin, ne uspeva da odvoji trend svoje cene od trenda svog glavnog konkurenta. Da će Litecoin ikada uspeti da napravi neku vrstu dominacije na kripto tržištu, ili još teže, na mejnstrim tržištu?

Da bismo imali bolji uvid u situaciju, sagledajmo neke ključne aspekte vezane za ovu kriptovalutu.

Glavne brojke iz aprila 2019 su ovakve – marketcap mu je 4,878,367 USD, prema cirkulišućem broju od 61,308,409 cirkulišućih tokena, i cenom od 79.57 USD. ATH je do današnjeg dana bio 372.2, koji je dostigao 18. decembra 2017. 

Kao i Bitcoin, i Litecoin se rudari putem ‘proof of work’ algoritma, s tim što mu je dodata i ‘scrypt’ hash funkcija, koja ga čini prihvatljivijim za veliki broj malih rudara. LTC mining pool-ovi su takodje veoma popularni, jer su FPGA i ASIC scrypt mineri skupi.

Broj LTC coin-a koji su dodeljivani kao nagrada za svaki rečen blok će biti 25LTC do oktobra 2019. kada će biti prepolovljen. Ovo će se dešavati jednom na svake 4 godine, sve dok svaki od 81 milion LTC-a ne budu izrudareni. Osim njihovog core wallet-a, njega podržava veliki broj popularnih wallet-a, kao što su Trezor, Exodus, Jaxx, LoafWallet i mnogi drugi. Takodje je široko prihvaćen, od strane velikog broja menjačnica. Cak i ako koristite menjačnicu koja ima samo 4-5 kriptovaluta u ponudi, LTC će verovatno biti jedna od njih. 

Iako rudarenje LTC-a može biti naporno, kupovanje, prodavanje i čuvanje uopšte nije. LTC je poznatiji kao srebro pored valute-zlata – Bitcoin-a, i po tome što ova mreža vrednuje transakcije više od bilo čega drugog. 

Litecoin mreža je nastala po MIT/X11 i računa se kao open source. Tehnički je sličan Bitcoin-u sa nekoliko manjih specifičnosti i razlika, kao što je brže vreme procesovanja blokova(2-5 minuta naspram Bitcoin-ovih 10), i manja veličina samih transakcija. Transakcije na LTC blockchain-u su približno 50 puta manje veličine od onih na BTC mreži. 

Scrypt algoritam ima razlike u odnosu na SHA-256 algoritam koji koristi Bitcoin, koje ga čine zahtevnijim za rudarenje. 2017te, Litecoin je unapredjen Segregated Witness(SegWit)-om, koji je još malo ubrzao stvari. 

Litecoin je čista digitalna valuta, nije platforma na kojoj se mogu izvršavati smart contract dApps. Ima limitiranu količinu coin-a, i nepromenjive transakcije, jer je ceo blockchain sačuvan na svim nodovima mreže. Ovo znači da on nije na nivou sledeće generacije blockchain-a kojoj pripadaju ETH i NEO. Ali, to nikada nije ni bila njegova poenta, poenta je da bude efikasniji, brži i jeftiniji Bitcoin. Treba spomenuti da i na tom polju ima svoje konkurente, kao što je NANO. 

Sve u svemu, Litecoin je ispunio svoju svrhu da bude unapredjeni BTC, pravo pitanje je, da li će mu tržište zbog ovoga dati vrednost ili ne. 

Litecoin je rešio neke probleme Bitcoin-a. Ali rešilo je i na stotine drugih coin-a. Takodje, biti brži od Bitcoin-a, nije više neko merilo uspeha u kripto svetu. Sada je cilj biti bar na nivou Visa transakcija, a kod Litecoin-a to nisu.

Ipak, Litecoin je jedan od najstarijih altcoin-a, ima snažnu podršku zajednice, i prva je valuta koja je uvela SegWit i Lightning Network, pa smo sigurni da će biti jak konkurent na kriptotržištu u godinama koje dolaze. 

Ripple (XRP)

Ripple je privatna kompanija, koja za razliku od ostalih na kripto tržištu(koje imaju za cilj da postojeći finansijski sistem jedonstavno bace u zaborav), ima viziju da postane sistem na koji će se povezati već postojeće institucije i banke, praveći konkurenciju postojećim sistemima za transakcije, kao što je na primer SWIFT.

Budimo iskreni, cela ideja oko kriptovaluta je prilično antisistemska, i kako Ripple u stvari ne želi da uništi postojeći sistem, već da mu se prilagodi i da ga poboljša, dajući mu mogućnost da ima većinu performansi koje trenutno možete dobiti samo u svetu kriptovaluta, ali da ipak ostane krajnje centralizovan. Ripple zauzima jaku konkurentsku poziciju prema finansijskoj mreži koja obuhvata banke, kreditne kartice, i druge institucije kao što je Paypal. Ove organizacije ograničavaju protok novca svojim provizijama za same transakcije, i razmenu valuta, i odugovlačenjem. Kao biznis model kompanija očigledno ima puno potencijala, ali ga zbog ovog pristupa, a i zbog toga što suštinski nije decentralizovan, veliki broj kripto entuzijasta ga smatra za zlo, smeće, nesreću koja treba da nestane, čak i stvarajući karikaturne mimove po društvenim mrežama, u cilju oslikavanja podržavaoca Ripple-a. 

Ali, da se vratimo na na samu kompaniju, tehnologije koje je stvorila, i tržišni potencijal.

XRP je naziv za coin(token) koji se koristi na njihovoj mreži. Ripple-ova baza transakcija(ledger) je ‘open-source’ produkt. Kreiran je prvenstveno da reši probleme u funkcionisanju postojećih transakcija, posebno medjunarodnim za čije knjiženje se koriste ‘nostro/vostro’ nalozi. Banke mogu da koriste XRP da bi brzo i efikasno omogućili likvidnost u realnom vremenu. Provajderi plaćanja takodje mogu da iskoriste XRP da bi se proširili na nova tržišta, ubrzaju plaćanja, i smanje troškove menjanja različitih valuta. 

Ako bolje razmislimo, postojeći mejnstrim plaćanja je čudnovato zaostao. Možete stream-ovati i download-ovati cele diskografije muzičara na svom telefonu, u sred šume, ali ako hoćete da pošaljete novac svojoj porodici iz recimo Amerike, morate plaćati provizije, i čekati odredjeni period koji nije zanemariv. Tehnologija za brže i jeftinije obavljanjanje transakcija već neko vreme postoji, zbog čega onda globalna industrija sistema za plaćanje toliko zaostaje? Prvo što pada na pamet je da se finansijske institucije koje zaradjuju milijarde dolara godišnje na ovom zaostalosti sistema, neće baš utrkivati da ga unapredjuju. 

Ripple je nastao 2012. godine, i do danas je postao kompanija koja godišnje ostvaruje značajne prihode. Preko 100 finansijskih institucija je već na njenoj mreži, uključujući Standard Chartered Bank, Westpac, Banco Santander, i BBVA. 

Njegova mreža ima funkciju bruto poravnanja u realnom vremenu(RTGS), razmenu različitih valuta, i raznih vrsta doznaka. Koristeći jedinstvenu bazu podataka(ledger), kojom upravlja mreža nezavisnih servera za verifikaciju(gateways), koji konstantno uporedjuju liste transakcija, Ripple nije zahtevan po pitanju energije i računarske moći, kao ‘proof of work’ protokol Bitcoin-a. 

Dakle potreban je konsenzus izmedju ovih servera koji verifikuju transakcije, i to obezbedjuje integritet sistema. Ovaj mehanizam se naziva Ripple Transaction Protocol(RTXP), poznat i kao RippleNet. Spomenuti serveri, mogu pripadati bilo kome, od pojedinaca do većih institucija kao što su banke. Kada se jednom uključi na ovu mrežu, jedna banka recimo ima mogućnost da koristeči svoj gateway, pravi transakcije sa drugim, po mnogo velikoj brzini, i sa vrlo malim, skoro beznačajnim troškovima. RippleNet takodje omogućuje da prime uplatu u bilo kojoj valuti, bilo ona FIAT ili crypto. 

Ova kompanija je napravila idealan proizvod i za entitete koji prenose velike količine novca preko državnih granica, kao što su na primer Amazon ili Apple. 

Važno je primetiti spomenutu mogućnost razmene svih vrsta FIAT valuta. Da bi ovo bilo moguće, morala je prvo biti obezbedjena likvidnost. I tu XRP stupa na scenu. XRP je digitalno sredstvo koje omogućava osnovnu likvidnost za klijente. 

Iako se radi o jednoj platformi, zapravo se sastoji od tri različita produkta: xCurrent, xVia i xRapid.

xCurrent je kompanijin glavni produkt. Kada čujete o partnerstvu Ripple-a sa nekom bankom, ovo je proizvod koje one uglavom koriste. xCurrent ne zahteva korišćenje XRP-a. 

xVia je kompanijin najskorašnjiji proizvod. Predstavlja interfejs za plaćanja, i set API-ja. Kao i xCurrent, ne zahteva upotrebu XRP tokena.

xRapid je jedini produkt koji zahteva korišćenje XRP-a i predstavlja rešenje za likvidnost. Ako klijenti imaju mogućnost da obezbede likvidnost na drugi način, mogu koristiti prva dva produkta bez xRapid-a.

I dok RippleNet ima puno benefita za velike finansijke institucije, za prosečnog pojedinca korisnika ne znači puno. Neće promeniti konkretan način na koji vi lično šaljete i primate novac, ali zato cilja da promeni način globalnog pomeranja velikih količina novca. Pokazao je da može procesuirati transakcije velikom brzinom, čak 1500 u sekundi, što je medju najboljim učincima na kripto tržištu(u odnosu na Bitcoin-ovih 15). 

Još jedna bitna stvar u vezi Ripple-a koju trebate znati je količina tokena, i njeno kretanje. Svi XRP su već stvoreni, i kada su stvoreni bilo ih je 100 milijardi. Ovaj broj se zapravo smanjuje, jer se svakom transakcijom uništi odredjeni broj tokena, ili njihov delić. Tako da je ova valuta deflaciona, a ne inflaciona. Medjutim, veliku kontroverzu je oduvek izazivala činjenica da kompanija drži u svom posedu oko 60% od ukupnog broja XRP tokena, koji nisu pušteni u cirkulaciju. Ova činjenica je glavni povod što ljudi XRP gledaju kao centralizovanu valutu. U svakom trenutku kompanija može odlučiti da izazove inflaciju tako što će pustiti u opticaj još XRP-a, i tako održi cenu niskom recimo. Osnivač Ripple-a Brad Garlinghouse ima drugačiji pogled na centralizovanost, citiraću ga ’’Ripple nije centralizovan. Da budemo jasni, kada bi Ripple(kompanija) iznenada nestao, XRP bi nastavio da funkcioniše. Po mom mišljenju, ovo je najveći pokazatelj toga da li je nešto centralizovano’’.

Treba napomenuti i da Ripple preduzima korake kako bi postao manje cetralizovan. 

U maju 2017, objavili su plan strategije za decentralizaciju. Plan je da se smanji broj nodova za verifikaciju koja je u njihovoj kontroli, kao i da puste u cirkulaciju tokene koji su sada u njihovom vlasnistvu. Sa prvim delom ovog plana se i odmaklo, sada je samo 7/26 nodova pod njihovom kontrolom, ili 27%, na realizaciju drugog dela se još čeka i misli se da će to biti učinjeno kroz nove akvizicije i dodavanje partnera na mrežu.

Što se tiče konkurencije, najveći konkurent im je Stellar. Zapravo, osnivač Stellar-a Jed McCaleb je i jedan od koosnivača Ripple-a, koji je napustio kompaniju 2013. usled neslaganja sa ostalim članovima uprave.

Oba projekta se specijalizuju za prekogranične transfere sredstava, i imaju sličnu arhitekturu. Razlika je u tome što je Ripple for-profit, a Stellar non-profit kompanija, i što se Stellar fokusira više na male regularne korisnike, dok se Ripple fokusira na gigantske finansijske institucije.

Bilo da odaberete da uložite u XRP ili ne, lepo je videti adaptaciju blockchain-a u različitim sferama sistema. Ripple je jedan od redjih pravih konkurenata velikim sistemima za plaćanje i njegova implementacija bi umnogome smanjila troškove njihovim korisnicima, ali posredno, jer neposredno korisnici neće imati puno razloga da je koriste. 

Bitcoin cash (BCH)

Nastao kao hard fork Bitcoina 1. avgusta 2017. godine. Do ovoga je došlo usled neslaganja u Bitcoin zajednici oko toga da li se veličina blokova treba menjati ili ne. Pošto se do konsenzusa nije moglo doći, stvar je rezultirala ‘hard fork’-om kojim je rodjen Bitcoin Cash, kriptovaluta sa maltene istim kodom kao BTC, ali uz neke relativno bitne razlike. U isto vreme, Bitcoin mreža je prošla i kroz ‘soft fork’, menjajući Veličina blokova je povećana sa 1mb na 8mb, što je donelo odredjene promene.

Ovim su prvenstveno omogućene su brže transakcije, sa jeftinijom provizijom. Promene su napravljene i za proces majnovanja, za rešavanje bloka dobija se veća nagrada, i proces je brži, ali i zahtevniji. Sve u svemu, što prosečnog majnera tiče, izgleda da se ova promena dobro odrazila na njih, i zabeležen je veliki broj pojedinačnih majnera koji prelaze sa Bitcoin mreže, na Bitcoin Cash mrežu. U isto vreme kad je napravljen ovaj hard fork, napravljen je i soft fork na originalnoj Bitcoin mreži, koji je doveo do unapredjenja u vidu dodavanja SegWit-a originalnom algoritmu.

Sto se samog Bitcoin Cash-a tiče, i u njegovoj zajednici je kasnije došlo do jakih neslaganja, pa i intenzivnijih svadja, sto je rezurtiralo novim fard fork-om, u novembru 2018. pa je Bitcoin cash-ov blockchain dalje podeljen na Bitcoin cash ABC, i Bitcoin cash SV. Da se ne bi zbunili kad bacite pogled na coinmarketcap.com, valuta koja stoji pod nazivom Bitcoin cash, u stvari predstavlja Bitcoin ABC blockchain (trenutno rangiran na 4. mestu), a Bitcoin SV stoji kao posebna stavka(trenutno rangian na 15. mestu).

Stvari oko nastanka BCH-a, uvodjenja SegWit-a, i svih sa tim povezanih stvari su malo komplikovanije i njih smo opisali u posebnom delu.

O BCH-u ovde ćemo još reći da je lepo prihvaćen od strane tržišta, za njega možete koristiti maltene svaki Wallet koji podržava i Bitcoin, a ima ga i na gotovo svakoj menjačnici. Vrednost mu je rasla prvih meseci od nastanka, a kasnije pala, kao i uostalom celog kripto tržišta, ali se dobro održao i nije izlazio iz top 10 kriptovaluta tokom ovog perioda.

Šta je to ICO?

ICO (skraćeno od Initial Coin Offering) je novi mehanizam za prikupljanje sredstava u kom novi blokčejn projekti/startapovi prodaju svoje tokene u zamenu za bitcoin ili ether. Sličan je inicijalnoj javnoj ponudi(IPO) na berzama gde investitori kupuju deonice kompanija.

ICO omogućuje blokčejn startapovima da zaobidju ‘venture-capital’ model investiranja i okrenu se nečemu sličnijem crowdfunding kampanjama na kickstarter-u. Relativno je nov fenomen, ali dobija na momentumu od 2013. Prikupljanje novca preko ICO-a je eksplodiralo 2017. godine. Vrednost ekvivalentna cifri od 4 milijarde dolara je prikupljena za nove projekte, a uspešno je lansirano više stotina novih tokena. 

Neki smatraju da je ICO klimava osnova za osnivanje novog biznisa, kao i da su okruženi mnogim kontroverzama, kradjama, i nepredvidivim spekulacijama (kojih je nesumnjivo bilo, posebno jer se u većini slučajeva investira u projekte koji još nisu izbacili proizvod), dok drugi smatraju da je veoma značajna inovacija u svetu finansiranja. Što se tiče same bezbednosti, američki zakonodavci su ovde najdalje otišli, izjednačivši ICO tokene sa hartijama od vrednosti. Ovo dalje znači da svaki novi token mora prvo da prodje Howey test, da bi bio ponudjen kroz ICO. Sve u svemu,, koji god način ih posmatrali, uspešni ICO su pokazali da je moguće razviti cele zajednice ljudi koji su voljni da probaju nekonvenconalne forme valuta. 

Ovaj novi model prikupljanja novca ima brojne prednosti:

• daje odličnu priliku finansiranja novim startapovima
• ne zahteva komplikovanu papirologiju
• daje šansu tvorcima startapa da relativno lako stvore zajednicu podržavalaca njihovog projekta
• daje investitorima priliku da pre svih dodju do potencijalno vrlo vrednih tokena 

Fenomen ICO-a, je postao alat koji može doneti revolucionanu promenu ne samo u kripto svetu već generalno u svetu finansija. Već je izrodio mnoštvo značajnih uspešnih inovativnih tehnologija poput Ethereum-a, i dokazao svoju mogućnost da efikasno obezbedi sredstva za finansiranje novih startapova širom sveta. Ali nemojte zaboraviti da još uvek postoji (a verovatno će uvek i postojati) mnoštvo prevara povezanih sa ICO, tako da ukoliko se odlučite da u neki investirate, obavezno se prvo veoma dobro informišite o istom. 

Šta je Majning (Rudarenje) Kriptovaluta?

Da ste počeli da majnujete bitcoin 2009. godine mogli biste do sada da zaradite stotine hiljada dolara, pa i više. Danas, bitcoin nije baš najbolji izbor kriptovalute za rudarenje, ako ćete to raditi uz pomoć relativno malih resursa. Trenutno, inicijalna investicija i troškovi održavanja, kao i matematička težina procesa, čini rudarenje bitcoin-a neprofitabilno za prosečne male investitore početnike. Danas je rudarenje bitcoin-a uglavnom rezervisano za kompanije sa više resursa.

S druge strane, Litecoin, Dogecoin, i Feathercoin su tri kriptovalute koje imaju možda i najbolji cost-benefit odnos za male rudare početnike. Oni koriste takodje koriste ‘proof of work’ protokol kao bitcoin, ali pored toga imaju i drugačiju hash funkciju koja se naziva scrypt. Dogecon i Feathercoin daju nešto manju zaradu od Litecoin-a, ali dobijaju na popularnosti svakodnevno. Peercoin takodje nije loša opcija. Ukoliko ponovo dodje do groznice rudarenja, i puno ljudi počne da rudari istu kriptovalutu kao i vi, taj proces automatski postaje zahtevniji i skuplji. U tom slučaju imate opciju da ili investirate još da bi unapredili svoju mašinu za rudarenje, ili da predjete na neku manje zahtevnu valutu. 

Da li se rudarenje danas isplati?

Da, kao investicija iz hobija, koja vam može donositi dolar ili dva dnevno. Konkretno valute koje su gore spomenute su veoma pristupačne za prosečne korisnike da rudare, sa mogućnošću da povratite investiciju od nekih 1000 dolara, za 18-24 meseca. Naravno, na vama je da dalje analizirate i možda nadjete neku povoljniju opciju, ovo su samo predlozi.

Za većinu ljudi na rudarenje se ne može gledati kao na značajniji pasivni prihod. Može postati značajniji prihod ako ste spremni da uložite 4-5 hiljada dolara i više, u potreban hardver. Tada vaši prihodi od rudarenja mogu narasti na 50 i više dolara dnevno ako dobro postavite stvari. 

Imajte Realna Očekivanja od Kripto Rudarenja

Ukoliko hoćete priliku da zaradite veliki procenat uloženog novca, bolja opcija je kupiti neku kriptovalutu, sačuvati je na duži period i čekati da joj cena poraste. Ako vam je cilj da zaradite male količine novca koje bi svakodnevno da trošite, rudarenje je bolji izbor. 

Dva su najvažnija faktora koja treba uzeti u obzir, visina početne investicije i tržišna vrednost kriptovaluta. 

Postoji šansa da cena kriptovalute koju majnujete značajno poraste, pa i nekoliko desetina puta za kratko vreme. Treba napomenuti da je šansa za ovaj scenario nešto bolja nego dobitak na lutriji, ali ipak postoji. Naglašavam da je pre izbora valute za majnovanje potrebno napraviti detaljnu analizu, kako bi izbegli neku valutu iza koje stoji prevara. 

Kako rudarenje funkcioniše na primeru

Ovde ćemo se koncentrisati na primer gore pomenutih valuta(Litecoin, Feathercoin i Dogecoin).

Fokus kripto rudarenja je na tri stvari:

• Obezbediti računovodstvene usluge mreži kriptovalute. Rudarenje je u osnovi 24/7 kompjutersko vodjenje knjiga, kroz proces ‘verifikacije transakcija’. 
• Dobijanje malih nagrada za ove pružene usluge u vidu coina ili fakcija coina na svakih nekoliko dana 
• Smanjiti lične troškove, uključujući troškove struje i održavanje hardvera

Lista stvari koje su vam potrebne kako bi započeli kripto rudarenje (majnovanje):

• Kripto Novčanik (Wallet) za kriptovalutu koju ćete majnovati. On predstavlja mesto gde se čuvaju vaši zaradjeni coin-i i zaštićen je šifrom
• Besplatan softver za rudarenje, tipično napravljen od cgminer-a i stratum-a, kao recimo ovaj iz AMD-a
• Treba postati član nekog online mining pool-a, koji predstavlja zajednicu rudara koji su udružili svoje kompjutere radi povećanja šansi da dodju do nagrade
• Napraviti nalog na nekoj od menjačnica, gde ćete moći da razmenite svoju kriptovalutu za FIAT valutu, ili neku drugu kriptovalutu
• Pouzdana neprestana internet konekcija, idealno 2mbps ili veće brzine
• Lokacija gde ćete postaviti svoj hardver, na primer podrum, ili neki drugi prostor koji ima mogućnost  rashladjivanja
• Desktop kompjuter ili neki specifično napravljen za rudarenje. Da, možete koristiti za rudarenje i kompjuter koji sada imate, ali onda ga nećete moći koristiti za druge stvari. Bolja opcija je kompjuter koji ćete predodrediti samo za tu svrhu. Preporučujemo da ne koristite laptop računare, gejming konzole ili mobilne uredjaje, jer oni jednostavno neće poslužiti svrsi
• Jedan ili više komada grafičkih kartica (GPU), ili specijalizovanih uredjaja kao što je rudarski ASIC čip. Cena ovih predmeta se kreće od 80 pa do 3000 dolara. GPU ili ASIC čip će biti glavne radilice ovog procesa, i rudarenje će od njih najviše zavisiti
• Neka vrsta rashladnog uredjaja za prostor oko vašeg hardvera za rudarenje, jer on može proizvesti značajnu količinu toplote (Zimi može da dođe i zgodno u odredjenim slučajevima )
• Apsolutno bi bilo poželjno da imate izraženu dozu radoznalosti na ovu temu i žedj za konstantnim učenjem i razumevanjem, jer se i sama tehnologija koja okružuje kriptovalute brzo menjaja i što značajno utiče i na proces rudarenja. Najuspešniji rudari provode bar nekoliko sati nedeljno istražujući o načinima da podese i unaprede performanse rudarskog procesa

Spomenućemo još i da je moguć još jedan način osim rudarenja koji vam može stabilno donositi nove tokene, a on se odnosi na one kriptovalute koje koriste PoS, ili DPoS protokol umesto PoW. Kod njih je dovoljno da čuvate određenu količinu tokena, uglavnom na core wallet-u (ovo se zove stejkovanje), i oni vam sami donose nove tokene samo zato što ih čuvate. NEM, NEO, EOS, TEZOS, i drugi.

Ne odvija se kod svih na isti način, i nije kod svih potreban isti broj tokena da biste napravili nod koji će vam donositi nove tokene, tako da ćete za ovo morati posebno da se informišete u zavisnosti od toga koja vas kriptovaluta zanima. 

Nama se lično sviđa ovaj način zarade, kao i projekti sa PoS i DPoS protokolima. Najveća prednost je što ovde nema petljanja sa rigovima, nema troškova za struju, jednostavno funkcioniše po tipu dividende – osedujete tokene, i oni vam vremenom donose novac. Jedina mana je što se još uvek ne može zaraditi značajna količina novca na ovaj način, ali sigurni smo da će se to u budućnosti menjati. 

Izvori Dnevnih Informacija o Kriptovalutama

Kada je reč o kriptovalutama ukoliko želite da investirate jedna od stvari koje morate uraditi je kreirati listu najbitnijih online izvora informacija kako bi uvek bili u toku sa dešavanjima u kripto svetu. Kriptovalute imaju veoma volatilnu vrednost i u roku od par minuta njihova cena može oscilirati 20-50% kao reakcija na neku vest. 

Kao što je i realno tržište reagje na tvit ili klip na youtubu, tržište kriptovaluta je još osetljivije. Kako bi uvek znali najbitnije i najnovije informacije o svetu Kriptovaluta, kreiraću listu najbolji sajtova za informacije o kriptovalutama. Sajtovi su na engleskom jeziku.

Top 7 Kripto News Portala 

https://www.coindesk.com/

https://cointelegraph.com/

https://www.ccn.com/

https://www.newsbtc.com/

https://news.bitcoin.com/

Pored informacija sa oficijalnih kripto online platformi, odlično mesto za informacije je twitter. Lista najbitnijih kripto influencera

1. John McAfee – Broj Pratioca: 870000 – John McAfee je britansko-američki programer, biznismen i entuzijasta za kriptovalute. Osnivač McAfee-a.

2. Vitalik Buterin – Broj Pratioca: 815000 – Rusko-kanadski programer i pisac, prvenstveno poznat kao suosnivač Ethereuma i suosnivač Bitcoin magazina.

3. Charlie Lee – Broj Pratioca: 769000 – Entuzijasta za kriptovalute i kreator Litecoin-a (LTC). Bivši direktor inženjeringa u Coinbase i generalni direktor Litecoin fondacije.

4. Marc Andreessen – Broj Pratioca: 714000 – Američki preduzetnik, investitor i softverski inženjer. Služi u odboru Facebook, e-bay, Oculus VR…

5. Roger Ver – Broj Pratioca: 542000 – Bitcoin Angel Investitor. Osnivač Bitcoin fondacije. Rani investitor u kripto projekte kao što su Bitcoin.com , Blockchain.com , Z.cash, BitPai, Kraken.

6. Andreas Antonopoulos – Broj Pratioca: 473000 – Mnogi ga zovu Kripto Isus, autor najpoznatijih Bitcoin knjiga  Mastering Bitcoin-a, Internet of Money, Mastering Ethereum. Jedan je od najvećih ekperata i promotera Bitcoin sistema.

7. Erik Voorhees – Broj Pratioca: 329000 – Direktor ShapeShift.io jedne od najvećih kripto menjačnica.

8. Nick Szabo – Broj Pratioca: 232000 – It stručnjak, doktor pravnih nauka i kriptograf poznat po istraživanju digitalnih ugovora i digitalne valute. Fraza i koncept “smart contract” (pametni ugovori) je razvio upravo Nick. Kreator je jedne od prvih digitalnih valuta Bit-Gold kasnih 80-tih.

9. Brad Garlinghouse – Broj Pratioca: 202000 – CEO Ripple-a.

Lista Online Platformi za Informisanje o Trenutnoj Vrednosti Kriptovaluta

• www.coinmarketcap.com
• www.openmarketcap.com
• www.coingecko.com/en
• www.livecoinwatch.com
• www.coincodex.com
• www.coincheckup.com

The post Vodič za Kriptovalute od A do Z: Šta su kriptovalute? appeared first on Kripto Online.

EOS je jedan od novijih projekata na kripto tržištu. Njegov cilj je da napravi mrežu sposobnu za procesuiranje miliona transakcija u sekundi. Njegov ICO je bio zanimljiv iz nekoliko razloga.

Prvo, EOS ICO počeo je 26. juna 2017 i trajao je do 1 juna 2018. To je ukupno 350 dana, što ga čini najdužim u istoriji! EOS tim je ovo uradio kako bi osigurao da što je više moguće zainteresovanih ljudi bude u prilici da kupi EOS tokene, i samim tim rano uključi u projekat.

Drugo, njihov ICO je sakupio preko milijardu dolara, što ga čini jednim od najuspešnijih svih vremena. Kada je bio završen, pušteno je u cirkulaciju 700 miliona tokena, što je 70% od ukupnog broja postojećih.

Treće, ICO je uglavnom obavljen bez da investitori imaju uvid u tehničke karakteristike samog proizvoda.

Sadržaj Vodiča

• Kako će EOS funkcionisati?
• Za šta će sve EOS biti korišćen?
• Zaključak

EOS ima veoma iskusne ljude u svom timu, uključujući Danijela Larimera, koji je takođe i ko-osnivač Stima(Steem), i Bitšersa(BitShares). Ovi njegovi predhodni projekti su se već pokazali uspešnim na tržištu i vrede stotine miliona dolara.

Kompanija iza EOS projekta zove se ‘Block.One’, i ona je uključena u više različitih blokčejn i poslovnih projekata.

Pre nego što krenemo dalje u objašnjavanje, reći ćemo i da EOS još uvek nije završen proizvod. I dalje ima nekih stvari koje postoje samo teoretski. Tako da nadamo se da će developeri isporučiti ono što je obećano.

Cilj Eosa je da napravi decentralizovani blokčejn koji može veoma brzo da procesuira transakcije i to besplatno. Takođe, podržava i kreiranje pametnih ugovora na njegovom blokčejnu, što omogućava razvoj dApps-a na njihovoj platformi. I ne samo to, planiraju da usavrše svoju platformu interfejsom koji će učiniti da funkcioniše kao operativni sistem, što će značajno olakšati njenu upotrebu.

DApps su budućnost interneta. Već je kreirano više hiljada njih na svim platformama za pametne ugovore.

Primer ovakve aplikacije na EOS mreži može biti recimo socijalna mreža slična Fejsbuku, gde niko ne bi kontrolisao mrežu, i niko ne bi imao pristup vašim privatnim informacijama.

Još jedan cilj Eosa je mogućnost procesuiranja miliona transakcija u sekundi. Ovo bi rešilo veliki problem jer, dok drugi blokčejnovi mogu podržati funkcionisanje pametnih ugovora, nijedan od njih ne radi to impresivno brzo. Na primer, iako je Eterijum najpopularnija platforma za pametne ugovore, može podržati samo 15 transakcija u sekundi.

Zbog čega je ovo bitno? Daćemo vam dva nagoveštaja:

• Više od 52000 lajkova se desi svake sekunde, i svaka od njih predstavlja posebnu transakciju koju vi nikada nećete ni primetiti.
• Finansijski servisi često imaju potrebu procesuiranja više od 100 hiljada transakcija u sekundi

Tako da ukoliko EOS uspe da dostigne milione transakcija u sekundi(a već su došli do preko 100 hiljada), postao bi idealan za ovakve vrste industrija.

Još jedna solucija koju EOS planira da donese na tržište je pitanje upotrebljivosti. Na primer Steem i BitShares mogu procesuirati 100 hiljada transakcija u sekundi uz korišćenje tehnologije pametnih ugovora. Međutim, izuzetno je teško developerima da ubace neke osnovne funkcije poput povraćaja(resetovanja) naloga i raspoređivanja zadataka.

Korišćenjem protokola koji je nalik operativnom sistemu, EOS bi ove funkcije već imao ugrađene u sebe, dajući developerima više prostora za rad na komplikovanijim stvarima.

Kako će EOS funkcionisati?

EOS nazivaju ubicom Eterijuma(kao i mnoge druge platforme za pametne ugovore). To sugeriše da radi sve ono što radi i Eterijum, samo mnogo efikasnije i bolje. Tako da nije loša ideja uporediti ove sve platforme.

Prvo, kao što smo već naveli, i Eterijum i EOS su platforme na kojima možete kreirati dApps. Međutim, ključna razlika je količina ovih aplikacija koju mogu procesuirati ove platforme.

Ova merna kategorija se naziva skalabilnost, i čini jednu od najbitnijih stvari koju trebate imati u vidu kada analizirate bilo koji blokčejn projekat.

Eterijum ima mogućnost za procesuiranje samo 15 transakcija u sekundi, što je premalo da bi se postigla globalna adaptacija. EOS planira da poveća ovaj broj na brojku preko milion.

Pitate se kako?

Razlog zašto Eterijum trenutno nema veliku skalabilnost je način na koji upravlja podacima – u svaki blok može stati ograničen broj podataka. Ne samo da svaki blok može da primi samo 15 transakcija, već treba nezanemarljivo vreme da on bude ubačen u blokčejn. Ovo se dešava putem PoW protokola, za koji važi da je spor, skup i loš po životnu okolinu.

Umesto PoW protokola koji koristi Eterijum, EOS blokčejn koristi novi konsenzus model koji nazivaju ‘Delegated Proof of Stake’(DPoS). Ovo bi moglo biti dobro rešenje za probleme koje trenutno ima Eterijum.

Objašnjavanje DPoS protokola može biti teško nekome ko nema nikakvo predhodno znanje o blokčejn tehnologiji. Kako većina ljudi nema pozamašno znanje o ovoj tehnologiji, okušaćemo da objasnimo na što jednostavniji način:

• Zamislite da je potrebno 200 ljudi da verifikuje svaku transakciju na blokčejnu. Ovi ljudi se zovu svedoci
• Kako je blokčejn decentralizovan, EOS investitori glasaju o tome ko će biti ovi svedoci
• Međutim, jačina svakog od ovih glasova proporcionalna količini EOS tokena koji investitori poseduju. Ova količina se naziva ulog(stake). Što vam je veći ulog, vaš glas ima veću moć
• Zadatak svih 200 svedoka je da obezbede sigurnost mreže. Za ovo bivaju plaćeni
• Dostupno je puno zamenskih svedoka koji čekaju u redu da učestvuju, i tako zarade
• Ako neko od svedoka ne radi dobro posao koji mu je zadat, ili ne obezbeđuju mrežu na potreban način, bivaju izglasani da budu izbačeni sa mreže, što daje šansu zamenskim svedocima

Ovo stvara efikasniji sistem, i omogućava jeftin, brz i eco-friendly način za procesuiranje transakcija. Ako napravite transakciju bilo kada na njihovoj mreži. Čekaćete samo do tri sekunde da prođe.

Eterijum s druge strane zahteva od svakog individualnog kompjutera povezanog na mrežu(noda), da se saglasi pre nego što je transakcija verifikovana. Zbog toga je potrebno više vremena.

Još jedan dobar dodatak EOS platformi biće i mogućnost zamrzavanja transakcija.

Zbog čega je ovo bitno?

Jeste li ikad čuli za sada već kultni DAO hak? U suštini, neko je ukrao ETH tokene u vrednosti od 50 miliona dolara 2016 godine, što na kraju uzrokovalo potrebu da Eterijum blokčejn prođe kroz fork. Da je Eterijum imao tehnologiju koju će koristiti EOS, ovaj napad bi mogao biti zaustavljen.

Za šta će sve EOS biti korišćen?

Kao i većina blokčejna, EOS ima svoj token. On ima nekoliko različitih načina upotrebe o kojima će biti reči.

Kada koristite Eterijum blokčejn, morate plaćati određenu proviziju za svaku transakciju, u vidu određenog procenta ETH tokena. Na ovo se gleda kao na pogonsko gorivo mreže, pa ga simbolično tako i nazivaju, gorivo(gas). Što više ljudi koristi mrežu, to će skuplje postajati.

Ovo onemogućava Eterijum da ostvari masovnu globalnu upotrebu, jer bi bilo apsolutno neisplativo recimo da se šalje mala količina sredstava. Ako se prisetimo primera Facebook lajkova, na Eterijum mreži takva dApp bi iziskivala novac za svaki lajk.

EOS model ima značajne razlike, kao što ste verovatno već i razumeli. Umesto iznajmljivanja svoje računarske moći za određenu proviziju, vlasnici EOS tokena faktički imaju vlasničkog udela mreže.

Na primer, ako posedujete 1% eos tokena, vi faktički posedujete 1% mreže, što dalje znači da posedujete 1% računarskog kapaciteta koji je neophodan da se neka transakcija procesuira. Ovo čini transakcije besplatnim. Takođe, ovo je generalno jedna od glavnih prednosti koju donose PoS protokoli u odnosu na PoW.

EOS token funkcioniše kao i sve ostale kriptovalute u smislu da ga možete poslati, čuvati i primiti koristeći novčanike. Ovo će EOS obavljati dosta efikasnije od većine kriptovaluta jer ćete moći da prebacite novac bilo kome u svetu za samo 3 sekunde.

Kako EOS može biti zloupotrebljen?

Jedna od najunikatnijih odlika kriptovaluta je anonimnost. Isto kao korišćenje keša u realnom svetu.  Niko vas neće pitati za identifikaciju kada recimo nešto kupujete u marketu koristeći keš, zar ne?

Međutim, ova odlika omogućava ljudima sa lošim namerama da anonimno vrše zločine. Zločine koji ubrajaju između ostalog kupoprodaju ilegalnih droga, oružja, ukradenih kreditnih kartica.. Bitcoin je korišćen čak i za plaćanje naručenih ubistva. EOS ne isključuje mogućnost za ovakve zločine.

Većina blokčejna ima javnu bazu podataka. To znači da svako ko ima internet konekciju može imati uvid u sve transakcije, i u količini sredstava koja se nalaze na svim novčanicima.

Prema osnivaču Eosa, Danijelu Larimeru, iako na Eosu takođe neće biti moguće sakriti adrese primaoca i pošiljaoca sredstava, biće moguće sakriti količinu sredstava koju sadrže novčanici.

Ta činjenica može biti primamljiva za one koji se nadaju izbegavanju plaćanja poreza, jer će omogućiti korisnicima da sakriju svoje bogatstvo na isti način na koji to sada omogućavaju fantomske firme. Ovo mnogi ne uzimaju za lošu stvar, jer će doneti određeni nivo komfora vlasnicima velikih količina kriptovaluta.

Važna stvar za zapamtiti je da sve tehnologije imaju potencijal da budu zloupotrebljene, ali velika manjina ljudi to pokuša.

Zaključak

Ovo je bio naš vodič kroz EOS. Ako ste ga celog pročitali, verovatno imate ideju šta EOS pokušava da postigne, zašto je projekat osnovan, kako će njihova tehnologija funkcionisati, i zašto je vredan EOS token.

EOS je postao top 10 kriptovaluta još pre nego što je njegov ICO završen. Ovo nam govori da na EOS projektu radi dobar i iskusan tim ljudi, koji zavređuje veliko poverenje kripto zajednice.

Mi smatramo da EOS ima potencijal da postane jedan od, a možda čak i najvažniji blokčejn budućnosti. Međutim, ponovo naglašavamo da je EOS i dalje projekat u razvoju, a ne gotov proizvod, tako da tek trebamo videti njegovu pravu upotrebnu vrednost.

Šta vi mislite, da li će uspeti da prebace milion transakcija u sekundi?

The post Šta je EOS? appeared first on Kripto Online.

Sadržaj Vodiča

1. Šta je Stellar Lumens?
2. Funkcije Stellar blokčejna
3. Kako Stellar Funkcionise?
   • Primer klasične transakcije
   • Primer iste transakcije na Stellar blockchainu
   • Decentalizovan sistem
   • Javna Glavna Knjiga
   • Konsenzus
   • Anchor i Kredit
   • Distribuirane Menjačnice
   • Multi-valutne Transkacije
4. Stellar Konsenzus Mehanizam
5. Gde možete kupite Stellar?
6. Gde mogu da čuvam Stellar?
7. Šta možemo zaključiti o Stellar Lumens Blockchain Projektu?

Šta je Stellar Lumens?

Glavna reklamna poruka koju šalje Stellar korsnicima širom sveta je da su oni open-source, distribuirana infrasktrura za plaćanje. Pre svega vodjenja mišlju da je svetu potreban jedan finasijski sitem koji će biti jedanko otvoren za svakoga. A ovaj cilj Stellar ostvaruje povezivanjem pojedinca, institucija i sistema za plaćanje kroz Stellar Platformu.

Glavni ciljevi su:

• Da redukuju cenu transkacija, da smanje provizije
• Da učine transkacje bržim
• Da učine transakcije sigurnijim

Tvorci Stellara su Jed McCaleb i Joyce Kim. 2014 godine oni su kreirali Stellar kao ‘fork’ Ripple protocola, medjutim sam Stellar blockchain se izmenio mnogo od svog nastavka, o čemu ćemo pričati više u nastavku.

Upotrebom ovog kripto tokena ili valute će omgućiti interncaionalnu trgovnu brzom, jefitnom i pouzdanom. Sve ovo lepo zvuči, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na pitanje kako funkcioniše Stellar Lumens

Jed McCaleb je poznat kripto zajednici kao osoba koja stoji iza 3 velika kripto projekta. Mt gox menjačnice koju je prodao Mark Karpelesu pod čijim rukovodstvom je nastao jedan od najvećih kripto skandala i krađa. U maju 2011 McCaleb je osnovao Ripple, medjutim nakon kratgog vremena provedenog u Ripple kompaniji on je napušta jer su se mimoilazili oko fundamentalnih principa pravca kretanja ove tehnologije i kompnaije. 2014 godine je zajedno sa Joyce Kimom uradio fork na Ripple blokčejnu  i kreirao The Stellar development Foundation. Od ovog trenutka ova fondacija postaje jedan od najboljih kripto projekata a sama imena koja su uključena u ovaj projekar su Joi Ito, Patrick Collison, Sam Altman, Keith Robois…

Funkcije Stellar Lumen blokčejna?

Pre nego krenem u objasnjenje kako Stelar funkcioniše, moram odmah razjasniti neke od glavnim karakteristika Stellar Lumen Blockchaina. Zašto? Ukoliko krenete da istražujete kripto tržište Ripple(XRP) je jedna od najmanje cenjenih kripto tokena u kripto zajednici, a mnogi ga smatraju da ne pripada u ovoj zajednici. Ovo su i neki od razloga zbog kojih je kreator Stellara napustio Ripple ubrzo nakon što je pokrenuo projekat.

Dakle koje su onsovne karakteristike XLM blokčejna?

1. Ima decentralizovanu i otvorenu databazu
2. Konfirmacija transkcije traje 3-5 sekunde
3. Može da ostvari hiljade transakcija u sekundi
4. Koristi svoj Stellar Consesus protokol
5. Omogućuje upotrebu Multisignatures i Smart Contracta
6. Kripto Token Stellara se zove Lumen označen je XLM
7. Ima 1% fiksiranu inflaciju

Kako Stellar funkcioniše?

Magična reč koju sve kriptovalute promovišu je decentralizacija, koju svi tako žarko želimo jer realno osim Skandinavaca i par svetlih primera kao što su Kanada i Australija, ljudi širom sveta ne veurju svojim političarima, bankama, institucijama… Dakle kao i sve kriptovalute Stellar funkcioniše na decentralizovanoj mreži računara i servera koju održava internacionalna zajednica okupljena oko stellara. Ovi serveri omogućavaju da glavna knjiga (ledger) bude distribuiran na svim serverima i da vodi evidenciju o svim transkacijama.

U prkasi Stellar protokol funkcioniše kao PayPal, dakle da bi koristili sredstva na stellar lumen mreži vi morate ta sredstva ubaciti u sistem. Kada ih jednom ubacite one ulaze u mrežu i vezuju se za ‘račun koji drži ta sredstva’. Ova sredstva konvertuje u Lumen tokene koji služe za plaćanje. Ako se pitate zašto vi prvo ubacujete neka sredstva da bi koristili stellar, odogovr je da ta sredstva koja ste ubacili služe Stellaru da poveže određenu valutu na stellar mrežu. A ova zamena valuta služi da bi se vaša sredstva upisla u javnu glavnu knjigu, ledger.

Prenosti na recimo uptrebu PayPal-a, što sredstva šaljete gotovo instatno, bez potrebe da se sitem povezuje a neku banku da vrši transakciju kao u slučaju PayPalla. Olakšava prekogranične transkacije, i smanjuje količinu novca koju bi platili za provizije.

Primer klasične transakcije

Ukoliko bi trebali da iz US pošaljte novac U Nemačku, process bi bio sledeći. Vi bi uplatili USD u banci u US, koja bi uzela proviziju za tranksacju konvertovala po svom kursu USD u EUR i onda bi isplatila taj ostatak osobi u Nemačkoj.

Primer iste transakcije na Stellar blockchainu

Recimo da isto šaljete novac iz US u Nemačku. Dakle vi uplaćujete u banku 100$ koja je povezana u Stellar mrežu i ona isplaćuje Eur u Nemačkoj banci koja je isto povezana na Stellar. Obe ove banke predstavljaju ‘Anchor’. Dakle Banka u US koja bi primila novac u $ bi konvertovala $ u XLM i učitala ga na mrežu, u trenutku kada bi dobili signal od banke u Nemačkoj da je spremna za transkaciju u roku od 3-5 sekundi, Banka u US smanjuje račun za 100$ i prebacuje ga u vidu Lumena u banku Nemačkoj. Banka u Nemačkoj prima Lumene u vrednsoti od 100$ i konvertuje ih u Eur i prebacuje na račun u Nemačkoj.

Decentralizovan Sistem

Prva stvar koju trebate znati o Stellar sistemu je da je on devcentralizovana peer-to-peer mreža. Dijagram ispod daje vam slikovitu ideju o tome kako centralizovane mreže funkcionišu naspram decentralizovanih:

Na decentralizovanoj mreži ne postoji centralni entitet koji donosi sve odluke o procesima u sistemu.

Javna Glavna Knjiga

Sve transkcije se čuvaju na blockchainu koji je transparentan i predstvalja javnu glavnu knjgu. Svi mogu pogledati u ledger i videti sve transkacije koje su se desile na mreži.

Konsenzus

Sve verifikacije i konfimracije u mreži se dešavaju putem konsenzusa. Stellar u ove srvhe koristi Stelar Konsenzus Protokol, a proces konsenzusa se dešava na svakih 3-5 sekundi.

Anchor i Kredit

Spomenuli smo termin Anchor ranije, ali šta on tačno znači? Anchors su entiteti u Stellar mreži koji mogu da drže i izdaju tokene kada je to potrebno. Kako je istaknuto na sajtu Stellar Fondacije ‘’ Oni se ponašaju kao most izmešu različitih valuta i Stellar mreže. Svaka transkacija u Stellar mreži(osim u Lumenima) se kreira u formi kredita od strane Anchor’’. Stellar mehanizam je potpuno zavistan od Anchora i njihove pouzdanosti da čuvaju tokene cele mreže.

Glavna svrha Anchora je da:

• Da drže depozit
• Da izdaju Kredit

Ovo nije neki novi koncept, ovo je koncept koji upotrebljava PayPal. A evo i primera kako ovo upotrebljava PayPal:

Ana želi da pošačje novac Paypal nalogom. Ona uplaćuje neki novac u račun svoje banke i njen PayPal račun se uvećava za iznos koji je ona uplatila, ona želi da pošalje novac Petru putem Paypala. Ona šalje novac, paypal skida novac sa Aninog računa i prikazuje ga na Petrovom paypal računu. Petar može povući sredstva na svoj bankovni račun sa Paypala.

Uloga koju Paypal ima u ovoj tranksciji je uloga kakvu Anchor ima u Stellar sistemu.

Distribuirane Menjačnice

Još jedan važan činioc Stellar sistema su menjačnice. Kako bi ih razumeli moramo znati kakve one usluge pružaju. Dakle Menjačnice pružaju usluge razmene jednog tipa kredita za durgi po prethodno odreženoj kursu. Dakle Stellar je zbog ove funkcije zapravo online trgovina koja pomaže da kupimo i prodamo različite valute najpovoljnije. Sama menjačnica sadrži kursnu listu bukvalno svih valuta i kripto tokena kako bi mogla da vrši konverziju.

Multi-valutne Transakcije

Najveća prednsot Stellar mreže je njena mogućnost za multi valutne transakcije, recimo možete da direktno nekom prebacite dolare u euro. Kakv forme trankscije postoje:

Direktna razmena: Stellar mreža uzima kurs USD-EUR da vidi da li neko na celokupnoj mreži želi da razmeni USD za Eur

Indirektna razmena: Mreža traži osobe koje žele da zamene USD za Lumen, a onda traže osobe koje žele da kupe Eur za Lumene.

Konverzioni lanac: Ukoliko na mreži nije dostupno da prethodna dva tipa razmene, onda sama mreža traži način da kroz lanac konverzija učini konverziju mogućom. Recimo zameniće USD-INR, INR-BTC, BTC-XLM, XLM-Eur

Stellar Konsenzus Mehanizam

Konsenzus mehanizmi su zapravo način na kome decentrlaizovani sistemi funkcionišu. Sećate se Problem Vizantijkog Generala, dakle mora da funkcioniše i ako ima neko maliciozno ponašanje. Pošto je stellar fork Ripple on je incijalno koristio RPCA Ripple Consenzus Algoritam. Koje su karakteristike ovog sistema:

• Postoje predefinisani validotori u sistemu koji su odredjeni centralnim autoritetom
• Ovi validatori upravljaju sistemom različitim sredstvima, a najpoznatija je verifikacija transakcije
• 66% validatora treba da postignu konsenzus da bi on bio uspešan

Dakle dokle god maliciozni element ne dostigne više od 33% sistema, sistem funckioniše savršeno.

Stellar sistem je nastao kao Ripple fork jer se ispostavilo da je ovaj sistem pun rupa. Profesor sa Univerziteta Stanfod David Mazieres je ispitao ovaj problem i uočio kritične greške PBFT sistema. Jedna od glavnih karakteristika ovakvog sistema konsenzusa je da moraju imati jednu od tri karakteristike:

• Bezbednost
• Garantovana mogućnost izlaska iz mreže
• Nulta Tolerancija(Fault Tolerance)

Prema njemu PBFT je žrtvovao sigurnost sistema na uštrb druge dve karakteristike. On je zaključio ‘Ovo znači da prioritizacija ledgera zatvara mogućnost da se svi slože koji je zapravo ledger ispravan. Ovo dovodi do više rizičnih scenarija.’

Dalje istraživanje je pokazalo da sistem ne može biti siguran an sve okolnosti. Stellar je modifikovao algoritam i napravio svoj SCP ili Stellar Consenzus Protokol.

Do sada stellarovom protokolu je IBM dao puno poverenje sa željom da kreira globalnz sistem plaćanja na stellar blockchain tehnologji.

Gde mogu kupiti stellar?

Stelarom možete trgovati na velikom broju menjacnica a ono što je najvažnije je da je dostupan na najvećim menjačnicama. Glavna oznaka za Stellar je XLM, medjutim početna oznaka im je bila STR. PA tako u nekim menjacnicama možete pronaći stellar po ovom oznakom.
Stelar možete kupiti na Bittrex, Poloniex, Binance, Kucoin menjačnicama, a podržani su parovi BTC/XLM i ETH/XLM(na nekima i drugi), ali na nekim menjačnicama kao što je Kraken možete kupiti i za USD ili EUR par XLM. Korisnicima iz Srbije ipak najradije preporučujemo CEX.io menjačnicu koja dobro funkcioniše sa našim bankama, ako želite da kupite za fiat valutu(u ponudi imaju USD, EUR, GBR, RUB).

Gde mogu da čuvam Stellar?

Većina novčanika na kojima možete čuvati stellar je specifično dizajnirana za Stellar Lumen. Stronghold je decentralizovana menjačnica koja je ugrađena u Stellar sistem, i omogućava razmenu Stellara. Postoji i desktop client koji je specifičan za XLM. Evo linka sa novčanicima koji podržavaju Stellar Lumens.

Ali možete koristiti i novčanike koji nisu ekskluzivno rezervisani za Ledger Nano S, ali možete i probati stargazer, Papaya i Saza.

Šta Možemo zaključiti o Stellaru?

Ukoliko je Ripple XRP kreiran za finasijske institucije i banke, Stellar je predstavnik naroda, on je kreiran za običnog čoveka za mikrotranskacije. I ima ogromnih potencijala da promeni globalnu razmenu novca svojom tehnologijom.

Glavne karakteristike Stellar sistema su

• Transakcije u realnom vremenu 2-5 sekundi
• Kriptografski osigurane transakcije
• Plaćanje koje se odvija kao slanje emaila
• Odličan za mikrotranskacije 0.01$ provizije za 600,000 transakcija
• Internacionalna automtaska menjačnica multni valutna

Osim toga Stellar gradi partnerstva sa ogromnim kompanijama koje ulivaju poverenje godinama. Kompanije kao što su IBM, Deloitte, Parkway Project su neke od kompanija koje su počele da grade Stellar mrežu u okviru svojih sistema.

The post Šta je Stellar Lumens (XLM)? appeared first on Kripto Online.