Bitcon je, bez sumnje, jedna od najvećih IT inovacija od nastanka interneta. Takodje predstavlja i jedan vid socijalne inovacije. Medjutim, zajednica koja se stvorila oko njega, uključujući i ljude koji odlučuju o promenama na samom njegovom blockchain-u, često je dovodila do mnogih nesuglasica, od kojih su neke očigledno bile nepremostive. Nakon više ideološki i politički motivisanih debata, 1. avgusta 2017. godine, Bitcoin je prošao kroz hard fork, što je dovelo do radjanja Bitcoin Cash-a. Nećemo se ovde truditi da stajemo ni na jednu stranu, već ćemo prikazati sled dogadjaja koji je doveo do Bitcoin Cash-a, i objasniti stanovišta svih strana.

Bitcoin Cash (BCH) Novčić Ilustracija
Bitcoin Cash (BCH) Novčić Ilustracija

Sadržaj Vodiča

Kako se dešavaju bitcoin transakcije?

Ono što je Bitcoin omogućio je peer to peer decentralizovan sistem za digitalnu valutu. Ceo sistem bitcoina funkcioniše zahvaljujući poslu koji obavlja grupa ljudi koju predstavljaju majneri(rudari). Majneri vrše dve bitne aktivnosti, majnovanje blokova, i dodavanja transakcija u blokove. Majnovanje blokova podrazumeva dodavanje novih blokova na blockchain. Svi majneri koriste odredjenu računarsku snagu za ovaj proces, koji prati ‘proof of work’ protokol. Majneri koji reše(otkriju, izmajnuju) novi blok, trenutno dobijaju nagradu u vidu 12.5 bitcoin-a. Posle svakih 210,000 blokova ova nagrada se smanji za pola.

Ipak, ovo nije jedini način kako majner zaradjuju novac. Kada jednom otkriju novi blok, ista grupa majnera ima mogućnost u njega da unese transakcije. Kada nekome šaljete bitcoin, fizički mu ništa ne šaljete, samo se desi zapis transakcije na jednom od blokova. Za ovu uslugu uzimaju odredjenu proviziju. Postoji mogućnost i da ako hoćete da vam transakcija prodje brže, platite veću proviziju, onda ce vaša transakcija biti progurana preko reda od strane ovih majnera, ispred onih koji placaju regularnu minimalnu proviziju.

Dakle da bi vam transakcija bila validna, ona mora da bude zapisana na blockchain, tako što će biti uneta u jedan od blokova. Svaki blok je limitiran na veličinu od 1mb. Ovo nije izazivalo nikakve probleme u prvim godinama, ali onda se nešto iznenada desilo – bitcoin je naglo postao vrlo popularan!

Kretanje broja dnevnih transakcija, BTC

Zbog ovoga je nastala cela serija problema

Kao što možemo videti broj transakcija se stalno povećava, a bitcoin je mogao da isporuči samo 4.4 transakcije u sekundi. Kada je bitcoin prvo nastao, developeri su stavili veličinu od 1mb po bloku, da bi zaštitili mrežu od spam transakcija koje bi je mogle zagušiti. Kako se broj transakcija povećavao džinovskim koracima, povećavao se i broj blokova na koji su iste trebale biti zapisane. Ovo je dovelo do nastanka listi čekanja transakcija. Dakle transakcije su morale čekati da se izmajnuju novi blokovi kako bi mogle biti upisane. Jedini način kako možete ubaciti vašu transakciju ‘preko reda’ je da platite dovoljno veliku proviziju koja bi privukla i motivisala majenere da baš vašu transakciju uvrste u blok koji se trenutno popunjava.

Ovo je dovelo do kreacije ‘replace-by-fee’ sistema. On ovako funkcioniše. Recimo da ste poslali svom prijatelju 3 bitcoin-a, ali transakcija ne prolazi zbog liste čekanja. Transakciju ne možete obrisati, jer jednom poslat bitcoin se nikako ne može povratiti. Ono što medjutim možete uraditi je iskoristiti ovaj ‘replace by fee’ mehanizam, tj. možete da ponovo pošaljete 3 bitcoin-a, ali ovaj put plaćajući veću transakcionu proviziju, koja će motivisati majnere da preko reda upišu ovu trasakciju, i usput je upišu preko one predhodne, što će je automatski anulirati, tako da će vaš prijatelj na kraju dobiti 3 bitcoin-a kao što ste i hteli, a ne 6.

I dok je replace by fee mehanizam profitabilan za majnere, za obične korisnike uopšte nije primamljiv za korišćenje. Ako pogledamo prosečno vreme koje korisnici čekaju da transakcija prodje, to je otprilike 12-15 minuta.

Da bi se ovo vreme smanjilo, prvo su se pojavili predlozi da se veličina bloka poveća sa 1mb na 2mb. Iako možda zvući jednostavno, ovakva promena je teška za implementaciju, što je dovelo do brojnih konflikata i debata. navešćemo neke od argumenata koje su iznosile i jedna i druga strana.

Argumenti protiv povećanje veličine bloka:

  • Majnovanje će postati manje profitabilno, jer je će se provizije značajno smanjiti. Majneri će preći na neku drugu isplatljiviju valutu, što će smanjiti ukupan hashrate.
  • Bitcoin i onako ne treba da služi kao valuta za svakodnevnu upotrebu. Ovi grupa smatra da ima višu svrhu od toga.
  • Ovo bi moralo da bude uradjeno putem ‘hard fork’-a, što bi posledično dovelo i do nepovratnih podela u zajednici, i zauvek bi narušilo harmoniju u istoj.
  • Uzrokovaće korak prema centralizaciji, jer bi se povećanjem ukupne veličine mreže povećala računarska moć potrebna za majnovanje, pa bi ono postalo rezervisano za majnovanje na većim razmerama, tj uklonilo bi male majnere. A centralizacija je u suprotnosti sa samom srži bitcoin-a.

Argumenti za povećanje veličine bloka:

  • povećanje veličine bloka će zapravo raditi u korist majnera. Povećanje tranakcija unutar svakog bloka povećaće ukupan broj uzetih provizija, što će na kraju povećati ukupnu sumu zaradjenu od transakcija.
  • Bitcoin se treba dalje razvijati u pravcu da postane sve dostupniji za običnog čoveka. Ako se veličina bloka ne promeni, izgledno je da ce se provizije za transakcije samo dalje povećavati. Kada njihove cene dostignu odredjen nivo, BTC će moći da koriste samo bogatiji ljudi i veće korporacije. Ovo nikad nije bila svrha bitcoin-a.
  • Mnogi ljudi se plaše da će povećanje veličine bloka uneti dosta promena odjednom, i da će se time poremetiti ceo sistem i zajednica. Ljudi koji su bili za povećanje veličine bloka su zastupali stanovište da se promene nikako neće desiti odjednom već kroz jedan odredjen vremenski period
  • Već postoji velika podrška povećanju velićine bloka i ljudi koji se ne prilagote, ostaće zapostavljeni

Da bi se otklonio ovaj problem skalabilnosti(scalability), postojale su dve mogućnosti

  • soft fork
  • hard fork

Da bismo ušli u širu priču o ovim rešenjima, moramo prvo objasniti šta ona predstavljaju i koje su glavne razlike izmedju njih.

Šta je soft fork?

Kad god blockchain treba da bude update-ovan, ili na neki način bitno promenjen, postoje dva načina da se to uradi, soft fork i hard fork. Soft fork je promena na blockchain-u, koja je kompatibilna sa svojom verzijom pre te promene(backwars compatibile). Možemo to objasniti na ovakvom primeru – napravili ste neki dokument u word-u iz 2013, a trebate ga otvoriti na drugom kompjuteru gde imate instaliran Word iz 2007. Ovo ćete moći uraditi zbog toga što je Word kompatibilan sa predhodnom verzijom(backwards compatible).

Medjutim, postoji velika razlika. Mogućnosti, ili funkcije, koje ste sa novom verzijom dobili, neće biti vidljive na staroj verziji. Ako se vratimo na analogiju Word-a, recimo da ste na verziji iz 2013 dobili mogućnost ubacivanja GIF-ova u dokument, ako otvorite dokument sa ubačenim GIF-om u staroj verziji, otvorićete dokument, i videćete tekst, ali ne i GIF.

Šta je hard fork?

Glavna razlika izmedju soft fork-a i hard fork-a, je upravo što blockchain nakon hard fork-a nije kompatibilan sa istim lancem pre ove promene. Kada je jednom realizovan hard fork, nema vraćanja nazad. Ako se ne pridružite novom blockchain-u, nećete moći koristiti njegova unapredjenja, niti interaktovati sa korisnicima koji su na njega prešli. Ovde možemo iskoristiti primer igranja igrica na playstation-u. Igrice sa PS3 ne možete igrati na PS4, i obrnuto.

Andreas Antonopoluos ovako opisuje razlike izmedju soft i hard fork-a: Ako vegeterijanski restoran odluči da stavi na svoj meni jela od svinjetine, to bi se smatralo hard fork-om. Ako bi, pak, u meni dodali neka veganska jela, svako ko je vegeterijanac bi mogao jesti i ta jela, i to bi predstavljalo soft fork.

Medjutim, da bi bilo kakva bitna promena mogla desiti na bitcoin blockchain-u, ceo njegov sistem mora postići konsenzus. Pitate se kako se ljudi u decentralizovanoj ekonomiji uopšte slože oko bilo čega? Trenutno, dva glavna načina kako se ovo dešava su:

  • Aktivacijom od strane majnera, to jest promene izglasane od strane zajednice majnera
  • Aktivacijom od strane korisnika, to jest, promene izglasane od strane ljudi koji imaju aktivne nodove

Pre nego što nastavimo dalje objasnićemo još i šta je SegWit.

Šta je SegWit?

Nećemo ulaziti duboko u objašnjavanje SegWit-a, ali moramo nešto o njemu reći da bi cela situacija oko nastanka Bitcoin Cash-a bila jasnija.

Ako bliže pogledate blok izbliza, on ovako izgleda:

Pojednostavljen BTC blockchain

Ima header, koji u sebi sadrži 6 elemenata:

  • Verzija
  • Predhodni block hash
  • Transaction Merkle Root
  • Epoch Timestamp
  • Bits/Difficulty Target
  • Nonce

I body, koje je ispunjeno detaljima transakcija. U čemu se sastoje detalji transakcija?

Svaka transakcija se sastoji od tri elementa:

  • Podaci pošiljaoca
  • Podaci primaoca
  • Digital signature

Digital signature(digitalni potpis), je najbitniji deo transakcje, jer on verifikuje da pošiljaoc u stvari ima sredstva koja su potrebna da se ova transakcija realizuje. I dok ovo jesu veoma bitni podaci, postoji problem sa njima. Zauzimaju mnogo prostora. Prostor koji je i inače limiran, zahvaljujući limitu svakog bloka od 1mb. Zapravo, ovaj digitalni potpis zauzima u proseku oko 65% od ukupne veličine transakcije. Dr Peter Wuille je našao rešenje za ovo, i nazvao ga Segregated Witness, ili skraćeno SegWit. Kada se SegWit aktivira, ovo se dešava – podaci pošiljaoca i primaoca i dalje idu u glavni blok, medjutim digitalni potpis ide u poseban prostor, koji su nazvali extended block, koji je proširenje(novi sloj), povezan  sa glavnim blokom. Na ovaj način se povećava prostor za transakcije u samim blokovima. Kada smo razmeli osnove SegWit-a, predjimo na njegove prednosti i mane.

Prednosti:

  • Povećava broj transakcija koje mogu biti upisane u svaki blok
  • Umanjuje provizije za transakcije
  • Umanjuje veličinu svake pojedinačne transakcije
  • Povećava brzinu celog procesa
  • Pomaže skalabilnost(scalability) Bitcoin-a
  • Pošto se ukupan broj transakcija u svakom bloku povećao, iako su se same provizije smanjile, majneri će upisivati mnogo veći broj transakcija u svaki blok, pa bi se ukupan profit mogao povećati.

Mane:

  • Kao što je spomenuto, transakcije su jeftinije, i to se nekim majnerima ne svidja
  • Implementacija je kompleksna, i svaki Wallet, bi morao i sam da implementira ovu promenu u svom sistemu. Postoji velika šansa da ne uspeju iz prvog puta.
  • Znatno će povečati resurse potrebne za održavanje Bitcoin mreže, pošto će se kapacitet, transakcije, bandwidth, i sve sto ide uz to, povećati.

Kada su developeri napravili SegWit, stavili su uz njega posebnu klauzulu. Može se aktivirati samo ako ima odobrenje od strane 95% majnera. Pošto je velika promena u pitanju, hteli su da obezbede široku podršku pre implementacije. Medjutim, ovo je dovelo do malog poremećaja implementacije procesa, jer majneri nisu bili za ovu promenu, bar ne u zahtevajućem broju. Ovo je rezultiralo odlaganjem procesa, što je s druge strane razbesnelo pojedince i kompanije koji su očajnički želeli da SegWit bude uveden. Posle nekog vremena, došlo se na ideju zvanu UASF, ili User Activated Soft Fork(Soft Fork aktiviran od strane korisnika), ili BIP 148.

Šta je to BIP?

BIP-ovi ili Bitcoin Improvement Proposals, je dizajnerski dokument, koji predlaže različite dizajne i poboljšanja za Bitcoin mrežu.

Postoje 3 vrste BIP-a:

  • Standard Track BIP: predlozi za promene na protokol, transakcije i blokove
  • Informational BIP: predlozi za promene na dizajnu i generalnim smernicama
  • Process BIP: predlozi za promene u procesu

Šta je BIP 148?

BIP 148 predstavalja soft fork aktiviran od strane korisnika. Ovime oni daju korisnicima, i majnerima, izbor na predju na lanac unapredjen funkcijom SegWit-a, koji bi pritom odbijao sve transakcije koje nisu sa unapredjenog lanca. Ovim su hteli da ohrabre majnere da jedan po jedan prelaze na unapredjenu verziju, dok taj broj ne dodje do 95% majnera, kada bi SegWit bio aktiviran na celom sistemu. Bilo je opravdanih bojazni da se može desiti spontano deljenjenje lanca(chain split), ali ovo bi bilo onemogućeno ako bi barem 51% majnera prešlo na SegWit. Ovo je trebalo da bude i dodatna motivacija majnerima da predju na SegWit, medjutim, postojala je sumnja da se ovo neće desiti glatko i da postoje dobre šanse da se deljenje lanca ipak desi. Ovo konkretno pitanje je pokrenula i majner kompanija Bitmain. Ova kompanija je ponudila i rešenje za ovu potencijalnu katastrofu, modifikaciju na BIP 148, zvanu UAHF(User Activated Hard Fork).

Šta je UAHF?

User Activated Hard Fork je Bitmain-ov(kompanija koja proiyvodi uredjaje za majnovanje) predlog koji bi omogućio stvaranje novog oblika Bitcoin-a, koji bi imao blokove veće veličine. Pošto je ovo hard fork, osnovni lanac ne bi bio kompatibilan sa novim. Razlog zašto je ovo nekim korisnicima delovalo kontroverzno, je što nije bila neophodna nikakva većina da bi do ove promene došlo. Svi nodovi saglasni sa ovakvim promenama mogli su odmah da predju na novu verziju sa većim blokovima. U isto vreme, mnogi korisnici su smatrali lošim odvajanje digitalnog potpisa od ostatka transakcije.

Bitmain je ponudio rešenje za sve one koji su već bili saglasni sa promenama koje bi uneo BIP 148. Konačno, na ‘Future of Bitcoin’ konferenciji developer Amauru Sechet objavio je Bitcoin ABC(Adjustible Block Size) projekat, i najavio nadolazeći hard fork, upravo po mehanizmu UAHF. Ubrzo nakon ove objave i prvog puštanja u upotrebu Bitcoin ABC-a, objavljena je i najava projekta Bitcoin Cash, koji je u punom obimu ugledao svetlost dana 1. avgusta 2017.

Šta je Bitcoin Cash (BCH)?

Ljudi odgovorni za Bitcoin Cash projekat su ga ovako definisali na svom sajtu: Bitcoin Cash je je P2P elektronski keš za internet. Potpuno je decentralizovan, bez potrebe za bilo kakvom trećom stranom da bi funkcionisao.’ Dakle slično Bitcoin-u, jedini cilj mu je da bude prava decentralizovana mreža, koja može procesuirati što veći broj transakcija za kratko vreme.

Od Bitcoin-a se razlikuje u ovim stvarima:

  • Veličina bloka je limitirana na 8mb
  • Nema SegWit
  • Nema ‘replace by fee’ opcije
  • Ima replay i wipeout zaštitu
  • Nudi brže podešavanje nivoa težine ‘proof of work’ protokola

Pošto je BCH rezultat hard fork-a, svi koji su posedovali odredjenu količinu bitcoin-a, dobili su istu količinu BCH-a, u slučaju da NISU držali taj bitcoin na menjačnici, i imali su kontrolu nad svojim privatnim ključevima, u vreme hard fork-a.

Proći ćemo sada nekoliko zanimljivih funkcija Bitcoin Cash-a.

Kako Bitcoin Cash sprešava replay napade?

Jedna od najboljih funkcija BCH-a je način na koji zaobilazi jednu od najvećih opasnosti sa kojima se kriptovalute suočavaju nakon realizacije hard fork-a – replay napade.

Šta je replay napad?

Replay napad predstavlja prenos podataka koji se čudesno ponovio, ili otkazao. U kontekstu blockchain-a, predstavlja maliciozno ponavljanje iste transakcije sa jednog lanca na drugom. Recimo pošaljete prijatelju 3 BTC-a, por replay napadom, poslali biste mu uz ova 3 BTC-a i 3 BCH-a, iako to nikada niste nameravali.

Onda, kako BCH onemogućava ovaj napad?

  • Korišćenjem izmenjenog ‘sighash’ algoritma. Transakcije sa starog BTC lanca ovim postaju nevalidne na novijem UAHF lancu.
  • Korišćenjem OP_RETURN output-a, koji odbija sve transakcije koje u sebi imaju niz pod nazivom ‘Bitcoin, a peer-to-peer electronic cash system’.

Kako Bitcoin Cash privlači majnere?

Svaka kriptovaluta se oslanja na svoju zajednicu majnera da bi funkcionisala glatko. U zadnje vreme, BCH je privukao mnogo majnera što je znaćajno povećalo njegov hash rate.

Kako su ovo uradili? Bitcoin Cash ima set pravila koja odredjuju kada će nivo težine smanjiti. Pre nego što objasnimo ova pravila, bitno je objasniti i šta je ‘Median Time Past(MTP)’. Uzima se niz od 11 uzastopnih blokova, i gleda se tačno vreme kada je izmajnovan srednji(šesti) blok. Ovo vreme predstavlja MTP. MTP je bitan parametar i za predvidjanje vremena koje će biti potrebno za naredne blokove da budu majnovani.

Dakle, ovo je jedno od pravila za podešavanje nivoa težine u Bitcoin Cash-u: Kada je MTP tekućeg bloka, i MTP 6 blokova pre njega, veće od 12 sati, nivo težine za majnovanje narednih blokova opada za 20%.

Još jedna interesantna stvar za zapažanje je kako i kada nivo težine može opasti kod kriptovaluta.

Nivo težine se uobičajeno menja prema broju majnera u sistemu. Kada ima manje majnera, nivo težine opada, zato što i ukupna hashing moć sistema opada. U prvo vreme nakon nastanka BCH-a, sistem je imao malo majnera u sistemu, i nivo težine je drastično opao. Ubrzo nakon ovog perioda, jedan broj majnera je shvatio da je vrlo unosno preći na bitcoin sistem, što je izazvalo veliku migraciju majnera sa BTC sistema na BCH sistem. Ovo se desilo u toj meri, da se hashing moć BTC sistema prepolovila, što je izazvalo smanjenje brzine transakcija, i povećanje transakcionih provizija na BTC sistemu. (grafikon pada hash rate-a BTC-a)

Šta je to ‘Hash rat’?

U ovom trenutku, odvija se rat u samoj Bitcoin Cash zajednici. Ovaj rat je popularno nazvan ‘Hash rat’, i uticao je i na ostatak celog kripto tržišta. Hash rat je faktički rat izmedju dve frakcije unutar same BCH zajednice:

  • Prva frakcija je BCH ABC(adjustable block size), i vodjena je od strane Roger Ver-a i Jihan Wu-a, koji je ujedno i CEO kompanije Bitmain
  • Druga frakcija je BCH SV(Satoshi’s Vision), i predvodjena je od strane Craig Wright-a(koji tvrdi da je on Satoshi Nakamoto lično), i milijardera Calvin Ayre-a, koji je vlasnik najvećeg BCH pool-a, pod nazivom CoinGeek

Ovaj rat je naposletku rezultirao hard fork-om samog BCH blockchain-a, deleći se na BCH ABC I BCH SV.

Oba nova blockchain-a koriste svoju hash moć, da bi im lanac bio najduži. Čiji lanac bude duži i najefikasniji lanac, postaje dominantni Bitcoin Cash lanac. Ovo nas dovodi do očiglednog pitanja – koji su razlozi da se ovo uopšte dešava?

Postoje dva glavna razloga:

  • Veličina blokova(iznenadjujuće!)
  • Promene na Bitcoin Script-u

Veličina bloka – Bitcoin ABC frakcija htela je blok limit od 32mb, dok je SV frakcija htela limit od 128mb, odnostno 4 puta više.

Promene na Bitcoin Scriptu – Kao što možda već znate, bitcoin transakcije su kodirane putem Bitcoin Script-a. Script je relativno jednostavan programski jezik napravljen samo sa jednom svrhom – da da formu bitcoin transakcijama. Nije visoko funkcionalan jezik popud solidity-a koji je korišćen za kreiranje smart contract-a. U avgustu 2018. Bitcoin ABC uveo je dva nova op-koda u Bitcoin Cash skript, putem hard fork-a. Zovu se OP_CHECKDATASIG i OP_CHECKDATASIGVERIFY. Ovi kodovi su faktički doneli funkcionalnost poput onog koji imaju smart contract-i. Ovo nije bilo prihvatljivo za Bitcoin puritance. Po njihovom mišljenju, ovo nikada nije bila ideja tvorca Bitcoin-a. Hteli su Bitcoin Cash koji je što sličniji originalu. Otuda, rodjen je Bitcoin SV, koji neće koristiti ove nove op-kodove, već originalne Satoshi-jeve OP_RSHIFT i OP_LSHIFT, koji su deaktivirani u novoj verziji BCH-a.

Ko dobija ovaj rat?

Pogledaćemo neke od glavnih parametara da bi zaključili ko je ispred.

Hash rate – izgleda da je BCH ABC imao superiorniji hash rate od SV-a, sve do 3. decembra 2018. Nakon ovog datuma, Hash rate ABC-a počinje da pada, a SV-a da blago raste.

Dužina lanca – još od prvog dana nakon hard fork-a, ABC ima za nekih 50 blokova duži lanac, jer ima nešto bolju POW jačinu.

Nodovi – Bitcoin ABC trenutno ima 1500 nodova, dok Bitcoin SV ima 444. Spomenućemo i da SV okružuju kontroverze u vezi nodova, jer se njih 60% nalazili na Digital Ocean-u(servis za cloude storage), što ovoj kompaniji daje za mogućnost da jednim klikom ugasi 60% mreže. Ali sigurni smo da će se developeri SV-a vrlo brzo pozabaviti ovim problemom.

Podrška zajednice – prema coin.dance-u, 71.8% zajednice podržava ABC, dok SV podržava 44.9%.

BTC hashrate u poredjenju sa ABC + SV – da pogledamo kako je ovaj rat uticao na odnos hash rate u odnosu na BTC.

Kao što vidimo, hash rate BTC-a je mnogo veći nego ABC i SV zajedno.

Kakva je budućnost BCH-a?

Ukratko, ne možemo znati. Nemamo predstavu kakvim će se BCH ispostaviti u budućnosti, niti u kojoj meri će preuzeti korisnike BTC-a.  Ono što znamo, je da je ovo prvi potpuno uspešan hard fork sa BTC-a, koji je uspeo da zadrži zapise postojećih transakcija. Ispostavio se kao vrlo zanimljiv eksperiment sa mnogo naučenih lekcija, koje će biti korisne za budućnost. Takođe, povećana veličina bloka je vrlo privlačan aspekt koji tek treba da pokaže kompletan uticaj na proces majnovanja.

Ostaje nam da vidimo i u kojoj meri će ovolika količina hard fork-ova razblažiti vrednost samog Bitcoin-a. Dobar deo kripto zajednice je veći deo ovog poslednjeg velikog pada na tržištu pripisao upravo ratu izmedju dve BCH frakcije i haosu koji su napravili, a iskreno, postao je i malo neprijatan za praćenje.

Ukoliko želite da kupite BCH, možete to učiniti na maltene svim menjačnicama. Za ljude sa balkana naša preporuka je menjačnica CEX.io. Ako želite da kupite BCHSV onda vam preporučujemo Kucoin.com(na njoj možete kupiti obe ove valute i mnogo drugih).

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here