Initial Coin Offering (ICO) – budućnost finansiranja ili još jedna kripto prevara?

ICO je jedan od najvećih trendova u svetu kriptovaluta danas. Ideja da se napravi prodaja tokena nekog blokčejn projekta pretvorila se u veoma uspešan instrument za prikupljanje sredstava za finansiranje novih aplikacija. 

Količina novca prikupljena putem ICO-a u 2017 bila je 6.22 milijarde dolara, a u toku 2018 7.8 milijardi dolara (izvor – icodata.io). Nakon ovih ludačkih statističkih podataka u zadnjih nekoliko godina, ljudi su postali sve više zainteresovani za ICO. Ovaj članak će vam dati sve potrebne informacije o ICO fenomenu, kao i neke od najzanimljivijih projekata koji su na ovaj način prikupljali sredstva. 

Sadržaj Vodiča

• Šta je ICO?
• Kratka istorija ICO-a
• Ethereum i stvaranje mašine za crowdfunding
• Token = kriptovaluta ICO-a?
• Security tokeni
• Utility tokeni
• Kako u stvari funkcioniše ICO prikupljanje sredstava?
• Prednosti i mane ICO-a
• Prednosti
• Mane
• Zaključak

Šta je ICO?

ICO je pojednostavljeno blokčejn crowdsale, kripto verzija crowdfunding-a. ICO se ispostavio kao istinski revolucionaran instrument koji je uspeo da obavi mnoštvo fenomenalnih zadataka:

• Omogućili su najjednostavniji način da dApp developeri prikupe sredstva za svoje projekte
• Svako može da investira u projekat koji ih zanima tako što će kupiti tokene te konkretne aplikacije i time i sami na neki način postati deo projekta

U julu 2014 godine ICO-i su prvi put  došli u žižu javnosti. Tada je Ethereum-ov ICO prikupio 18.4 miliona dolara i započeo novu eru finansiranja kripto projekata. Od 2013 godine, korišćenje ICO-a za finansiranje kripto projekata je u stalnom porastu. Sa uspehom Ethereum-a, ICO-i su postali najkorišćeniji metod prikupljanja novca, izbacivanjem i prodajom tokena koji su na neki način integrisani u određeni projekat.

Kratka istorija ICO-a

Verovatno prva kriptovaluta distribuisana putem ICO-a bio je Ripple. Rane 2013 godine, Ripple Labs je krenuo sa razvijanjem sistema za plaćanje pod nazivom ripple, i stvorio oko 100 milijardi XRP tokena. Kompanija je napravila  ove tokene da prikupi sredstva za dalji razvoj Ripple platforme. Kasnije iste godine, Mastercoin je predstavio plan da napravi sloj preko bitcoin-a na kom bi se izvršavali pametni ugovori. Developeri su prodali milion mastercoin-a u i dobili oko milion dolara u protivrednosti bitcoin-a. 

Još neke kriptovalute su bile finansirane putem ICO-a, na primer Lisk, koji je prodao svoje tokene za otprilike 5 miliona dolara početkom 2016 godine. najveću buku ipak je napravio Ethereum. Sredinom 2014 godine Ethereum Fondacija putem ICO-a prodala je ETH za Bitcoin, po ceni od 0.0005 BTC za jedan ETH, i na ovaj način prikupila oko 20 miliona dolara. To je bio do tada jedan od najvećih crowdfunding-a ikada, a novac je poslužio za dalji razvoj Ethereum platforme. Kako je sam Ethereum uveo pametne ugovore u svet kriptovaluta, ovo je otvorilo vrata potpuno novoj generaciji ICO-a.

Ethereum i stvaranje mašine za crowdfunding

Jedna od najlakših primena Ethereum-ovog sistema pametnih ugovora je kreiranje jednostavnih tokena koji se mogu zameniti za Ether, a ove transakcije biti upisane na Ethereum blokčejnu. Pametni ugovor koji ovo omogućava je standardizovan pod nazivom ERC#20. Ovo je dovelo do toga da Ethereum platforma praktično bude domaćin širokog kruga ICO-a. Ovaj fenomen je poprimio takve razmere, da bez dileme možemo reći da je distribuisana platforma za crowdfunding i fundrasing zapravo postala najbitnija upotrebna vrednost Ethereum-a.

Najistaknutija demonstracija potencijala ovakvog prikupljanja sredstava bio je ‘the DAO’. Ova distribuirana investiciona kompanija prikupila je sredstva u Ether-u u vrednosti od 100 miliona dolara. Investitori su u zamenu za Ether dobili DAO tokene koji su imali svoju tržišnu vrednost i omogućavali su vlasnicima da učestvuju u upravljanju kompanijom. Nažalost projekat je propao nakon što je hakovan.

Koncept finansiranja projekata kroz tokene na Ethereum platformi postao je okvir za novu, veoma uspešnu generaciju crowdfunding projekata. Ukoliko ste već isprobali, videli ste da je investiranje u token na Ethereum platformi veoma lako – prebacite ETH, kopirate ugovor u svoj novčanik, i to je to, token se pojavi na vašem nalogu, i možete s njim da radite šta vam je volja. 

Pre nego što nastavimo objasnićemo značenje samog pojma token.

Token = kriptovaluta ICO-a?

Reč token se dosta često upotrebljava, međutim često ljudi ne razumeju šta ona u stvari predstavlja. Iskreno, može biti veoma teško dati preciznu definiciju. Krenućemo od šireg objašnjenja.

Token predstavlja jedinicu nečega unutar određenog ekosistema. Može biti vrednost, ulog, deonica, pravo glasa, bilo šta. Token nije limitiran na jednu ulogu, može obavljati više uloga unutar ekosistema kome pripada. 

Ako smo ovo razumeli, reći ćemo da token i ‘coin’ kriptovaluta nisu ista stvar. Coin-i kao što su ETH, BTC ili BCH su primeri coin-a kriptovaluta, i oni imaju vrednost i izvan svojih izvornih sistema. 

Međutim, tokeni nekih drugih projekata, kao što su OmiseGO i Golem, ostaju tokeni jer postoje samo kao nadogradnja na već postojeću platformu za pametne ugovore. 

Prema američkom SEC-u postoje dve vrste tokena:

• Security tokens (tokeni ekvivalentni hartijama od vrednosti)
• Utility tokens (upotrebni tokeni)

Security tokeni

Kripto token koji prođe ‘Howey’ test računa se kao security token. Da bi neki token prošao ovaj test mora da zadovolji tri kriterijuma:

• da bude finansijska investicija
• da bude investicija više udruženih strana
• da postoji očekivanje profita koji dolazi od strane rada promotera ili treće strane

(Evo linka ako vas zanima više o howey testu, jer prevođenje američke pravne regulative je terminološki problematično)

Pošto je većina ICO-a prilika da investirate u samu kompaniju koja ih izdaje, većina tokena se klasifikuje kao security. 

Utility tokeni

S druge strane tokeni koji ne prođu Howey test klasifikuju se kao ulitily tokeni. Ovi tokeni prosto služe da omoguće korisnicima da koriste određeni produkt, servis ili uslugu. Oni mogu recimo omogućiti vlasniku da koristi određenu mrežu, ili recimo glasaju o odlukama na mreži. 

Kako u stvari funkcioniše ICO prikupljanje sredstava?

Platforme za pametne ugovore kao što su Ethereum ili NEO omogućavaju developerima da prave svoje dApps na njima. Gledajte na njih kao na decentralizovani superkompjuter a na dApps su aplikacije koje se na njima mogu izvršavati. 

Da bi omogućili finansiranje projekta, developeri izdaju limitiran broj tokena(mogu biti i utility i security). Važno je da broj tokena bude limitiran jer:

• Osigurava da ICO ima cilj prema kome ide
• Kako potražnja raste i dostupnost tokena se smanjuje, osigurava da će vrednost tokena rasti. Tokeni imaju predodređenu cenu na ICO-u koja će ići gore ili dole u zavisnosti od potražnje, ali limitiranost zalihe svakako poboljšava šanse za rast cene

ICO trejding je prilično jednostavan. Ako želite da kupite neke tokene, pošaljete određenu količinu odgovarajuće kriptovalute (recimo Ether ako je na Ethereum platformi) na adresu za prikupljanje sredstava. Onog trenutka kada to uradite, dobijete odgovarajući broj tokena na vaš novčanik. 

U ovom tekstu predstavljamo samo uopšteni pregled ove teme. Postoji naravno i mnogo marketinških aktivnosti koje predhode datumu početka ICO-a. Recimo plaćeni adovi su toliko počeli da iritiraju ljude da su socijalni mediji poput Facebook-a i Twitter-a morali da zabrane ICO povezane adove. 

Prednosti i mane ICO-a

Prednosti

• ICO prikupljanje sredstava daje obećavajućim projektima mogućnost da zasijaju. Najbolji primer ovog fenomena je svakako Ethereum. Pogledajmo samo šta su sve uspeli da urade za 4 godine. Ne samo da su postali idealna platforma za razvijanje drugih projekata, već su postali nezaobilazni deo u kripto svetu, a i sve više ljudi van njega pored bitcoina interesuje se upravo za Ethereum.

• Mnogi projekti u dosadašnjem ‘centralizovanom svetu’ nikada ne uspe da stigne do svog IPO-a jer postoji ogromna količina nepotrebnog birokratskog opterećenja i papirologije koje se mora prevazići. U slučaju ICO-a, blokčejn projekti mogu učestvovati tako što će objaviti ICO whitepaper dobrog kvaliteta. (ICO whitepaper predstavlja pisani dokument koji prezentuje problem koji nameravaju da reše, i kojom metodom će do toga doći).

• Još jedna genijalna stvar koju koju ICO uspeva da uradi je uspostavljanje dobre komunikacije između projekta i zajednice. Svaki blokčejn startap će vam reći koliko je važno uspostaviti dobru zajednicu oko projekta (Quantstamp je dobar primer uspešnog ICO-a koji se desio upravo zbog dobre podrške zajednice).

• Činjenica da je putem ICO-a prikupljeno 6.8 milijardi dolara samo u prvih 4.5 meseci 2018 godine, samo pokazuje koliko hajpa i potražnje je proizvedeno oko ovih projekata.

• ICO finansiranje predstavlja samo po sebi ogroman podsticaj developerima da odu korak dalje i predstave što inovativnije i uzbudljivije projekte.

• Za investitore, ICO omogućava priliku da investiraju u ‘sledeću veliku stvar’. Savršen primer za to je Ethereum. Tokom ICO-a, Ether je prodavan po ceni od 40-50 centi. Dostigao je cenu preko hiljadu dolara, a danas posle skoro dve godine lošeg perioda na tržištu i dalje vredi preko 200 dolara. 

Mane

• Sećate se kako smo ranije spomenuli da je jedna od najvećih prednosti ICO-a nepostojanje birokratskih prepreka? Nažalost, ovo je mač sa dve oštrice. Mnoštvo prevaranata je ušlo u ovaj prostor sa namerom da brzo zarade novac. Jednostavno izrade lažni whitepaper, ili izostave neke bitne detalje kako bi učinili svoj projekat da izgleda intrigantnije i prikriju svoju pravu prirodu.

• Kada investirate u ICO nekog projekta vi zapravo ne investirate u projekat već u ideju. U stvari sve se bazira na čistoj spekulaciji koja se zasniva na kvalitet whitepaper-a i kredibilitet tima. Tako da jedostavno nemate pojma da li će projekat imati uspeha u trenutku kada investirate. 

Ovde isto stupaju na scenu poznate činjenice. 90% startapova ne uspe. Ili proizvod nije isporučio obećano, ili su developeri postali lenji i zakazali. Takođe napad na ‘The DAO’ nam je pokazao da čak i ako je sve na mestu, dovoljna je jedna mala greška u kodu da uništi ceo projekat.

• U toku ICO prodaje tokena, prisustvo kripto vejlova (whales) može biti problematično. Primer koji najbolje ovo pokazuje je ICO kojim su se prikupljala sredstva za projekat ‘BAT’(basic attention token). Kroz ovaj ICO je prikupljeno 35 miliona dolara za samo 24 sekunde. Ispostavilo se da je većina tokena kupljena od strane nekoliko pojedinaca, što se u mnogome kosi sa konceptom decentralizacije. 

Ovi pojedinci koriste svoju finansijsku premoć prilikom plaćanja neverovatno velikih transakcionih provizija da bi preko reda došli do tokena. U ovom konkretnom slučaju transakcione provizije su išle i do 2200 dolara

• ICO je prilično naporan događaj za sam blokčejn, barem ovako kako je do sada bio dizajniran. Ponekad blokčejn jednostavno nije spreman (uglavnom nije dovoljno skalabilan) za takav nagli rast aktivnosti. 

ICO projekta ‘Status’ vredan 100 miliona dolara toliko je zakrčio Ethereum blokčejn da je mnogo ljudi bilo uskraćeno učestvovanja jednostavno jer transakcije nisu prošle. Ovo može ići i u drugom smeru. ICO projekta SophiaTX morao je biti odložen jer je aplikacija Cryptokitties toliko zakrčila Ethereum blokčejn da to jednostavno nije bilo moguće u tom trenutku. 

• Tokeni bazirani na Ethereumu su laki za čuvanje jer ih možete čuvati u bilo kom novčaniku koji podržava Ethereum. Međutim, stvari postaju komplikovanije kada se radi o drugim platformama. Često u ovim slučajevima novčanici koje ste navikli da koristite jednostavno nisu kompatibilni sa ovim tokenima, i njihovo čuvanje može biti naporno iskustvo.

• I na kraju, sledeći korak u regulisanju ovog tržišta je intervencija država. Usled ogromne količine neregulisanog novca koji cirkulišu kroz ICO događaje, neke države jednostavno će ih označiti kao nebezbednim za svoje građane i zabraniti ih u svojim granicama. Kina i Indija su ovo već uradile. 

Zaključak

ICO fenomen je privukao mnogo pažnje proteklih godina i nadamo se da će ovaj tekst uspeti da vam približi priču oko njih. Biće veoma zanimljivo pratiti kako će se prikupljanje novca na ovaj način izboriti sa regulativama koje će vremenom postajati sve strožije. Možemo se samo nadati da će birokratske procedure manje usporavati ovaj proces i otežavati zdravim startapovima, a više doprineti u smislu filtriranja prevarantskih projekata.