Različiti tipovi Blockchaina i zašto su nam potrebni?

Da li je stariji Bitcoin ili Blockchain je isto pitanje kao i pitanje da li je starija kokoška ili jaje.

Bitcoin je zapravo predstavio svetu Blockchain tehnologiju. Sve je ovo počelo sa naučnim radom Satoši Nakamot-a koji je objavljen 2008, a prvi Bitcoin je izrudaren 2009 godine. Cela ova priča je počela željom Nakamoto-a da stvori anonimnu peer-to-peer valutu (P2P).

Sadržaj Vodiča

• Kratka Istorija Razvoja Blockchain Tehnologije
• Koji tipovi Blockchain-a postoje?
• Javni Blockchain
• Primeri Javnog Blockchain-a:
• Privatni BlockChain
• 3 Glavne Karakteristike Privantog Blockchaina su:
• Konzorcijum ili Federalni Blockchain
• Tabela sa Glavnim Razlikama Javnog, Privatnog i Konzorcijum Blockchaina
• Zašto je dobro da postoje sva tri koncepta Blockchin-a?

Kratka Istorija Razvoja Blockchain Tehnologije

Kako je vreme izmicalo, rodila se nova grana blockchain developera, koji su kopirali Bitcoin source code i pokušavali različitim modifikacijama da poboljšaju postojeće funkcije. Pa smo tako videli kreiranje Litecoin-a, Dash-a, Moner-a, Doge Coin-a, itd…. Ove nove kriptovalute su nudile unapređenije funkcije osnovnog modela blockchaina primenjenog na Bitcoin-u. Ove ostale valute i zovemo ‘altcoini’.

Upravo je popularizacija altcoina je navela institucije, kompanije i individue da razmisle o primenama Blockchain tehnologije van sfere P2P valuta. Pošto je u prvim godinama razvoja tehnologije BTC bio najdominatniji i najpoznatiji(međutim i sada u 2019 je broj 1 i dominira sa skoro 80% na tržištu), reputacija koja je počela da ga prati je da BTC upotrebljavaju isključivo lopovi, pedofili itd… Kako bi lakše krili svoje identite dok kupuju zabranjene stvari. Ovakva percepcija u javnosti je naterala ove institcuije koje su nastala na tehnologiji BTC-a odnosno blockchaina da počnu da pričaju kako je Blockchain zapravo izum a ne i Bitcoin. 

Zbog žučne svađe na internetu zajednice koje zastupaju Blockchain kao P2P valutu i drugih vrsta primene ove tehnologije od strane kompanija država, banaka, ljudi su izgubili uvid da zapravo oba načina primene ove tehologije mogu promeniti svet u kakvom živimo.

Tako da ću bez predrasuda pristupiti analizi ovim različitih pristupima upotrebe blockchain tehnologije. Da razgraničim predsrasude koje postoje, o kriminalcima sa jedne strane i ilumunatima sa druge :D.

Koji tipovi Blockchain-a postoje?

Postoje 3 glavna najrasprotranjenija tipa blockchaina. I ovi tipovi su:

1. Javni BlockChain
2. Privatni BlockChain
3. Konzorciju ili Federalni Blockchain

Postoje još pod tipova ali ova tri tipa su najrasprostranjenija i sa njima se najčešće srećemo.

Javni Blockchain

Javni blockchain je kako i ime sugeriše transparentan i javan blockchain. To znači da vam ne treba nikakvo odobrenje mreže ili korisnika mreže da bi pristupili mreži i koristili njene usluge. Nema individue koja kontroliše blockchain, menja podatke… Svako može uz pomoć blockchain explorera da pristupi celokupnom blokchain-u i da vidi ponaosob svaki blok blockchain-a, koje transkacije su se desile, na kojim adresama, koje adrese su slale i koliko su slale, koliki je hash rate mreže… Dakle sve podatke o celokupnom blockchain-u su dostupne bilo kome na uvid, alatom koji se zove blockchain explorer a kreiran je za specifičan blockchain.

Prirodno pitanje koje nam pada na pamet je koje glavni onda u Bitcoinu zajednici? Ko odlučuje o svemu u Bitcoin zajednici ili bilo kojoj kripto zajednici koja ima P2P i javna je? Odlučivanje o svim trnaskacijama je urađeno određenim konsenzus mehanizmima kao što su POW – proof of work, POS – proof of stake, itd…

Pored ove karakteristike da je potpuno transaparetna javni blockchain ima još jednu karakteristiku a to je anonimnost. Niko ne mora da pokaže neke dokumente ili upiše ime prezime, bilo kakvu privatnu informaciju kada želi da koristi Javni blockchain.

Primeri Javnog Blockchain-a:

Bitcoin, Litecoin, Dash, Bitcoin Cash …

Dakle 3 osnovne karakteristike Javnog blockchaina su:

1. Bilo ko može da pokrene node javnog blockchain-a i da počne da rudari tu kriptovalutu.
2. Bilo ko može da napravi transakciju na javnom blockchain-u.
3. Bilo ko može pogledati blockchain u blockchain-block exploreru koji je napravljen za tu određenu kriptovalutu.

Privatni BlockChain

Kao što i ime sugeriše Privatni Blockchain je blockchain koga poseduje neka institucija, kompanija, država… U odnosu na javni blockchain glavna razlika je što je u privatnom blockchain-u zapravo potrebna dozvola da bi bilo šta uradili. Pored dozvole, privanti blockchain sam kreira svoje nodove i određuje njihove funkcije, takođe postavlja limite koje informacije se mogu videti i ko ih može videti. 

Konsenzus se postiže samo uz pomoć rudara koje je odredila kompanija. U odnosu na javni blockchain ova vrsta blockchain-a ima proporcionalno manji broj nodova koji uspostavljaju konsezus mehanizam. Medjutim ovo zapravo uzima glavnu pozitivnu karakteristiku blockchain tehnologije a to je decentralizacija… Naravno oni upotrebljavaju blockchain principe ali je i dalje dosta debate na temu da li zapravo ove privatne blockchain možemo nazvati Blockchain-om.

Jedna od glavnih karakteristika ovih blockchaina je da oni traže da svaki korisnik nije anoniman već zahteva da zna njegove kredencijale. Naravno ovakva kriptovaluta ne bi imala smisla, jer bi pružala sve što nam sad pruža kreditna kartica, paypal itd… Ali iz ugla drugačije upotrebe, recimo B2B odnos dobavljača i prodavca može biti sjajan način upotrebe privatnog blockchain-a.

Primer:

Bankchain, Solulab…

3 Glavne Karakteristike Privantog Blockchaina su:

1. Niko bez dozvole ne može pokrenuti nod i rudariti.
2. Niko ne može da vrši transakcije bez dozvole.
3. Niko ne može da gleda informacije u blockchain exploreru bez dozvole.

Konzorcijum ili Federalni Blockchain

Ovaj tip blockchaina pokušava da reši centralizaciju koju je ponudio privatni blockchain. Glavna ideja je da umesto jednog centralnog autoriteta imamo više autoriteta, konzorcijum kompanija, država… Ovo je malo bolji pristup jer dozvoljava da cela zajednica odlučuje o benefitu Konzoricionog blockchain-a i smanjuje mogućnost centralizacije i korumpiranosti blockchain-a.

Ovaj tip blockchain-a se uglanom oslanja na 2-3 cinski konsenzus pri donošenju odluka.

Primeri

R3, EWF (nadji još)

3 Glavne karekteristike Konzorcionog ili Federalnog Blockchain-a su:

1. Članovi konzorcijuma mogu da pokrenu node i počnuda rudare
2. Članovi konzorcijuma mogu da vrše transakcije
3. Članovi konzorcijuma mogu da gledaju podatke o Kriptovaluti u Blockchain exploreru

Tabela sa Glavnim Razlikama Javnog, Privatnog i Konzorcijum Blockchaina

Javni Blockchain	Privatni Blockchain	Konzorcijum Blockchain
Svako može da pokrene full node	Ne može svako da pokrene full node	Članovi koji su izabrani od strane kreatora mogu da pokrenu full node
Svako može da vrši transakciju	Ne može svako da vrši transkaciju	Izabrani članovi mogu vršiti transkacije
Svako može da pregleda blockchain	Ne može svako da pregleda blockchain	Izabrani korisnici mogu da pregledaju blockchain

Zašto je dobro da postoje sva tri koncepta Blockchin-a?

I moja prva rekacija na privatne i konzorcijum blockchain je bila negativna. Bio sam uveren da oni ne treba da postoje i da zapravo pokušavaju da korumpiraju blockchain tehnologiju. Međutim nakon dosta istraživanja došao sam do zaključka da su zapravo sve tri vrste neophodne i da će svaka naći svoju primenu. Neke od stvari koje moramo rešavati različitim tipovima blockchain-a su:

• Moramo smanjiti upotrebu servera, racionalizovati potrošnju energije jednog blockchaina.
• Privanti i Konzorcijum su dosta isplativi i brzi. 
• Dozvoljavaju da imamo opcije da istaknemo svoj identitete na blockchain-u
• Brže transkcije

Ovo su neke od stvari koje bi bile zaista veliki problem bez privatnih blockchain-a. 

Jednostavno javni blockchain-ovi će rešavati probleme sa cenzurom, jednakošću i stvarima koje moraju biti transapretne da bi korumpiranost sistema uklonila.