Svet kriptovaluta nije samo promenio percepciju ljudi kad je novac u pitanju, već je i uveo nove i interesantne termine koje ranije nisu postojale. Jedan od takvih termina, ujedno i jedan od najkorišćenijih je – decentralizovane aplikacije, ili skraceno dApps.
Sadržaj Vodiča
- Vodič za dApps: Šta su decentralizovane aplikacije?
- Šta decentralizovanost uopšte znači?
- Šta je to pametni ugovor (smart contract)?
- Kratak osvrt na centralizovane aplikacije
- Primeri decentralizovanih aplikacija koje su već u upotrebi
- Kakva je budućnost decentralizovanih aplikacija?
- Zaključak
Vodič za dApps: Šta su decentralizovane aplikacije?
Možda ste se nekad zapitali – šta je to dApp, šta ona radi, a niste do sada našli adekvatno objašnjenje. Kada završite sa čitanjem ovog teksta, moći ćete da odgovorite na ova pitanja.
Prvo ćemo dati kratko objašnjenje o tome šta čini aplikacije decentralizovanim. Nakon toga objasnićemo kako funkcioniše ova tehnologija, i kako može biti upotrebljena za rešavanje problema u realnom svetu. Sve će biti objašnjeno na najjednostavniji mogući način, sa primerima koji će vam pomoći da razumete svaki deo ove priče.
Šta decentralizovanost uopšte znači?
Kada je nešto decentralizovano, znači da nije posedovano, kontrolisano ili njime upravljano od strane jednog pojedinca ili institucije. Satoši Nakamoto, tvorac Bitkoina, dizajnirao je prvu kriptovalutu sa ciljem da napravi decentralizovani novac. Međutim, kao što će biti objašnjeno, decentralizovanost nije dobra samo u kontekstu novca, već može biti upotrebljena za mnoštvo stvari.
Uzmimo za jedan jednostavan primer upotrebu valute Evro. Kada kupac uđe u lokalnu prodavnicu, i plati za svoje namirnice Evrom u kešu, on doprinosi centralizovanom sistemu. Ovo kažemo jer ni kupac ni prodavac nemaju nikakvu kontrolu nad protokom evra.
Ova uloga je prepuštena evropskoj centralnoj banci, čija moć joj dozvoljava da rade mnoge stvari nad kojim obični građani nemaju nikakvu kontrolu. Ovo uključuje kamatne stope, manipulaciju količinom novca koja je u opticaju, i visinu raznih provizija.
Nažalost, kako nas istorija uči, centralne banke nisu nepogrešive, a cenu grešaka uvek plate građani. Pojava bitkoina je malo uzdrmala neprikosnovenu poziciju centralizovanog novca. Time što predstavlja decentralizovanu valutu, bitkoin garantuje da nikakva centralna banka ili vlada neće imati kontrolu nad njegovom upotrebom, ikada. To znači da svako ko ima internet konekciju može da pregleda i verifikuje transakcije.
Koristeći svoju raspoloživu računarsku moć, kompjuteri na bitkoin mreži(poznatiji i kao nodovi), nagrađeni su novostvorenim bitkoinom, i zbog zoga se nazivaju i majnerima. Oni majnuju tako što verifikuju transakcije. Koristeći ovakav sistem, blokčejn može funkcionisati na decentralizovan način.
Sada kada smo razumeli koncept decentralizacije, sledeći korak je razumevanje uloge pametnih ugovora u svetu decentralizovanih aplikacija.
Šta je to pametni ugovor (smart contract)?
Pamtni ugovori prvi put su predstavljeni od strane Eterijuma 2015 godine, što je stvorilo mnogo više mogućnosti od prosto finansijskih transakcija. Suštinski, pametni ugovori omogućavaju da dve ili više strana uđu u sporazum baziran na unapred dogovorenim uslovima. Kada se ovi uslovi jednom dostignu, pametni ugovori se automatski izvršavaju.
Za primenu decentralizovane aplikacije u primeru iz realnog sveta, zamislimo prodaju jedne kuće. Normalno, zamišljate birokratske procedure, i agente za nekretnine.
Zamislimo sada da prodajemo kuću koristeći pametni ugovor:
- Unosimo kuću u pametni ugovor(ovo je moguće uraditi putem tokena koji u pametnom ugovoru predstavlja vlasništvo kuće). Stavljamo cenu od 2000 ETH
- Postavljamo uslov pametnog ugovora koji glasi – ukoliko neko pošalje 2000 ETH u ovaj pametni ugovor onda je vlasnički token poslat adresi te osobe
- Tako da, ako neko želi da kupi ovu kuću, sve što treba da uradi je da pošalje 2000 ETH u ovaj pametni ugovor
- Ukoliko je poslati iznos tačan, vlasnički token će biti poslat osobi koja je poslala spomenuti iznos ETH tokena. Ukoliko je poslat pogrešan iznos, onda će se ETH tokeni vratiti pošiljaocu, a vlasništvo vaše kuće ostaje unutar pametnog ugovora
Koristeći pametne ugovore, ne trebaju vam agenti za nekretnine. Nema nikakvog centralnog autoriteta kome trebate verovati i kome plaćate određene provizije. Sve što ćete trebati da platite je transakciona provizija majnerima na mreži, koja je u rasponu od 0.3 do 1.3 dolara.
Postoji stvarno veliki broj mogućnosti za upotrebu pametnih ugovora, uključujući na primer, rezervacije hotela/letova, prodaje automobila, pozajmljivanje novca, iznajmljivanje nekretnina, itd.
Glavna prednost tehnologije pametnih ugovora je što uklanja potrebu treće strane za verifikovanje ugovora. Svaka transakcija je dostupna za javnost ako je blokčejn javan, a ugovori se automatski izvršavaju.
Ovde postoji mogućnost za nemerljive uštede novca koji bi inače bio potrošen na raznorazne provizije, uz dodatni efekat činjenja ovih procesa sigurnijim, i transparentnijim.
Još jedna dobra stvar u vezi pametnih ugovora je ta što su otvorili prostor za stvaranje decentralizovanih aplikacija. Kada se pametni ugovor jednom unese u blokčejn, nemoguće je ga je izmeniti, niti povući. To znači da niko ne može da petlja sa njima.
Bitno je pomenuti da se u skorije vreme, pored Eterijuma, razvilo i nekolicina drugih platformi za pametne ugovore, kao što su NEO, Tezos, Tron, EOS, Steem i drugi, koji nude dosta poboljšanu funkcionalnost, i mogućnost programiranja decentralizovanih aplikacija u drugim, uobičajenim programskim jezicima, za razliku od Eterijuma koji koristi samo svoj sopstveni jezik – solidity.
Kratak osvrt na centralizovane aplikacije
U ranim danima kompjutera, aplikacije su morale biti instalirane direktno na korisnikovom uređaju. Setite se nekih igara koje ste možda igrali, kao što su Tetris ili Solitaire. Ovo su primeri aplikacija koje su instalirane lokalno na vašem uređaju, i nisu imali potrebe za komunikacijom sa eksternim serverima(drugim rečima niste morali biti online da bi ih igrali).
U kasnijim danima kompjutera, aplikacije su dobile mogućnost da komuniciraju u okviru WWW-a. Dobar primer ovakve aplikacije su recimo web browser-i, koji omogućuju korisnicima da šalju i primaju podatke sa bilo koje lokacije na svetu. Zatim su došle i mobilne aplikacije, koje su omogućile korisnicima iste funkcije koje ima PC uređaj koji je konektovan na internet.
Ključna stvar za naglasiti ovde je da su sve ove aplikacije centralizovane, što je u suštoj suprotnosti sa decentralizovanim aplikacijama.
Uzmimo na primer Facebook, gigant na tržištu društvenih mreža, koriste ga širom planete. Iako je zabranjen u Kini, i još nekim zemljama(preko 20% svetske populacije), Facebook ima preko 2 milijarde aktivnih naloga.
Razmislite o količini privatnih podataka koje dajete Fejsbuku. Samo otvaranjem naloga dajete im informacije o vašem imenu, datumu rođenja i državi u kojoj živite. Međutim, daljim korišćenjem Fejsbuka, vi im dajete mnogo više od toga.
Fejsbuk može da ima pristup vašoj lokaciji, vašim slikama, mestu gde radite, obrocima koje jedete za doručak, sa kim ste u vezi, i da li imate kućnog ljubimca. Pomnožite to sa 2 milijarde, i uvidećete veličinu baze podataka kojom Fejsbuk raspolaže. Ova baza podataka se čuva na privatnim, centralizovanim serverima.
To znači da verujete Fejsbuku da neće zloupotrebiti informacije koje ste podelili sa njima. Ali kako nam kažu dosadašnji slučajevi, privatne informacije se često prodaju marketinškim kompanijama.
Mana centralizovanih servera je i što ako se desi da se ugase(usled recimo hakovanja ili kvara), onda je cela mreža oflajn, i nećete moći pristupiti svojim informacijama na Fejsbuku. Da Fejsbuk koristi cecentralizovani sistem servera, bio bi mnogo sličniji decentralizovanoj aplikaciji, i ne bi bilo bitno ako se jedan sistem ugasi, jer se informacije sa mreže dele među mnogo različitih nodova, a ne samo na jednoj centralnoj tački.
Da dodamo i da kada bi Fejsbuk bio decentralizovana aplikacija, to bi značilo da ne bi morali da imate poverenje ni u koga da vaše informacije neće biti zloupotrebljene. Umesto toga, one bi bile smeštene na deljenu bazu podataka nad kojom ni jedna pojedinačni entitet nema kontrolu. Vaše informacije bi bile enktiptovane i jedina osoba koja bi imala moć da ih dekriptuje bi bili vi.
Youtube je još jedan primer centralizovane aplikacije. Njihov menadžment ima punu kontrolu nad video snimcima koji se objavljuju na tom servisu. Ako se objavi neki video snimak koji sadrži nešto sa čime se oni ne slažu, oni mogu obrisati taj snimak. Takođe mogu blokirati korisnika koji je taj snimak objavio.
Iako youtube korisnici mogu zaraditi novac objavljujući snimke na njihovom servisu, youtube ipak uzima najveći procenat profita. Da je youtube decentralizovana aplikacija, ovo ne bi bio problem, jer ne bi ni bilo centralizovanog entiteta koji uzima bilo koji procenat profita, a ne bi bilo ni nekoga ko bi imao opciju da cenzuriše ili blokira korisnike.
Tehnologija iza decentralizovanih aplikacija
DApps su poput interfejsa za pametne ugovore i blokčejn. Uporedite blokčejn sa internetom, pametne ugovore sa WWW-om, a dApps sa Fejsbukom i Jutjubom. Nije stoprocentno uporedivo, ali će vam pomoći da zamislite.
U suštini, dApps omogućavaju nam da koristimo pametne ugovore i blokčejn na nečin koji je user-friendly. Na primeru prodaje kuće koji smo malopre iskoristili, dApp bi bilo ono što instalirate na vašem telefonu ili kompjuteru gde bi ste zapravo uneli podatke u vezi cene kuće, slika, itd. Kada bi sa druge strane kliknuo na dugme za kupovinu, dApp bi poslala ETH u pametni ugovor.
Primeri decentralizovanih aplikacija koje su već u upotrebi
Do sada ste verovatno shvatili osnovne koncepte funkcionisanja decentralizovanih aplikacija. Iako je Eterijum izbačen u upotrebu tek 2015, a ostale platforme skorije, već postoji mnoštvo decentralizovanih aplikacija koje su u upotrebi, tačnije preko 2200 njih. Samo nekolicina od prvih 50 najkorišćenijih je na Eterijum virtuelnoj mašini(obe su decentralizovane menjačnice), uglavnom EOS i Tron dominiraju u hostovanju tih aplikacija.
Neke od njih imaju i svoje tokene kojima takođe možete trgovati na menjačnicama. Navešćemo neke dApps koje su u upotrebi:
Steemit – društvena mreža za blogging, na steem platformi, veoma popularna u kripto zajednici, sa 4+ hiljada dnevno aktivnih korisnika
Basic Attention Token – Aplikacija bazirana na digitalnom marketingu, Brave pretraživač je njihov veoma dobar proizvod, koji toplo preporučujemo, ima puno prednosti u odnosu na Chrome
IDEX i OX – Menjačnice na Eterijum platformi
Augur – Platforma za predviđanje. Veoma zanimljiv koncept gde ljudi daju svoje predviđanje o ishodu nekog događaja(najrazličitije vrste događaja, od cene kriptovaluta, do politike i sporta. Uglavnom birate između ponuđenih opcija), i bivaju nagrađeni ako se ispostavi kao tačno
Karma – Društvena mreža na EOS platformi
Golem – Superkompjuter čiju računarsku snagu možete iznajmiti, na Eterijum platformi
Decentraland – Virtuelni otvoreni svet, u kome možete kupiti svoj prostor, na Eterijum platformi. Imaju i svoj token sa oznakom MANA.
ADM – veoma korišćena prodavnica za dizajn, možete i kupiti nečiji i prodati svoj dizajn, na EOS platformi
Geon – aplikacija na uz pomoć koje dobijate nagrade za posete određenim mestima, na POA platformi
Steem monsters, Nextcolony – Igrice na steem platformi
My crypto heroes, OxUniverse, CryptoDozer, Axie Infinity – igrice na Eterijum platformi
EOS knights – igrica na EOS platformi
Endless Dice – aplikacija za kockanje na EOS platformi
Neke od igrica koje nastaju kao dApps, imaju zanimljivu mogućnost – prikupljanje tokena koje kasnije možete prodati na tržištu, ili iskoristiti na druge načine, što verujemo da će biti primamljivo za mnoge korisnike.
Kakva je budućnost decentralizovanih aplikacija?
Blokčejn i pametni ugovori stvorili su prostor za razvoj decentralizovanih aplikacije i od tada ih na tržištu imamo sve više. Iako sada nisu na preterano visokom Kako se bude razvijala blokčejn tehnologija, mogućnosti za pravljenje aplikacija će se značajno povećavati. One će svakako predstavljati krajnji produkt blokčejna koji će dostići masovnu upotrebu.
Blokčejn zajednica veruje da će dApps transformisati mnoge industrije, od politike, preko kockarske industrije, do energetskog sektora i računovodstva.
Objasnićemo na koji način mogu uticati recimo na politiku i energetiku.
Energetski sektor
Struja je vredan resurs koji je svima potreban. Nažalost, energetski sektor je uglavnom pod kontrolom velikih korporacija, čiji jedini cilj je ostvarivanje što većeg profita. Zbog ovoga, ljudi nemaju izbora osim da plaćaju visoke cene da bi imali pristup struji. ‘Power Ledger’ je samo jedna od blokčejn organizacija koja ima za cilj da napravi decentralizovanu aplikaciju koja bi bila jedno od rešenja za ovaj problem.
Ideja iza Power Ledger platforme je da omogući ljudima da prodaju višak energije koju imaju kroz P2P tržište. Ne samo da ovaj projekat promoviše obnovljivu energiju poput solarne energije, već i osigurava da kupci plaćaju fer i transparentnu cenu. Ovo uklanja potrebu za posrednicima koji u sadašnjim uslovima uzimaju najveći deo profita, i imaju veliki udeo u ceni struje.
Politika
Glasanje na izborima je važno pravo koje upražnjavaju ljudi širom sveta. U stvarnom svetu, često čujemo da vlasti pokušavaju da zastraše, ucene birače, ili izvrše neku drugu vrstu nasilja ili pritiska. Takođe posle svakih izbora slušamo o izbornim krađama. Kao rešenje za ove probleme, politički sistem je polje koje bi imalo dosta koristi od decentralizacije.
Grupa developera koja radi na rešenju ovih problema napravila je aplikaciju ‘FollowMyVote’, koja bi omogućila ljudima da glasaju koristeći Eterijum blokčejn. Koristeći decentralizovanu aplikaciju da verifikuje identitet glasača, izbori mogu biti bezbedni, i transparentni. Sistem glasanja ne bi mogao biti izmanipulisan – svaki glas bi se nezavisno beležio na javnom blokčejnu, i ovo bi bilo neizmenjivo.
Druge industrije za potencijalnu primenu
- Industrija igara na sreću
- Marketing
- Računovodstvo
- Bankarstvo
- Osiguranje
- Zajmovi i hipoteke
- Verifikacije identiteta
- Nekretnine
- Mnoge, mnoge druge
Zaključak
Svrha ovog teksta bila je da vam pomogne da razumete šta su dApps, i šta se njima može postići. Ako ste pročitali ceo tekst, trebali biste da sada razumete kako funkcioniše tehnologija iza dApps. Znate da su dApps aplikacije blokčejna, ili blokčejn aplikacije.
Trebali biste i znati da objasnite šta znači decentralizovanost, i zašto je to bitno.
Ko zna, možda ćete jednog dana ući dublje u ovu temu i napraviti sopstvenu decentralizovanu aplikaciju.
Možete nam u komentarima ostaviti i vaše mišljenje i otvoriti diskusiju na ovu temu.
