Kada pokušavamo da shvatimo glavnu razliku izmedju javnih i privatnih blockchaina, veoma je važno da primetimo terminologiju kojom se izveštava putem medija o ovoj temi.

Sadržaj

• Razlike među Privatnim i Javnim Blockchain-om
• Javni Otvoreni Blockchain
• Privatni Blockchain
• Poređenje osnovnih karakteristika privatnih i javnih blokchaina
• Glavne Prednosti i Benefiti upotrebe javnog blockchaina
• Glavne Prednosti i Benefiti upotrebe privatnog blockchaina
• Šta želi da nam omoguće javni blockchain?
• Šta želi da nam omoguće privantni blockchain?
• Zaključak

Razlike među Privatnim i Javnim Blockchain-om

Javni blockchain je otvoren za sve, ne postoji dozvola koja je potrebna da bi se učestvovalo u njemu ili da bi se pristupilo podacima blockchaina, engleska reč najbolje opisuje ovo stanje ‘permissionless ’. Javni blockchain je decentralizovan i niko nema kontrolu nad mrežom i svi mogu da budu sigurni da će se mreža uvek updateovati čim je validovana od strane svih učesnika mreže.

S druge strane Privatni blockchain je zatvorenog tipa, ne možete učestvovati u njemu, gledati transkacije ili bilo kakvo učestvovati u funkconisanju ove mreže. Dakle potrebna je dozvola kako bi mogli koristiti usluge ove tehnologije. Neko u mreži odlučuje ko će u njoj učestvovati.

I normalno je da postoje debate na temu koji je bolji od ova dva tipa blockchaina. Ali kako bi blockchain kripto zajednica napredovala i nudila tehnologije koje će promeniti svet i naći primenu u njemu moramo sagledati prednsoti i mane oba tipa.

Pored otvorenog i zatvorenog tipa možemo narpaviti razliku u još nekoliko mešovitih tipova koji svaki ponaosob mogu pronaći drugačiju primenu.

Dakle postoje i javni otvoreni blockchain i javni zatvoreni blockchain. Postoji i privanti otvoreni blockchain i privatni zartvoreni blockchain.

Javni Otvoreni Blockchain

Kada pričamo o blockchain tehnologji uopšteno mi mislimo na vrstu blockchaina koji je javni i otvoreni blockchain. Što će značiti da svako može da dođe i učestvuje u mreži. Može da je koristi za transakcije, uz pomoć blockexplorera da pregleda celokupan blockchain i podatke na njemu, itd…

Najpoznatije kriptovalute su upravo ovakav blockchain. Bitcoin, Etherum, Litecoin, ove platforme se trude da omoguće što veću anonimnost i sigurnost korisnika u javnom otvorenom blockchainu.

Ukoliko imamo zaista anonimnu mrežu, mi ne možemo postavatiti nikakve uslove za korišćenje mreže jer ih ne možemo proveriti. Pa stoga i toliko ljudi podržava ovakve tipove javnih otvorenih blockchain. Zašto? Jer svako želi da ima svoj novac koji može potrošiti na način kakav on želi a da ostane anoniman, pogotovo sada u 21 veku.

Privatni Blockchain

Normalno je da kada nam najpoznatije platforme, BTC, ETH nude da budemo anonimni, mi na spomen kontrole regujemo veoma negativno, odnosno na pomen privatizacije nekog blockchain, privatnog blockchaina :D.

Ali svrha privantih blockchaina je sasvim drugačija i neke platforme kao sto su HyperLedger, Hashgraph, Corda i drugi… Ovi blockchaini su poznati po tome što je potrebna dozvola da bi pristupili njihovom okruženju.

Osnovna pretpostavka kada gradimo privanti blockchain je da pre svega učesnik blockchaina mora da da svoj identitet. Kao recimo kada verifikujemo identite uz pomoć FB, Instagram, Google… Kada znamo identitet učeniska mreže mi možemo i da postavimo određena ograničenja na mreži koja taj određeni učenisnik blockchain sistema može da radi. DAkle dijametrlano od platformi kao sto je BTC, Etherum, Monero, Litecoin… Od potpune anonimnosti idemo u sistem koji ne dozvoljava anonimnost.

U javnom blockchanu postoji jedinstveno pravilo koje kažnjava finasijski osobu koja se ne drži pravila, dakle naš identitet je skriven ali psotoji kazna ako pokušamo da prevarimo sistem. Dok privatni blockchain se vodi filozofijom da kada znamo ID usera on neće tako lako pokušavati da izigra sistem.

Dakle u osnovi javni blockchain kao i privatni blockchain nude različite mogućnosti za implementaciju, i različit način korišćenja.

Privatni Blockchain – Permissioned Blockchain ili Enterprise Blockchain

Privatni blockchain možemo prepoznati kroz više naziva, a pre svega ovi blockchainu su fokusirani na kompanije. Zašto? Pa kompanije uglavnom moraju da osiguraju nivo privatnosti, compliance, profitabilnost, performance, itd. TO su neke od stvari koje Privatni blockchain može ponuditi. A može ga pokrenuti privatni investitor, konzorcijum ili da čak bude opens source. Važna je svrha ovog blockchaina, a ne strah od reči ‘privatni’.

Najpoznatiji privatni blockchainovi su:

• Hyper Ledger
• Corda
• R3
• Quorum

Transakcije, consesus u mreži ne moraju da postignu svi učesnici mreže već samo oni odabrani od strane privatnog blockchaina. Ovo igra veliku ulogu u brzini kojom se konsenzus postiže. Recimo u etherum mreži mora preko 12,000 nodova da provere transakciju, sapram nekoliko u privantom blockchainu. Medjutim trsnakcije nisu vidljive u u javnom blockchainu, i samo odredjeni nodovi mogu pristupiti glavnoj knjizi, ledgeru.

Poređenje osnovnih karakteristika privatnih i javnih blokchaina

Glavne Prednosti i Benefiti upotrebe javnog blockchaina

• Otvoreni podaci o celokupnoj mreži vidljivi u blockchain exploreru
• Ledger glavna knjiga je distriburina, decentralizovan
• Svi nodovi u mreži učestvuju u proveri transkacije
• Podaci su nepromenjivi
• Siguran dok god neko nema 51% posto snage majnovanja coina

Glavne Prednosti i Benefiti upotrebe privatnog blockchaina

• Pristup je ograničen, kompanija koja kontroliše blockchain izdaje dozvole za učešće u istom.
• Brzina transakicje je ogromna
• Bolja scalabilnost, jer biti u mogućnosti da se povećavaju kapaciteti mreže i nadogradjuju njene funkcionalnosti su ogromne
• Možete odrediti odredjene zakone funkcionisanja u samom blockchainu
• Konsenzus se postiže  dosta lakše
• Privatni uglavnom imaju BFT protokole dok javni imaju POW
  

Šta želi da nam omoguće javni blockchain?

Javni blockchain je dobar za više različitih scenarija, od zaštite anonimnosti korisnika do obezbedjenja jednakosti svih učesnika mreže. Većina javnih blockchaina je već našla svoju realnu upotrebnu vrednsot a to je da budu anonimne valute.

Dakle ne postoje ograničenja, svako može da poseduje kriptovalutu, svako može da rudari valutu, svako može trgovati valutom i takodje je potpuno transparentan.

Šta želi da nam omogući privantni blockchain?

Ovde ulazimo usvet korporacija, jer one privatnot ne vide kao mnogo dobru, već suprotno žele da znaju sve.

Oni žele da znaju ko su učenisnici u njihovom blockchainu, šta oni žele i kako se ponašaju, a anonimnost nije poželjna za ovakve informacije.

Oni ne žele da dele informacije o svom poslovanju sa svima, i žele tačno da znaju ko ima određeni pristup kojim infomraicjama.

Ali takođe žele da kontorlišu ko upisuje podatke i gde.

Npr, ovalkva primena ima ogromnu primenu u odnosu prodavca i dobavljača. Jer samo ja kao prodavac želim da vidim cenu kojom nabavljam robu, medjutim i dobavljač želi da jedini ima pristup ugovoru koji ima sa mojom radnjom, kao i gde njegovi proizvodi odlaze.

Ali možda postoje podaci kao što je geografija porekla i materijali koje kupci žele da vide, ali da sakriju finasijski aspekt transakcija izmedju.

Zaključak

I javni i privatni imaju svoju upotrebnu vrednost.

• Javni Blockchain nalazi primenu u B2C tipu poslovnih odnosa
• Privatni Blockchain nalazi primenu u B2B biznis modelu poslovanja.

Glavni trač i zabluda je da se Javni i Privatni Blockchain medjusobno takmiče, oni jednostavno imaju različitu primenu. I oba ova koncepta će naći svoje mesto bez međusobnog sukoba.

Glavna razlika ova dva koncepta su da javni blockchain polazi od anonimnosti korisnika, a rešenje prevare sistema pronalaze u tome da svaki korisnik sistema mora da potvrdi svaku promenu u sistemu. Privatni blockchain polazi od prepostavke da nema anonimnosti korisnika i da oni poznaju mrežu i na osnovu toga mogu osigurati konsezus mnogo lakše.

Oba koncepta su revolucionrna u vremenima koja dolaze ce naći odličnu primenu bez potrebe sukoba filozofija.