Šta je kriptovaluta: Novac 21. Veka ili mačka u džaku
Kriptovalute su forma digitalnog novca ili digitalne imovine (asset) koje omogućuju razmenu vrednosti između fizickih lica, bez posrednika(banke ili druge institucije), bez šanse za prevarom, internacionalno (sa bilo koje tačke A na svetu do tačke b), bez troškova slanja novca (provizije su minimalne, a neke kriptovalute omogućavaju i transakcije bez provizije).
Glavna ideja iza prve kriptovalute Bitcoina je decentralizacija i razmena vrednosti bez mogućnosti za prevaru i bespotrebnih troškova (banke naplaćuju proviziju u procentima, dok kriptovalute imaju fiksne provizije za bilo koje obime trgovine).
Zašto je bitno slanje novca bez provizije? U celom svetu ljudi iz zemalja trećeg sveta (siromašnija polovina sveta) migriraju u razvijene zemlje kako bi dobili plaćeniji posao i bili u mogućnosti da pošalju novčanu pomoć u svoju matičnu zemlju porodici. Međutim banke i institucije za slanje novca upravo naplaćuju najviše provizije na ovakve transakcije, a neke procene govore da je to oko 450 milijardi dolara godišnje. Pa godišnje ljudi koji šalju novac gube desetine milijardi dolara, a oni spadaju u najsiromašniji sloj društva, pa se i onako mali prihodi umanjuju…
Tvorac originalne (prve) kriptovalute Bitcoin i Blockchain tehnologije Satoši Nakamoto, je kreirao ovu kriptovalutu sa namerom decentralizacije. Odnosno slanja novca bez provizija i bez bakovnog računa bilo gde u svetu. Zbog velikog tržišta (oko 500 milijardi dolara) za prekograničnim slanjem novca potrebe za uslugom koju pruža Bitcoin mreža je postao u roku od 10 godina jedan od glavnih načina za prenos novca preko granice, anonimno bez provizije. 2019 Bitcoin je 8. svetska valuta.
Formalne Definicije Kriptovaluta
Kriptovaluta je oblik digitalne imovine koja se koristi kao sredstvo razmene koristeći kriptografiju kao način obozbeđivanja sigurnosti transakcija, kontrole stvaranja dodatnih novčanih jedinica i potvrde transfera valute.
Wikipedija Definicija Kriptovaluta
Kriptovalute se definišu kao podskup digitalnih valuta, alternativnih valuta i virtuelnih valuta.
Kriptovaluta je digitalna ili virtuelna valuta koja koristi kriptografiju za bezbednost. Mnoge Kriptovalute su Decentralizovani sistemi bazirani na blockchain tehnologiji, koja predstavlja distribuiranu bazu podataka koja sadrži sve transakcije koje su se dogodile u sistemu. Glavna odlika je decentralizovano čuvanje podataka na svim računarima u mreži. Nije izdata od nijedne centralne banke ili države i imuna je na mešanja i manipulaciju spolja.
Investopedia Definicija Kriptovaluta
Sadržaj Vodiča za KriptoValute
- Istorija Kriptovaluta (Cryptocurrency)
- Vodič za Kriptovalute (Cryptocurrency)
- Investiranje u Kriptovalute – Trgovanje KriptoValutama
- Kako da osiguram svoje crypto valute?
- Lista 5 Najpoznatijih Kriptovaluta
- Šta je ICO(Initial Coin Offering)?
- Šta znači kada rudarimo/majnujemo kriptovalute?
- Izvori Dnevnih Informacija o Kriptovalutama
Kratka Istorija Kriptovaluta: Kada se rodila ideja anonimnog digitalnog novca?
Prve ideje o kriptovalutama su nastale 80-tih kao ideje o anonimnom novcu. Sigurnost i anonimnost je garantovana naprednim kriptografskim algoritmima. David Chaum, američki naučnik u oblasti Informacionih Tehnologija i kriptografije je 1980. godine objavio radove na temu razvoja elektronskog novca, koji neće biti pod kontorol centralnih banaka ili institucija, pa će biti manje podložan na finasijske manipulacije.
Digi Cash Jedna Od prvih Kriptovaluta!
U saradnji sa dva izraelska naučnika je osnovao kompaniju Digi Cash. Osnova njihove tehnologije je bila anonimnost transakcije. Anonimnost Transkacije je bila osigurana njegovom kriptografskom metodom koja se nazivala blind signature (slepi potpis). Metoda ‘Slepog Potpisa’ je uspela da verifikuje transakciju i zaštiti podatke osoba koje su istu izvršile.
U Americi Digi Cash sa svojom valutom ECash nije uspeo. Prihvaćen je od jedne banke koja ga je koristila za mikrotransakcije (transkacije koje nisu porfitabilne bankama). Banka je pokušala implementaciju na tržištu sa početnom bazom od 5000 korisnika. Međutim u Americi su kreditne kartice postale dominantno sredstvo plaćanja pa ECash nije zaživeo.
Evropa je koristila manje kreditinih kartica, a više keša za mikrotranskacije i svakodnevnu kupovinu. Chaum je osnovao u Švajcarskoj još jednu kompnaiju Digi Cahs. Pošto je američka grana ove kompanije propala, u Evropi je došlo do masovnijeg prihvatanja ove usluge. Međutim i na Evropskom područiju kreditne kartice su pobedile trku.
Zajedno sa Digi Cahsom su postojala jos dva neuspešna pokušaja implementacije digitalnih valuta. Neinovativnost nije bio razlog njihove propasti, već jednostavno zbog apstraknosti za kranjeg običnog koriniska (ne znanje i strah od upotrebe nepoznatog su i dalje glavni razlog kočenja šire zastupljenosti kriptovaluta).
B Money
B money, je pokušaj kineske kompanije Wei Dai, koja je objavila white papper (naučni rad) na temu kriptovaluta. Ovaj dokument predstavlja donekle osnovu za nastanak modernih kriptovaluta. Najveća inovacija ove kompanije je upravo upotreba Blockchain tehnologije. Ova tehnologija je bila mnogo ispred vremena,a pre svega tehnički zahtevi su bili kočničar.
Nick Szabo je ubrzo nakon propasti Digi Cash-a kreirao Bit-Gold, ali Bit-Gold nikada nije doživeo popularnost.
E-Gold
Najpopularnija digitalna valuta 90-tih u Americi je bio E-Gold. E-Gold je predstavljao vrstu digitalnog brokera za zlato. Sistem je funkcionisao na sledeći način:
Korisnici su deponovali svoj nakit i plemenite metale koje poseduju u neki od E-gold magacina za čuvanje. Za deponovan iznos su dobijali E-gold menicu. Menicu su uvek mogli zameniti za zlato ili novac u ispostavama E-Golda. U piku interesovanja za ovaj servis, E-Gold u svojim skladištima imao preko 2 milijarde dolara zlatnih rezervi. Nedostatak sigurnosti sistema je pokazao svoje mane u krajem prošle decenije. Kompanija nije razvijala sistem zaštite niti enkripcije pa je sam sistem eksploatisan za bezbroj prevara povezanih sa ovom kompanijom. Ovaj nedostatak zaštite korisnika je doveo do propasti kompanije 2009.
Kratka Istorija Bitcoina od 2008 do 2019
2008 – White Papper Bitcoina je Kreiran
2008. godina je bila godina revolucije kriptovaluta i njihovog nastanka. 18-tog Avgusta ove godine je registrovan domen bitcoin.org. 31-og Avgusta tkz. Satoshi Nakamoto(nije utvrđen pravi identitet do danas) je objavio white papper(naučni rad) ‘Bitcoin: A peer to peer Electronic Cash system’’. Ovim je počela era kriptovaluta, rađanja novog finansijskog sistema i revolucija novca kakvog poznajemo. Ukoliko ste prosečan programer uz pomoć osnovnih web tehnologija vi možete kreirati vašu kriptovalutu, a primena kriptovalute može biti različita što ćemo videti i u godinama koje dolaze.
2009 – Prva Bitcoin Transakcija se Dogodila
Genesis Blok (prvi izrudareni blok Bitcoin mreže) je izrudaren. Izbačena je 0.1 verzija Bitcoina koja je bila kompatabilna sa Microsoftovim Visual Studiom. Prva Bitcoin transakcija se dogodila, Satoshi je poslao 10 bitcoina Hal Finney 12. Januara 2009.
2010 – Prvi Hak Mreže i Osnivanje MtGox Kripto Menjačnice
Prvi hak Bitcoin mreže se dogodio 2010 kada je kreirano 184 miliona Bitcoina (ukupno ima 24 miliona BTC koji će se ikada iz rudariti i biti u opticaju). Market kapitalizacija Bitcoina je prešla 1 milion $ i najskuplja pica ikada je kupljena BTC-om. Naime ta pica je koštala 10,000 BTC, što je u doba najvećeg kripto FOMO-a (Fear Of Missing Out) vredelo 55 miliona $.
2011 – Osnivanje Silk Road-a i Negativna Kampanja Protiv Bitcoina
2011 je osnovana možda najpoznatija prodavnica Dark Weba ‘Silk Road’ (e-bay za kupovinu nelegalnih supstanci i raznih nelegalnih aktivnosti). Kampanja označava Bitcoin kao novac lopova, dilera droge, kriminalaca, međutim raste popularnost Bitcoina čak dobija i ozbiljne kripto konkurente, Litecoin je kreiran
2012 – Osnovan je CoinBase, Ideja o Kripto kreiditnoj kartici je zaživela, Bitcoin Banka je osnovana
U ovoj godini Bitcoin doživljava svoju renesansu, dolazi do sve veće upotrebe BTC od strane različitih prodavnica, postaje sve popularniji a najveća krađa Bitcoina je zabeležena 45,000 BTC je ukradeno ove godine.
2013 – Bitcoin Market Kapitalizacija prelazi 1,000,000,000 $
Prva neslaganja u bitcoin zajednici se dešavaju pa se pojavljuje i prvi ‘’fork’’ bitcoin gold. Vrednost Bitcoin sistema prelazi 1,000,000,000 $, vrednost jednog BTC je 1200$. Texas priznaje BTC kao novac. U novembru 2013 Bitcoin prestiže Western Union po obimu transakcija.
2014 – Ceo svet je čuo za Bitcoin!
Ove godine termin ‘Šta je Bitcoin?’ postaje 4 pretraga sa najvećim obimom na Google. MtGox bankrotira pod sumnjivim okolnostima, velike kompanije kao što su Majkrosoft, Wikipedija, WordPress počinju da primaju BTC, Evropske Centralne banke počinju da primaju transakcije u Bitocoinu.
2015 – Prva Licencirana Trgovina BTC-om u Americi u 24 države
ICO koncept počinje da porpima ogromne razmere. Etherum druga najpopularnija kriptovaluta izlazi na tržište i konstatno uvećava svoju vrednost. CoinBase lansira lincenciranu trgovinu BTC-om u 24 država sa planom da omogući trgovinu u svim državama Amerike. Kriptovalute postaju primamljiv plen za hakere pa se dešavaju konstatni hakovi poznatih menjačnica ali one nadoknađuju gubitke korisnicima.
2016 – Masovna Usvajanje Bitcoina u Svetu
Najveća Južno Afrička online prodavnica prihvata Bitcoin, u svetu ima 771 Bitcoin ATM, Japan izjednačava BTC sa drugim valutama, Uber i Steam prihvataju BTC.
2017 – Godina Kada je Ceo Svet čuo za Kriptovalute – Kripto Zlatna Groznica
2017 je godina koja je označila da Kriptovalute mogu promeniti finansijski sistem, glasanje, kupovinu, investiranje. Tržišna kapitalizacija kriptovaluta prelazi 500,000,000,000$, a sam Bitcoin sistem ima kapitalizaciju od 237,000,000,000$.
2018 – Duga Kripto Zima
Nakon explozije Kripto Balona koji se napravio, vrednost tržišta za par meseci gubi 550,000,000,000$ , cena Bitcoina neprestano pada, 534,000,000 NEM-a je ukradeno pto predstavlja jednu od najvećih pljački u istoriji. Sve su popularnije teorije o propasti kriptovaluta. Međutim i ako je cena neprestano padala u toku cele 2018, u ovoj godini dolazi do pokretanja velikih kripto projekata i još veće adaptacije.
2019 – Kripto Zima je Završena
Nakon više od godinu ipo dana konstatnog pada Bitcoina i vrednsoti celog kripto tržišta, dolazi do nove eksplozije cene Bitcoina. Za 45 dana Bitcoin je sa 3,300$ otišao do 11,300$ (23. Jul 2019), počele su špekulacije da će u ovom Bull Run-u da dođe do cene od 100,000$ za jedan BTC.
Godišnji Presek Vrednosti Bitcoina od 2008 do 2019
| Godina | Prosečna Vrednost Bitcoina | Godišnji Maksimum Vrednosti Bitcoina |
| 2008 | 0.0$ | 0.0$ |
| 2009 | 0.03$ | 0.06$ |
| 2010 | 0.05$ | 0.07$ |
| 2011 | 5.0$ | 34.0$ |
| 2012 | 5.0$ | 14.0$ |
| 2013 | 757.0$ | 1200.0$ |
| 2014 | 309$ | % |
| 2015 | 350$ | 415$ |
| 2016 | 638$ | 720$ |
| 2017 | 10.000$ | 19.783$ |
| 2018 | 6.000$ | 10.000$ |
| 2019 | 3.800$ | 11.330$ ( 25.Jun.2019) |
Šta je Dovelo do Pojave Kriptovaluta na Prvom Mestu?
Centralizacija Odluka Vodi Korupciji Odluka
Kroz istoriju smo svedoci da moć menja svaku osobu.A ukoliko imate moć da utičete na odluke koje se tiču velike populacije skloni ste korupciji odluka u vašu korist. Ova osobina je zapravo jedna od osnovnih odlika nas kao ljudskih bića, mi jednostavno želimo najbolje za sebe. Ova osobina čini svaku osobu sklonu korupciji.
Čuvanje Privatnosti Podataka
Živimo u doba koje mnogi smatraju za doba ‘Post Privatnosti’ ili jednostavno vreme kada smo u potpunosti izgubili mogućnost da sačuvamo privatnost. U 2019 broj kompanija koje imaju pristup našim ličnim podacima (pozivima, porukama, slikama, našim navikama, ljubavnim vezama) neprestano raste. Pa tako jedna obična igra ili aplikacija na Play Storu može imati sve podatke o vašem životu. Nedostatak bezbednosti podataka je doveo do ekspanzije Fake News Industrije do neverovatnih granica i čak uticao na bitne istorijske odluke. Najopasniji podaci koji su dostupni ovim kompanijama su finansijski podaci, odnosno na šta trošimo naš novac. Kriptovalute i sama Blockchain tehnologija je omogućila novi način za prenos i zaštitu podataka koji imaju vrednost. Jedan od glavnih pokretača kreiranja Kriptovaluta je upravo motiv zaštite finasijskih podataka.
Slobodno Glasanje – Demokratija je Ugrožena u 2019
Nedostatak nekorputivnosti izbornog ciklusa kao i glasanja koja se tiču bitnih državnih odluka je problem velike većine država. Fake News u kombinaciji sa lažiranjem izbornih rezultata su problem gotovo svake zemlje koja nema razvijene instuticuje, a to je velika većina zemalja sveta, od Brazila do Indije. Kriptovalute mogu pomoći u rešenju ovog problema i isključiti mogućnost manipulacije glasovima.
Investicione Prevare – Niko ne želi da se 2008 ponovi!
Samo u Americi se godišnje utaji više stotina milijardi poreza. Ne transparentno poslovanje banaka, investicionih banaka i osigurajvajućih društava je dovelo do kraha globalne ekonomije 2008 godine. Čije posledice i dalje osećamo ne samo u vidu sve većeg jaza bogatih u odnosu na siromašne, već posledice krize vidimo i u današnjim političkim trendovima (populisti dolaze svuda na vlast) a uzrokovanim nepoverenjem u institucije koje su dozvolile krah 2008. U toku 2008 godine upravo su investitori sa najmanjom kupovnom moći (regularne porodice i srednja klasa) najviše izgubili. Banke su dobile pomoć od države ali su mali investitori ostali kratkih rukava i ako nisu doprinele ovom krahu. Ovo se pre svega dogodilo zbog ozbiljnih špekulacija na tržištu nekretnina koje upotrebom Blockchain tehnologije mogu biti prevaziđenje jednostavno nemoguće ukoliko implementiramo Blockchain Tehnologiju.
Nepristrasna podela humanitarne pomoci
Podela humanitarne pomoći u nerazvijenim zemljama kojima je i najpotrebnija je i najnepravednija. Neretko se događa da humanitarna pomoć završi u rukama par političara koji svaki cent te pomoći zadrže, a nekada čak i preprodaju onima kojima je namenjena pomoć. Nije krađa jedini razlog ne efikasnosti dostave humanitarne pomoći. Kako bi se pomoć dostavila uglavnom je potrebna i velika infrastruktura i masivna logistika kako bi ona bila dostavljena pa sam proces prikupljanja oduzima veliki deo sredstava od ugroženih. Blockchain tehnologija može iskoreniti nepravednu podelu i uz današnju tehnologiju dostavi veoma jeftino pomoć najugroženijim.
Finansijski Kolaps 2008
Godinama su Investicioni fondovi, Penzioni fondovi i ostala društva koja kontrolišu i ulažu tuđi kapital ulagali ovaj prikupljeni kapital osiguranika u ne rizične akcije. Akcije koje dugoročno nisu donosile veliki profit, već su garantovale stabilnost investicije i operativni rast.
Međutim u trenucima svetske ekonomske krize iz 2008 godine, ali i ranije određeni fondovi su ulagali u rizičnije sektore privrede. Jedan od najpouzdanijih privrednih sektora za ulaganje je bilo tržište nekretnina. Decenijama je ovo tržište predstavljalo primer tržišta sa stalnim rastom, jednostavno polazilo se od premise da ljudi uvek plaćaju dom. Plaćanje hipoteke je uvek na prvom mestu jer je osnovna potreba čoveka da ima sklonište. Ali ljudska sklonost korupciji i želji da obezbedi sebi najbolje je dovela do sve rizičnijeg upravljanja novcem ovih fondova. Što su investicije bile rizičnije to je i uvećanje kapitala bilo veće.
Kako bi uvećali svoje prihode banke su zbog sigurnosti ovog tržišta dugi niz godina počele da daju ogromne hipoteke. Ne samo da su davali 100% zaduženje već nekada i uzimanje dvostruke hipoteke na jednu nekretnitnu. Provere kako bi dobili ove hipoteke su bile minimalne nekada i zanemarene. Registrovani su apsurdni slučajevi, gde je ista osoba uzimala više hipoteka za jednu nekretninu, pa kupovala manje vrednu nekretninu kako bi podigla još 2 hipoteke na tu nekretninu. Nekada iz iste porodice su dozvoljavali više hipoteka na istu nekretninu. Kako su se krediti gomilali ljudi su jednostavno prestali da plaćaju kredite. Nije jednostavno da plaćate 5 hipoteka na jednu kuću. Ovo je imalo spiralan efekat na ekonomiju i dovelo do krize koje se svi dobro sećamo.
Da se trasnakcije transapretno čuvaju i nekoruptivno zapisiju ovaj apsurd se ne bi desio nikada, jer sistem ne bi dozvolio toliko zaduženje.
Prosto Knjigovodstvo
Prosto knjigovodstvo je sistem za vodjenje finasijskih transakcija u kome se promena upisuje samo jednom. Glavna razlika u odnosu na dvojno knjigovodstvo je što se podaci upisuju jedan ispod drugog, dok u Dvojnom se uvek upisuje i pozitivni i negativni efekat (Potražnja i Dugovanje).
Kada se javila potreba za prostim knjigovodstvom? Nakon što se ljudska rasa transformisala iz Lovca-Sakupljača u organizovanu zajednicu sa primitivnom zemljoradnjom javila se potreba za razmenom dobara ili neke vrednosti. Neko je proizvodio vunu, neko kozu, neko žito kako bi međusobno razmenili proizvode ljudi su morali da kreiraju jedinstveno sredstvo za razmenu vrednosti. Kako je razmena dobijala sve veći obim, društvo se razvijalo i sa formiranjem trgovine između naselja razvila se potreba da se ova trgovina zapisuje. Evidenciju o razmeni su vodile institucije od poverenja pa su današnjim bankama prednjačili hramovi, dvorovi…
Jedni od najranijih istorijskih zapisa su upravo prve ‘Knjigovodstvene Knjige’, otkrivene u Sumeriji ( najstarija civilizacija 8,000 godina pre nove ere). Upravo one predstavljaju jedine zapise koji su sačuvani od nestanka, a možda su to bili i jedini zapisi tog vremena. Zapise su kreirali na bulama ( glinene lopte), tako čuvali zapise o vlasništvu. Kako se društvo razvijalo, i mala sela postajale gradovi, trgovina da se rapidno razvija prosto knjigovodstvo ulazi u prvi plan. Pa postaje temelj za napredak svake države/grada i svakog zemjloradnika/zanatliju.
U vreme vrhunca moći Rimskog Carstva prosto knjigovodstvo je pokazalo svoje nedostatke. Ogromno Rimsko carstvo se oslonilo na izum malih zajednica i zbog svoje jednostavnosti dozvolilo je ogromne manipulacije i malverzacije. Glavni finasijski problemi carstva dolazili su upravo od službenika koji su imali pristup i znanje da manipulišu sistem.
Nakon otkrivanja ‘Novog Sveta’ i razvoja internacionalne preko okenske trgovine bilo je nemoguće tačno voditi finansijski sistem Prostim knjigovdstvom. U ovom periodu je i nastalo Dvojno knjigovodstvo.
Dvojno Knjigovostvo
Prvi naučni rad na temu dvojnog knjigovdstva je napisan od strane Italijanskog matematičara, savremenika i prijatelja Leonarda da Vinčija Luca Pacioli. Knjiga koju je napisao je ‘Summa de arithmetica, geometria, proportioni et proportionalita” i objavljena je u Veneciji 1494, dve godine nakon Kolumba. A ideja iza kreiranja ovog sistema je manja mogućnost malverzacija i veća kontrola velikih korporacija koje su bile u svom začetku.
“Particularis de computis et scripturis” je bio naslov dela knjige za Dvojno knjigovodstvo, a opisalo je osnove dvojnog knjigovodstva, glavnu knjigu, predračun, tabelu, izjavu o dohotku….
Definicija dvojnog Knjigovodstva
Dvojno knjigovdstvo je računovodstveni sistem ili knjigovodstvo koje je bazirano na činjenici da svaka transakcija kompanije mora da ima dva ulaza, pozitivni(potražuje) i negativni(duguje). Svaki upis na strani duga mora imati svoj kontra upis na strani potražnje.
Primer. Ako neko kupi nameštaj u vrednosti od 500 $, vrednost nameštaja u osobe koja je kupila nameštaj se povećala za 500$, ali su finasijska sredstva umanjena za iznos od 500$.
Primer Transakcije dva preduzeća i zapis principima dvojnog knjigovodstva
Kompanija A je kupila građevinski materijal za 100$ od kompanije B. Kompanija A upisuje ovu transakciju na sledeći način, 100$ zapisuju uvećanje građevinskog materijala, vrednost se povećala, ali su finansijska sredstva umanjena za 100$. Kompanija B je unela transakciju na sledeći način, 100$ viška u finasijskim sredstvima ali ujedno 100$ manje gradjevisnkog materijala na lageru.
Mane Dvojnog Knjigovodstva
Sistem Dvojnog Knjigovodstva ima svoje mane i podložan je prevarama. Dva vlasnika različitih preduzeća mogu se dogovoriti da određene poslove zabeleže u Glavnoj Knjzi a drugi da se završe na usmenom dogovoru. Samo u Americi se godisnje utaji 200 milijarde dolara, pa bi rešenje ovog problema bilo veoma profitabilno, ovaj novac može prilično pomoći zaduženim studentima i zdravstvenom sistemu.
Ali najveći igrači na trzistu su upravo oni koji utaje i najviše poreza, godina unazad svedočimo primerima kako najveće kompanije ne plaćaju porez. Pa se tako dešava da kompanije kao štu su Google ili Amazon ne plate dolar poreza Americi.
Trojno Knjigovodstvo – Koncept iz Koga su Kriptovalute Nastale
Trojno Knjigovodstvo? Da koncept Trojnog knjigovodstva postoji i zapravo je stub kreiranja blockchain tehnologije! Nakon Kripto Zlatne Groznice 2017, ljudi su počeli da googlaju ovaj pojam. A samo Trojno knjigovodstvo predstavlja jednu od najrevolucionarnijih finasijskih pronalazaka u našoj istoriji. A prošao je nezapaženo u 20 veku. Da dobro ste pročitali Yuji Ijiri je 1989 godine kreirao naučni rad pod nazivom ‘Momentum Accounting and Triple Entry Bookkeeping’ (Momentalno računovnodstvo i Trojno Knjigovodstvo).
Razlog zbog male popularnosti ovog otkrića je jednostavan, tehnologija nije dozvoljavala razvoj trojnog knjigovodstva do 2008 godine. Trojno knjigovodstvo predstavlja kombinaciju kriptografije i računovdstva, sa jednim ciljem da decentralizuje knjigovodstvo i učini ga nekoruptivnim.
Do 2005 godine njegov naučni rad je ostao neprimećen, a onda je kreirano moderno delo poznatog kriptografa Ian Grigg-a. U toku 2006/2007 godine, nepoznati programer poznat pod pseudonimom Satoshi Nakamoto naleteo na oba ova dela. Impresioniran mogućnostima koje ovaj sistem može da pruži počeo je da razmišlja kako da kreira sistem sa željenim karatkeristikama.
Satošijem naučni rad(white papper) je poznat pod imenom “Bitcoin” ili kako sada mainstream mediji zovu ovu tehnologiju BlockChain.
Dakle sta je onda trojno knjigovdstvo ako je to ujedno i Bitcoin? Trojno Knjigovstvo je koncept koji je primenjen kako bi se razvila kriptovaluta Bitcoin a on predstavlja samo jednu od primena koncepta Trojnog Knjigovdstva.
Dakle funckija ovog koncepta je sledeća, da dva fizička ili pravna lica mogu obaviti bilo kakvu razmenu vrednosti, ali upis ove transkacije neće kompanije već decentralizovano telo koje je nepodložno manipulaciji(algoritam), a kako bi se osigurala sigurnost i tačnost. Sve je kriptovano do nivoa nemoguće dekripcije ili jednostavo zahteva resurse za dekripciju koji nisu dostupni. Poslednji stepen sigurnosti celokupnog upisa svake transakcije je i decentralizovana baza podataka koja je distribuirana na svim računarima mreže. Kad kažem svi računari mreže mislim na famozne rudare/majnere, a funkcija kripto rudara nije da kopa Kriptovalute, nego da čuva zapise i rešava komplikovane algoritme kako bezbednost upisa nikada ne bi bila kompromitovana.
Primer Transakcije u Trojnom Knjigovodstvu
Pr. Osoba A je kupila nameštaj za 100$ od Osobe B. Prilikom razmene računovodstveni upis koji su oni izvršili preuzima algoritam i upisuje u centralnu knjigu. Pre upisa ove informacije se kriptuju na način da se ne mogu hakovati (izmeniti). Prilikom upisa transakcije ne postoje lični podaci korisnika, već niz brojeva koji predstavlja račune osoba koje trguju. A ovaj niz predstavlja niz njihovog kripto novčanika, slično je email adresi. Transakcija koje su obaveile ove osobe ostaje zauvek upisana u centralnoj knjizi i stoji zauvek nepromenjena.
Primene modela Trojnog knjigovodstva:
Primena Modela Trojnog Knjigovodstva (Blockchain Tehnologija) za Izbore:
U velikoj većini država sveta se veoma lako manipuliše brojem glasova i viškom osoba koje glasaju. Naša država ima ovaj problem pristuan decenijama kao i velika većina država u razvoju. Primenom Blockchain tehnologije, kocepta trojnog knjigovdstva ovaj problem bi bio lako rešiv. Svaki glasač ima svoj digitalni ID, jedinsvenu kriptovalutu koji predstavlja jedan jedinstveni glas. Prilikom glasanja razmenom svog kripto tokena bi glasao, a ovaj glas bi ostao zauvek upisan na Blockchain-u kriptovalute koja je upotrebljena za ovaj sistem. Uz sigurnost koju nudi Blockchain tehnologija ovakav sistem bi postao jedini pravedni sistem za glasanje na svetu.
Primena Modela Trojnog Knjigovodstva (Blockchain Tehnologija) za Raspodelu Humanitarne Pomoći
U velikoj većini slučajeva humanitarnu pomoć dobijaju zemlje koje nemaju razvijene institucije i demokratiju. U ovakvim državama sredstva završe u rukama ljudi kojima nisu namenjena. Upotrebom Trojnog Knjigovdstva bi praćenje dostave pomoći bilo jednostavno i 100% sigurno.
Primena Modela Trojnog Knjigovodstva (Blockchain Tehnologija) – Novac ( Bitcoin i Kriptovalute Čija je Funkcija Prenos Vrednosti )
Uhhh, ova tema većini ljudi izgleda veoma apsktrakno, kako da poverujem da je moj novac segment nekog koda, koji ne kontroliše nijedna država, nijedna institucija? Prelazak sa plemenitih metala na papirni novac je idetično bio težak, struja i automobili nisu prošli drugačije tako da je ovo normalna reakcija svakog čoveka kada trebamo promeniti naviku kstaru milenijumima…
Međutim ukoliko bi usvojili princip Trojnog knjigovdstva prilikom štampanja novca, mnogo bi se lakše vodilo računa o obimu novca, inflaciji i malverzacijama koje se dešavaju na finasijskog valutnom tržištu.
Ostale primene Trojnog knjigovodstva su:
- Zaštita Autorskih Prava
- MikroTranskacije za Prodaju Contenta
- Autonomni Sistemi Koji Imaju Funkciju Transportnih Preduzeća
- Razmena Valuta bez Provizije
- Instatna transakcija bilo gde u svetu
Vodič Za Kriptovalute
Manifest BlockChain Tehnologije (Kriptovaluta) – Satoši Nakamoto ‘Bitcoin
31. Oktobra 2008, dogodila se najveća revolucija u načinu plaćanja i potrebe da centralizovani sistemi upravljaju našim novce, transakcijama, ličnim podacima. Ovu promenu pokrenuo je Satoshi Nakamoto kada je izbacio white papper (naučni radi) nazvan ‘Bitcoin’.
Glavno obećanje ovog dokumenta je da prikaže nedostatke sadašnjeg finasijskog modela – poznatom po nazivom ‘fiat valuta’. Problem poverenja prilikom trgovanja, naročito nakon pojave online kupovine je postao veliki. Anonimnost koju internet može pružiti je doveo do ogromnih finasijskih gubitaka zbog različitih prevara, krađa… Pored finansijskog tu je i problem gubitka naših personalnih informacija od strane ogromnih sistema kojima verujemo.
Svestan problema centralizacije i korupcije, Satoshi je znao da subjekat koji verifikuje transakcije na interentu mora biti matematicki algoritam.Uvideo je da možemo izbaciti posrednika za razmenu novca putem matematike i kriptografije. U svom white papper-u objasnio i skicirao šemu kako budući sistemi za plaćane treba da izgledaju a da ispunjavaju sledeće kriterijume:
- Da budu ne koruptivni
- Da ne mogu biti manipulisani
- Da imaju ograničenu distribuciju
- Da štite privatnost
- Da osiguravaju poverljivost
- Da nema mogućnosti prevare
Bitcoin (Blockchain; Kriptovaluta) je ledger/data baza (srp. Prev. Glavna Knjiga) ili baza podataka. Ova baza podataka je distribuirana. Što znači da se nalazi na mnogo različitih nodova (računara koji ‘majnuju’ ili ‘rudare’), tako da tačnu verziju baze podataka svih transakcija čuva svaki učesnik mreže (rudar/majner).
Uloga rudara je da mreža funkcioniše, a druga funkcija je osiguranje podataka. Satoši je uveo koncept konsenzusa, koji osigurava da je svaki upisani podatak u ledgeru/bazi podataka/Galvnoj Knjizi 100% ispravan i validan. Informacije koje se naknadno ubacuju ne mogu nikako izmeniti predhodne upise. Ove informacije predstavljaju zapise o vašem vlasništvu nad digitalnom imovinom/kriptovalutom (zapisi transakcija koji su se dogodili na mreži).
100% sigurnost mreže je garantovana od strane učesnika mreže. Jer svaki učensnik mreže (nod) mora da čuva poselednju verifikovanu kopiju celokupne baze podataka (ledgera/Glavne Knjige) sistema (Kriptovalute).
Kako bi mreža bila što sigurnija određena nagrada je predviđena za kripto rudare koji održavaju mrežu. Nagrada kripto rudara je proporcijalna Hash snazi (računarska snaga kojom kripto rudar doprinosi sigurnosti mreže) koju su proizveli za mrežu (Kriptovalutu).
U bliskoj prošlosti nismo imali 7 nm procesore sa više jezgara, 1 gbs internet, pa je prenos podataka bio izuzetno spor. Kako bi transakcije sa kriptovalutama bile sigurne postojala je potreba za institucijama koje će mogućiti potrebne performanse, a to su Banke.
Obzirom da su vremenom postali monopolisti u biznisu transfera novca, centralizacija moći je dovela do korupcije. Pa umesto da Banke naplaćuju realnu cenu troškova prenosa novca, Banke naplaćuju provizije koje bez obzira na fiksnu ceku troškova prenosa naplaćuju procentualno kao svoju uslugu.
Provizija je apsurdno najveća za najmanje transakcije, pa oni koji su najugroženiji (najsiromašniji) daju najviše novca za svoje transakcije. Glavna funkcija Banke kao subjekta koji služi za transfer novca je da reši ‘Problem Duplog-Trošenja’ (Double Spent Problem). Ovo je bila najveća prepreka za kreiranje kriptovaluta, koju je Satoši rešio.
Naziv Blockchain Tehnologija potiče od načina čuvanja podataka. Podaci u Blockchain bazi podataka se čuvaju u takozvane blokove, a svaki novokreirani blok se dodaje na postojeći lanac blokova svih transakcija. Tako je i nastalo ime kao kovanica reči Block(Blok) i Chain (lanac).
Svrha Bitcoin white papper je da kreira peer-to-peer elektronski sistem plaćanja. A jedan od glavnih motiva je da neko može prebaciti novac od tačke A do tačke B bez računa u banci i provizije.
Opis procesa plaćanja Kriptovalutama:
- Osoba kreira svoj novčanik koji odmah generiše privatni ključ. ( proces je sličan kreiranju emaila, a vaš privatni ključ je zapravo lozinka za pristup vašem kripto tekućem računu)
- Upotrebom digitalnog potpisa Iz privatnog ključa se kreira vaš javni ključ (to je vaš kriptovalutni tekući račun). Proces je nije reverzibilan tako da nikada ne možete kreirati privatni ključ upotrebom javnog ključa.
- Transkcija se odvija tako što upišete javnu adresu u vaš novčanik i potvrdite transakciju vašim privatnim ključem (slično plaćanju karticom sa upotrebom PIN koda).
Šta Znači ‘’Double Spent Problem’’ i kako ga Kriptovalute Rešavaju?
Glavni problem kriptovaluta kao digitalnog novca je bila mogućnost lakog falsifikovanja valute. Odnosno lakog kopiranja i mogućnosti duple potrošnje na više različitih mesta istovremeno. Internet je ogroman i za neke ljude anoniman, pa su prevare veoma česta pojava. Upravo su ovi problemi predstavljali najveći izazov u kreiranju kriptovaluta.
Double Spending Problem, predstavlja duplo trošenje istog novca.
Kako keš rešava ovaj problem? Ukoliko želite da kupite hamburger u McDonalds-u, prilikom preuzimanja hamburgera vi fizički dajete novčanicu od sto dinara koja više nije u vašem vlasništvu već u vlasništvu McDonalds-a. Dakle ne možete potrožiti dva puta isti novac. Kriptovalute su digitalni novac, ne fizicki keš, zato postoji mogućnost da se transakcija kopira i upotrebi isti novac. Lakše je kopirati digitalni ključ, ali ne možete štampati novac.
Kako cryptovalute resavaju ovaj problem? Ovaj problem se resava implementacijom mehanizma potvrde i čuvanja svih transakcija u tkz univerzalnu bazu podataka (ledger/glavnu knjigu). Svaka transakcija na Bitcoina (Blockchain) sistemu se upisuje u hronološkom redu. Vremenski se markira svaka transakcija u bazi podataka. Tako da Bitcoin od svog starta 2009 godine beleži svaku transakciju koja se dogodila na sistemu. Na svakih 10 minuta se kreira novi block (grupa transkacija koja su se dogodile u ovom vremenskom intervalu). Nakon kreiranja novog bloka i upisa svih transakcija u taj blok, svi nodovi (Čvorovi, prostije računari rudara) celokupne blockchain mreže potvrđuju validnost informacija i bloka i vezuju ga za poslednji ugrađeni blok na lancu.
Primer kako Kriptovalute(Blockchain Tehnologija) sprečava dvostruko trošenje:
Želite u supermarketu da potrošite 1 Kriptovalutu. U momentu plaćanja računa vašom kriptovalutom u supermarketu, vi istovremeno prebacujete novac na drugu javnu adresu. I zaparvo obe transakcije će biti ubeležene i povezane sa javnom adresom koja je tražila ove transakcije. Pošto se hronološki transakcija u supermarketu desila ranije, rudari su prvu transakciju potvrdili, a druga transakcija je ostala ne verifikovana. Rudari su procenili da naša druga transakcija nije validna tako što su su proverili celokupni blockchain i uvideli da sa vaom javnom adresom je povezana samo 1 Kriptovaluta, dok druga transakcija ostaje nepotvrđena jer nema sredstava za njeno izvršenje.
Ali šta se dešava ako su obe transakcije istovremeno bez milisekunde razlike izvršene? Obe transakcije će krenuti u proces verifikacije, međutim da bi transkcija bila validna potrebno je 6 verifikacija. To znači da pored inicijalnog bloka koji upisuje transakciju i 6 narednih blokova koji se ugrađuju su povezani i određeni matematički algoritmi verifikuju prethodni blok. Tako da bi promenio tačnost transakcije osoba mora promeniti 6 prethodna bloka da bi validovao onaj koji ima informacije o transkcije. Računarkska Snaga koja je potrebna da se učini promena 6 bloka je ogromna gotovo nemoguća za pokrenuti, uvek predstavlja veći trošak nego dobitak.
Kako double spent moze da se desi?
51% Napad je teoretski napad kada haker poseduje 51% hash snage mreze (što je jednostavno nemoguće).
Brzi Napad: Možete ga prepoznati tako što sa iste adrese korisnik pokušava da pošalje nebrojeno mnogo double spending transakcija. Ovaj problem se rešava tako što će te sačekati svih 6 transakcija kako bi potvrdili validnost transakcije. Od 2009 godine Bitcoin je izložen napadima, jer je nagrada za proboj ove mreže u ovom trenutku 197,000,000,000$ koliko je tržišna kapitalizacija Bitcoina.
Principi Decentralizacije – Misija Kriptovaluta
Decentralizacija je proces distribucije funkcija, moći, ljudi ili stvari od centralnog autoriteta odlučivanja. Sve kriptovalute polažu napore da budu isključivo decentralizovani subjekti, a ne centralizovani recimo kao Facebook. Zašto Kriptovalute čuvaju svoju bazu podataka decentralizovano? Glavni razlog je nekoruptivnost i neprobojnost sistema, jer se podaci ne drže na jednom mestu, pa ako neko hakuje jedan ili više noda nije problem jer je tačna verzija baze podataka distribuirana svakom učesniku mreže.
Ovo je glavna prednost decentralizacije i modela decentralizacije koji se koristi u Blockchain tehnologiji. Jer je cetralizovana baza podataka sklona sigurnosnim rizicima (jedan hack ugrožava sve učesnike mreže), dok decentralizacija blockchaina omogućava punu transparetnost protoka novca na mreži koju je nemoguće korumpirati.
Svaki node (majner/rudar) ili korisnik Kriptovalute u blockchainu ima kopiju celokupnoe data baze(glavne knjige) svih transakcija i njegova izmena je nemoguca jer je distribuiran na nebrojeno uređaja. Ne postoji ni jedan korisnik mreže koji je povlašćen i ima veća ovlašćenja od drugog korisnika. A mrežu kontroliše pre svega matematička formula koja je ne koruptivna. Majnovanje ili Rudarenje zapravo predstavlja validaciju transakcija izvršenih na određenoj kriptovaluti ili Blockchainu. Kako bi obezbedile ova svojstva Kriptovalute imaju razne varijacije konsenzus mehanizma proof of work, proof of burn, proof of stake. Recimo Bitcoin Kriptovaluta koristi Timestamping schemes (Šeme za Vremensko Markiranje Podataka) i proof-of-work(POW) konsenzus mehanizam.
7 Glavnih Odlika Decentralizacije Kriptovaluta ili Blockchain Tehnologije su:
- Kada je napadnuta decentralizovana organizacija postaje više otvorena i decantralizaovana. Ovo je čini skoro nemogućom za manipulaciju.
- Otvoreni decentralizovani sistem nema centralnu bazu odlučivanja (iznegnuta korupcija pri odlučivanju), već je ona diversifikovana na ceo sistem. Svaki pojedinac ima jednako pravo glasa.
- Odlićni sistemi mogu lako mutirati i adaptirati se postojećim okolnostima.
- Decentralizovane organizacije se lako kriju.
- Kada industrija postane decentralizovana (nema monopola) ukupni profit opada ali se ravnomernije raspoređuje zarada.
- Stavite ljude u decentralizovan sistem i oni će sami pokušati da doprinesu njegovom razvoju. Veliki broj Kriptovaluta održavaju i unapređuju upravo volonteri koji žele da doprinesu decentralizovanom sistemu.
Investiranje u Kriptovalute ili Trgovina Kriptovalutama
Ako se vodite parolom Vorena Bafeta – ‘Nikad ne investiraj u ono što ne razumeš’, pre nego što uopšte pomislite da investirate u kriptovalute, potrebno je uraditi uraditi svojevrsno istraživanje. Ako ste do sada pročitali deo teksta koji je predhodio ovom, načinili ste dobar prvi korak. Postoji mnoštvo besplatnog materijala i vodiča, kao što je i ovaj. Puno korisnih linkova možete naći i na našem sajtu.
Naravno, istraživanja nikad dosta, a moj savet je da pre ulaganja u kriptovalute utroštite najmanje 24 sata efektivnog čitanja o ovoj temi. Ipak, nemojte se bojati ako ne možete za kratko vreme razumeti sve detalje vezane za funkcionisanje kriptovaluta. To je normalno, jer mali broj ljudi ima potrebno predznanje za razumevanje ovih stvari, koje su prožete, za nekog ko nije specijalizovano tehnološki obrazovan, apstraktnim tehnološkim pojmovima. Bitno je da shvatite generalno način funkcionisanja kriptovaluta, njihovu svrhu, značaj, upotrebljivost, i na osnovu toga procenite samu njihovu vrednost, a kasnije i vrednost specifičnih atributa koji svaka od kriptovaluta poseduje, pored svoje osnovne funkcije, a to je mogućnost obavljanja transakcije(zbog toga ih ima tako mnogo, svaka nudi svoje rešenje za prevazilaženje odredjenih problma).
Da bi investirali u nešto morate znati da li je vrednost toga što kupujete adekvatna ceni. Kada su kriptovalute u pitanju, morate razumeti prvo odakle dolazi vrednost kriptovaluta, da biste mogli da procenite kako će se njihova vrednost kretati.
Šta znači investiranje u kriptovalute?
Postoje dva načina kako možete investirati u crypto, prvi je kupovina i trgovanje kriptovalutama (kripto trejdingom), drugi je ulaganje u opremu za majning (rudarenje).
Kako da krenete sa investiranjem u kriptovalute?
Uovom delu pričaćemo o investiranju u vidu trejdinga. Da biste počeli sa trgovinom kriptovaluta, morate naći njihov izvor, koji može biti u vidu online menjačnica (postoje i fizički automati za razmenu), ili u vidu pojedinca koji ih poseduje i ima želju da ih proda. Kako velika većina ljudi u zadnje vreme nema u svom okruženju majnera ili trejdera, Vaš izbor će najverovatnije biti neka od menjačnica. Ukoliko ste kupili kriptovalutu, to znači upravo to, kupili ste je i sada je posedujete. Možete je prebaciti sa menjačnice na svoj wallet, ili nano ledger, možete je poslati nekom drugom, ili šta god vam padne na pamet. Za neke je ovo bitna razlika u odnosu na forex trgovanje recimo, gde vi faktički ništa ne posedujete.
Koje su najpopularnije platforme za trgovanje kriptovalutama/ crypto trading(Menjačnice)?
Pri izboru menjačnice možete se voditi nekolicinom faktora:
Reputacija – najbolje je informisati se o ovome citajući iskustva drugih korisnika, dobro poznate sajtove, ili forume poput BitcoinTalk-a, reddit-a, i dr.
Provizija – Menjačnice ostvaruju profit tako što uzimaju odredjeni procenat provizije na uplate, transakcije i isplate. Ovi procenti mogu značajno da se razlikuju od menjačnice do menjačnice, i vrlo su značajna stavka.
Metoda uplate – ova stavka takodje varira medju menjačnicama. Neke menjačnice primaju uplate samo putem kriptovaluta, neke primaju i uplate u FIAT valutama, putem bankovnih kartica, ili paypal-a.
Verifikacija – neke menjaćnice vam traže da verifikujete svoj identitet slanjem dokumenata, slika, i slićnih stvari, da biste mogli da uplatite ili povučete novac, dok vas druge puštaju da ostanete anonimni. Verifikacija može biti dosadan proces, i da potraje nekoliko dana, pa i više.
Izbor kriptovaluta na menjačnici – ukoliko ste sopstvenom analizom pronašli neku specifičnu valutu u koju biste voleli da investirate, potražite na kojim menjačnicama je moguće njom trgovati.
Šta kriptovalutama daje vrednost?
Bitcoin je prva svetska decentralizovana digitalna valuta. Njegova vrednost dolazi od činjenice da ni jedna osoba, organizacija, institucija, nema kontrolu nad njim. Svako ga može kupiti, poslati, primiti, i niko vam ne može narediti da sa njim nešto uradite. On je vrsta novca koji je slobodan od svake vrste diktature, opresije ili hiperinflacije, i idealan je kao finansijsko sredstvo za ljude koji žive u takvim uslovima. Druge kriptovalute (ili alt coin-i), takodje imaju funkciju transakcije, koja može biti brža, ili jeftinija u odnosu na bitcoin, ali mogu imati i potpuno druge funkcije po kojima su specifični, i uglavnom su te njihove specifičnosti ono što im daje vrednost.
Što se same cene tiće, ovde stvari više nisu tako komplikovane, iako se naizgled čini da jesu. Jednostavno je, sa finansijskog aspekta, kriptovaluti cenu odredjuje novac koji su ljudi investirali u ovu valutu, a promenu cene odredjuje tempo i trend ovog ulaganja novca, ponuda i potražnja, kao uostalom i svako dobro kojim se može trgovati na bilo kojoj berzi.
Ako uzmemo primer bitcoina, u trenutku dok ovo pišem on vredi 4066.11 dolara. Kako je ova brojka dobijena? Postoji 17,613,062 bitcoin-a u cirkulaciji, a vrednost koju su do sada ljudi u njih investirali je 71,616,598,762 dolara. Dakle ljudi su platili 71616598762 dolara da bi posedovali 17,613,062 bitcoin-a. Prostom deobom ove dve stavke dobijamo trenutnu cenu.
Dakle stanovište da bitcoin-u ništa realno ne podržava vrednost je pogrešno, uvek je podržava novac ljudi već koji su ljudi u njega investirali. Koliko vredi sam novac, to je već tema za neku drugu diskusiju. Dakle ne možemo reći da bitcoin-u ništa realno ne daje vrednost, ali možemo reći da je u ovoj fazi korišćenja zavisno povezan za sam novac, iliti FIAT valute. Ja i ostali kripto entuzijasti se nadamo da će se ovaj odnos u njihovoj povezanosti promeniti, a da će na kraju inferiornija valuta postati marginalizovana.
Odlika ukupne količine bitcoina je i da je njen broj ograničen i neće se više menjati (BTC JE OGRANIČEN RESURS!). Može postojati tačno 21,000,000 bitcoina i taj broj neće rasti. Ukupna količina cirkulišućih bitcoina trenutno je 17,613,062, kao što je već napomenuto, taj broj će rasti po unapred odredjenoj šemi do 21,000,000 (uglavnom kroz proces rudarenja), i to se više neće menjati.
Da li je moguće lako zaraditi novac kripto trejdingom/ trgovanjem kripto valutama?
Da, moguće je, ali ujedno i malo verovatno ukoliko nemate potrebno predznanje i iskustvo. Statistika kaže da grubo 80% trejdera gubi novac, dok 20% zaradjuje. Verovatnoća se povećava ako imate ranijeg iskustva u klasičnom berzanskom trgovanju, foreksom i sl, ako ste napravili analizu tržišta, naučili ponešto o tehničkoj i fundamentalnoj analitici. Nije mi namera da vas uplašim, samo da izazovem opreznost.
Što se kripto trejdinga tiče, i ja kao i mnogi drugi trejderi držim do poznate floskule – ‘invest only what you can afford to lose’. Nikako se ne zalićite od samog početka, možete se gadno opeći. Osetio sam to na svojoj koži, jer nisam slušao savete iskusnijih. Analizirajte šta se dešavalo u prošlosti, jer se ciklusi ponekad ponavljaju. Ali, na kraju, odluke koje donosite su uvek samo vaše, tako da najbolji način je da sami udjete u kripto trejding, iskusite na ličnom primeru i počnete polako da gradite svoj portfolio.
Kako da najjednostavnije kupim Kriptovalute iz Srbije?
Kao što je ranije spomenuto, kriptovalutu možete kupiti na menjačnici ili od pojedinca. Sa pojedincem se možete dogovoriti oko cene, i jednostavno izvršiti transakciju sa njegovog wallet-a na vaš. Naravno budite pažljivi, najbolje je ako lično poznajete osobu.
Što se menjačnica tiče, kao što već rečeno, neke menjačnice primaju uplate u FIAT valutama, neke ne. Neretko se dešava da one koje primaju, nemaju veliki izbor kriptovaluta kojima možete da trgujete. Najbitnije za početak je da zamenite svoju FIAT valutu u bitcoin ili neku od drugih najprihvaćenijih alt coina (uglavnom Etherium, Litecoin, Ripple), a kasnije tu valutu možete prebaciti u maltene bilo koju drugu menjačnicu, i zameniti je za bilo koju valutu koju ona ima u ponudi za trgovinu. Dakle, nadjite menjačnicu koja menja FIAT valutu za kriptovalute, i vaša priča sa kripto trejdingom počinje.
Ako hoćete preporuku za ovakvu menjačnicu, cex.io, bitfinex.com, kucoin.com iz mog iskustva dobro funcioniše sa uplatama iz naših banaka.
Kako da osiguram svoje Kriptovalute?
Kada prvi put dođete u dodir sa kriptovalutama, velika količina vesti će prikazivati različite prevare i otimanje miliona vrednih kriptovaluta. Kako da se vi osigurate ako neke velike menjačnice ne mogu? Zapravo kriptovalute su najsigurniji način da sačuvate vrednost u nekoj valuti. Najbitnije je da vaš privatni ključ držite na sigurnom, ali hajde da objasnimo osnovne pojmove i kako da sačuvate vaše kriptovalute.
Šta je Kripto Novčanik (crypto wallet)?
Čuvanje bitcoin-a na apsolutno bezbedan način nekome može delovati komplikovano, prvenstveno jer ga ne možete fizički negde premestiti kao u sef banke ili ispod kreveta. Ovim sredstvima se pristupa putem bitcoin adrese koja se sastoji od privatnih i javnih ključeva(keys).
Wallet(novčanik) za kriptovalute čuva vaše privatne i javne ključeve, koji su neophodni da bi mogli da šaljete i primate sredstva u kriptovalutama. Kreiranje svog novčanika je slično otvaranju računa u banci. Samo je dosta lakše i jednostavnije.
Kriptovalute koriste kriptografiju za obezbedjivanje i verifikaciju transakcija kao i kontrolisanje stvaranja novih jedinica valute. Kriptografija čini samu osnovu kriptovaluta, otuda su i dobile prvi deo svog imena. Kao što je već spomenuto, kod kriptovaluta nije potrebna treća strana u vidu centralne banke i sl. za čuvanje vašeg naloga i verifikaciju transakcija. Ceo sistem je distribuiran. Svaki korisnik može kriptografski verifikvati svaku transakciju.
Šta su javni i privatni ključevi?
Na javne i privatne ključeve možete gledati kao na korisničko ime i šifru, gde bi javni ključ bio korisničko ime a privatni šifra. Novčanici se sastoji od parova javnih i privatnih ključeva. Svakome kome je poznata kriptografija biće mu logičan i koncept javnih i privatnih klučeva. Programeri ih koriste ponekad kao sredstvo za stvaranje bezbedne komunikacije.
Uporedimo ključeve sa korisničkim imenom i šifrom za stvaranje npr gmail naloga. Ako nikada niste koristili gmail, prvo što je potrebno je da napravte nalog. Pravljenje naloga se sastoji od pravljenja korisničkog imena i šifre. Korisničko ime možete otvoriti prema javnosti da ga svako može videti, kako bi znali recimo na koju adresu da vam pošalju email poruku. Dok je šifra samo za vašu upotrebu i daje vam pristup nalogu i sva prava koja uz njega idu. Koristeći šifru, imate uvid u transakcije koje su se desile, a možete napraviti i nove(drugim rečima možete gledati stare i slati nove mail-ove).
Ako uporedimo ovo sa Bitcoin mrežom javni ključ bi predstavljao korisničko ime a privatni ključ šifru. Ako želite da vam odredjeni subjekti šalju sredstva, podelićete sa njima svoj javni ključ. Ako vi želite da pošaljete sredstva nekome biće vam potreban i vaš privatni ključ, ali njega nikada ne delite ni sa kim.
Šta ako izgubim privatni ključ?
Ukoliko izgubite privatni ključ, izgubili ste pristup vašem nalogu na bitcoin mreži. Da, ovo dalje znači da ste izgubili pristup svojim sredstvima. Iako će i dalje sredstva stajati na vašem nalogu, izgubili biste mogućnost da im pristupite. Ne postoji opcija ‘forgot my password’ kao kod kreiranja gmaila, ili naloga na bilo kojoj centralizovanoj mreži. Dakle, iako je dobro imati vaše novčanike van menjačnica, treba biti oprezan, kao i razumeti uključene rizike.
U kojem tipu novčanika da čuvam svoju kriptovalutu?
Nakon što ste jednom kupili kriptovalutu, imate opciju da ona stoji na samoj menjačnici, ili da je prebacite na svoj privatni wallet. Gde ćete čuvati svoju valutu uglavnom zavisi od toga na kakav način želite da trejdujete. Ukoliko samo hoćete da kupite kriptovalutu i čekate neko duže vreme da joj cena značajnije poraste, možete je slobodno prebaciti na svoj privatni wallet. Ako pak želite da trejdujete na dnevnom ili nedeljnom nivou, mnogo je lakše držati novac na nalogu na menjačnici(na menjačnicama ćete takodje imati wallete gde vam stoje sredstva, ali oni će ih kontrolisati, tj kontrolisati privatne ključeve).
Imajte u vidu da čuvanjem novca na menjačnicama vi im u stvari dajete kontrolu nad svojim sredstvima. Pošto one čuvaju sredstva milionima različitih ljudi uzimaju se za sigurne. U godinama iza nas neke manje menjačnice su pokazale odredjene ranjivosti na hakerske napade, a neke manje poznate su čak dovodjene u vezu sa kradjom sredstava sa naloga korisnika.
Koje vrste kripto novčanika (walleta) postoje?
Wallet-e možemo podeliti na dve grupe, hot wallet-i i cold wallet-i.
Hot wallet-i su najčešće u vidu desktop i mobilnih aplikacija. Oni obično imaju pristup internetu. Uglavnom se koriste za svakodnevne kripto transakcije, ne za dugotrajno čuvanje. U poredjenju sa čuvanjem sredstava na menjačnicama, ovaj način je sigurniji. Treba napomenuti i da postoje wallet-i koji mogu čuvati samo jednu valutu, i oni koji mogu čuvati preko 10. Odabraćete u zavisnosti od onoga za šta će vam služiti. Popularni desktop walleti su recimo exodus i jaxx, edge je u vidu mobilne aplikacije, atomic je i za desktop i za mobilni.
Cold wallet-i su vidu papirnih i hardverskih(hard) wallet-a. Kako su veoma sigurni, oni se koriste za dugotrajno čuvanje većih količina sredstava. Nisu povezani na internet. Neki hard wallet-i mogu biti povezani na internet kada je to potrebno.
Papirni wallet-i predstavljaju samo papir na kome ste predhodno odštampali svoj privatni ključ. Računaju se veoma sigurnim, osim što treba paziti da se sam papir ne pohaba.
Hardver(hard) wallet-i su u stvari fizički uredjaji koji čuvaju privatne ključeve vaših kripto sredstava. Najpoznatiji su trezor i nano ledger. Računaju se kao najsigurniji metod čuvanja.
Lista 5 Najpoznatijih Kriptovaluta
Trenutno ima više od 2000+ Kriptovaluta dostupnih na tržištu, ali koje su ona najpoznatije odnosno koje valute imaju najveću tržišnu kapitalizaciju, najveću korisničku bazu… Bitcoin je digitalno zlato, a Litecoin mnogi smatraju digitalnim srebrom. Međutim u ovu listu moramo uvrstiti Ethereum koji je prva primena smart contracts i zapravo prva platforma na kojoj možete praviti DAAPS.
Bitcoin
Šta reći.. Prvorodjeni; prvi medju jednakima. Gamechanger. Samo je on THE coin, ostali su altcoin-i. Bolja reč od prvi, verovatno bi bila nulti.
Nastao je 2009. godine, kada je pojedinac ili grupa ljudi pod pseudonimom Satoshi Nakamoto napravio platformu koja podržava digitalnu valutu.
Ova platforma je napravljena na konceptu ‘proof of work’ podataka koji su veoma zahtevni za produkovanje ali ih je lako verifikovati. U slučaju Bitcoin-a, ovi podaci se produkuju putem procesa koji se naziva mining (rudarenje). Ovaj proces podrazumeva rešavanje komplikovanog algoritma od strane vašeg kompjutera ili specijalizovanog uredjaja, u zamenu za novostvorenu valutu. Ova valuta je vredna onoliko koliko odredi tržište. Transakcije su povezane za Bitcoin adresu korisnika (ili javni ključ), koje se čuvaju u glavnoj bazi podataka koja se naziva blockchain. Ako se ovaj korisnička adresa može dovesti u vezu sa identitetom neke osobe, transakcije sa te adrese nisu anonimne. Glavna odlika Bitcoin blockchain-a je da je to otvorena, distribuirana baza podataka. Zbog distribuirane prirode ove mreže transakcije na njoj su verifikovane konsenzusom svakog člana mreže, što obezbedjuje sigurnost i verodostojnost, istovremeno ukidajući potrebu za trećom stranom koja bi nadgledala sve ove procese.
Da sumiramo u jednoj rečenici, Bitcoin je platforma koja predstavlja bazu podataka na kojoj ljudi mogu rudariti, čuvati ili trgovati bitcoin-ima, koji predstavljaju digitalnu formu valute, stvorenu putem kompjuterskog algoritma, koji ne odgovara ni jednom centralizovanom autoritetu.
Ethereum (ETH)
Ether je token koji u osnovi pokreće Ethereum blockchain, ali igra nešto drugačiju ulogu nego bitcoin na Bitcoin-ovom blockchain-u. Iako se i ether-om trguje na javnom tržištu, uz variranje cene na sličan način, po strukturi su drugačiji. Ether nije zamišljen da bude jedinica valute na peer-to-peer finansijskoj mreži, već deluje kao pogonsko sredstvo koje pokreće Ethereum mrežu.
Na svom najvišem nivou Ethereum je open-source platforma na kojoj se izvršavaju smart contract-i. Kada se smart contract kreira na Ethereum blockchain-u, on postaje samoizvršavajuć, i realizuje se kada se dostignu naznačeni uslovi. Samo izvršavanje ugovora zahteva odredjene računarske resurse, gde ether stupa na scenu. Ether omogućuje izvršavanje smart contract-a, zato kažemo da je ether pogonsko sredstvo ove platforme. On obezbedjuje podsticaj nodovima (nodes – delovi ethereum blockchain-a) da verifikuju blokove, koji u sebi sadrže kod smart contract-a. Svaki put kada nod verifikuje novi blok, biva nagradjen sa 5 novih eter-a. Novi blokovi ovako nastaju svakih 15-17 sekundi. Postoji mogućnost i da nodovi nadju rešenje za verifikaciju bloka i izvan mreže, i kada je ovo slučaj ti nodovi bivaju nagradjeni sa 2-3 ether-a. Pojedinci koji koriste aplikacije na decentralizovanoj Ethereum platformi moraju platiti ether-om za usluge. Developeri imaju podsticaj da prave aplikacije na ovoj platformi zato što će biti isplaćeni u ether-u za svoj rad. Oni će takodje biti motivisani da prave što kvalitetnije aplikacije, jer će manje efikasne aplikacije najverovatnije biti skuplje i manje korišćene od boljih alternativa.
Krajnji način upotrebe ove platforme će u većini slučajeva biti pojednostavljen u vidu klika, i kako se upotreba Ethereum-a bude širila, tokeni će se rapidno i u velikoj meri razmenjivati izmedju rudara i korisnika. Vrednost ethera će uvek direktno zavisiti od masovnosti upotrebe Ethereuma. Ethereum takodje koristi ‘proof of stake’ protokol za izvršavanje
Litecoin (LTC)
Litecoin je kriptovaluta osnovana od strane Charlie Lee-a 2011. godine. Tehnički je vrlo slična bitcoin-u, pa ga neki zovu bitcoin-ovim mladjim bratom. Zapravo je nastao kao fork Bitcoin-a, sa kojim doduše ima i razlika, uključujući činjenicu da je blok isprocesuiran na svaka 2.5 minuta(4x brže od bitcoin-a), ali uz veću težinu algoritma.
Ovo čini da Litecoin bude teži za rudarenje, ali brži za transakcije.
Nisu samo brže transakcije u pitanju, Litecoin ima brzu tehnološku ekspanziju i uspešno pravi nova partnerstva, kao što je na primer dobro realizovano dodavanje Lightning network-a mreži, koje je kod Litecoina funkcionisalo bolje od samog bitcoin-a(kome je u početku napravilo više problema nego što je rešilo).
Litecoin je altcoin koji je već dugo na tržištu, sa puno uspešnih partnerstava i visokim obimom trgovanja, ali nije sve baš uvek bilo ni tako sjajno.
Litecoin-ov kreator Lee, jednom prilikom izazvao je kontroverze nakon što je prodao celu svoju zalihu Litecoin-a. LitePay, koji je trebao biti kreditna kartica koja podržava Litecoin, nastala u saradnji sa TenX-om, ostao je bez sredstava i polako odumro kao projekat. Uprkos prednostima koje ima u odnosu na bitcoin, ne uspeva da odvoji trend svoje cene od trenda svog glavnog konkurenta. Da će Litecoin ikada uspeti da napravi neku vrstu dominacije na kripto tržištu, ili još teže, na mejnstrim tržištu?
Da bismo imali bolji uvid u situaciju, sagledajmo neke ključne aspekte vezane za ovu kriptovalutu.
Glavne brojke iz aprila 2019 su ovakve – marketcap mu je 4,878,367 USD, prema cirkulišućem broju od 61,308,409 cirkulišućih tokena, i cenom od 79.57 USD. ATH je do današnjeg dana bio 372.2, koji je dostigao 18. decembra 2017.
Kao i Bitcoin, i Litecoin se rudari putem ‘proof of work’ algoritma, s tim što mu je dodata i ‘scrypt’ hash funkcija, koja ga čini prihvatljivijim za veliki broj malih rudara. LTC mining pool-ovi su takodje veoma popularni, jer su FPGA i ASIC scrypt mineri skupi.
Broj LTC coin-a koji su dodeljivani kao nagrada za svaki rečen blok će biti 25LTC do oktobra 2019. kada će biti prepolovljen. Ovo će se dešavati jednom na svake 4 godine, sve dok svaki od 81 milion LTC-a ne budu izrudareni. Osim njihovog core wallet-a, njega podržava veliki broj popularnih wallet-a, kao što su Trezor, Exodus, Jaxx, LoafWallet i mnogi drugi. Takodje je široko prihvaćen, od strane velikog broja menjačnica. Cak i ako koristite menjačnicu koja ima samo 4-5 kriptovaluta u ponudi, LTC će verovatno biti jedna od njih.
Iako rudarenje LTC-a može biti naporno, kupovanje, prodavanje i čuvanje uopšte nije. LTC je poznatiji kao srebro pored valute-zlata – Bitcoin-a, i po tome što ova mreža vrednuje transakcije više od bilo čega drugog.
Litecoin mreža je nastala po MIT/X11 i računa se kao open source. Tehnički je sličan Bitcoin-u sa nekoliko manjih specifičnosti i razlika, kao što je brže vreme procesovanja blokova(2-5 minuta naspram Bitcoin-ovih 10), i manja veličina samih transakcija. Transakcije na LTC blockchain-u su približno 50 puta manje veličine od onih na BTC mreži.
Scrypt algoritam ima razlike u odnosu na SHA-256 algoritam koji koristi Bitcoin, koje ga čine zahtevnijim za rudarenje. 2017te, Litecoin je unapredjen Segregated Witness(SegWit)-om, koji je još malo ubrzao stvari.
Litecoin je čista digitalna valuta, nije platforma na kojoj se mogu izvršavati smart contract dApps. Ima limitiranu količinu coin-a, i nepromenjive transakcije, jer je ceo blockchain sačuvan na svim nodovima mreže. Ovo znači da on nije na nivou sledeće generacije blockchain-a kojoj pripadaju ETH i NEO. Ali, to nikada nije ni bila njegova poenta, poenta je da bude efikasniji, brži i jeftiniji Bitcoin. Treba spomenuti da i na tom polju ima svoje konkurente, kao što je NANO.
Sve u svemu, Litecoin je ispunio svoju svrhu da bude unapredjeni BTC, pravo pitanje je, da li će mu tržište zbog ovoga dati vrednost ili ne.
Litecoin je rešio neke probleme Bitcoin-a. Ali rešilo je i na stotine drugih coin-a. Takodje, biti brži od Bitcoin-a, nije više neko merilo uspeha u kripto svetu. Sada je cilj biti bar na nivou Visa transakcija, a kod Litecoin-a to nisu.
Ipak, Litecoin je jedan od najstarijih altcoin-a, ima snažnu podršku zajednice, i prva je valuta koja je uvela SegWit i Lightning Network, pa smo sigurni da će biti jak konkurent na kriptotržištu u godinama koje dolaze.
Ripple (XRP)
Ripple je privatna kompanija, koja za razliku od ostalih na kripto tržištu(koje imaju za cilj da postojeći finansijski sistem jedonstavno bace u zaborav), ima viziju da postane sistem na koji će se povezati već postojeće institucije i banke, praveći konkurenciju postojećim sistemima za transakcije, kao što je na primer SWIFT.
Budimo iskreni, cela ideja oko kriptovaluta je prilično antisistemska, i kako Ripple u stvari ne želi da uništi postojeći sistem, već da mu se prilagodi i da ga poboljša, dajući mu mogućnost da ima većinu performansi koje trenutno možete dobiti samo u svetu kriptovaluta, ali da ipak ostane krajnje centralizovan. Ripple zauzima jaku konkurentsku poziciju prema finansijskoj mreži koja obuhvata banke, kreditne kartice, i druge institucije kao što je Paypal. Ove organizacije ograničavaju protok novca svojim provizijama za same transakcije, i razmenu valuta, i odugovlačenjem. Kao biznis model kompanija očigledno ima puno potencijala, ali ga zbog ovog pristupa, a i zbog toga što suštinski nije decentralizovan, veliki broj kripto entuzijasta ga smatra za zlo, smeće, nesreću koja treba da nestane, čak i stvarajući karikaturne mimove po društvenim mrežama, u cilju oslikavanja podržavaoca Ripple-a.
Ali, da se vratimo na na samu kompaniju, tehnologije koje je stvorila, i tržišni potencijal.
XRP je naziv za coin(token) koji se koristi na njihovoj mreži. Ripple-ova baza transakcija(ledger) je ‘open-source’ produkt. Kreiran je prvenstveno da reši probleme u funkcionisanju postojećih transakcija, posebno medjunarodnim za čije knjiženje se koriste ‘nostro/vostro’ nalozi. Banke mogu da koriste XRP da bi brzo i efikasno omogućili likvidnost u realnom vremenu. Provajderi plaćanja takodje mogu da iskoriste XRP da bi se proširili na nova tržišta, ubrzaju plaćanja, i smanje troškove menjanja različitih valuta.
Ako bolje razmislimo, postojeći mejnstrim plaćanja je čudnovato zaostao. Možete stream-ovati i download-ovati cele diskografije muzičara na svom telefonu, u sred šume, ali ako hoćete da pošaljete novac svojoj porodici iz recimo Amerike, morate plaćati provizije, i čekati odredjeni period koji nije zanemariv. Tehnologija za brže i jeftinije obavljanjanje transakcija već neko vreme postoji, zbog čega onda globalna industrija sistema za plaćanje toliko zaostaje? Prvo što pada na pamet je da se finansijske institucije koje zaradjuju milijarde dolara godišnje na ovom zaostalosti sistema, neće baš utrkivati da ga unapredjuju.
Ripple je nastao 2012. godine, i do danas je postao kompanija koja godišnje ostvaruje značajne prihode. Preko 100 finansijskih institucija je već na njenoj mreži, uključujući Standard Chartered Bank, Westpac, Banco Santander, i BBVA.
Njegova mreža ima funkciju bruto poravnanja u realnom vremenu(RTGS), razmenu različitih valuta, i raznih vrsta doznaka. Koristeći jedinstvenu bazu podataka(ledger), kojom upravlja mreža nezavisnih servera za verifikaciju(gateways), koji konstantno uporedjuju liste transakcija, Ripple nije zahtevan po pitanju energije i računarske moći, kao ‘proof of work’ protokol Bitcoin-a.
Dakle potreban je konsenzus izmedju ovih servera koji verifikuju transakcije, i to obezbedjuje integritet sistema. Ovaj mehanizam se naziva Ripple Transaction Protocol(RTXP), poznat i kao RippleNet. Spomenuti serveri, mogu pripadati bilo kome, od pojedinaca do većih institucija kao što su banke. Kada se jednom uključi na ovu mrežu, jedna banka recimo ima mogućnost da koristeči svoj gateway, pravi transakcije sa drugim, po mnogo velikoj brzini, i sa vrlo malim, skoro beznačajnim troškovima. RippleNet takodje omogućuje da prime uplatu u bilo kojoj valuti, bilo ona FIAT ili crypto.
Ova kompanija je napravila idealan proizvod i za entitete koji prenose velike količine novca preko državnih granica, kao što su na primer Amazon ili Apple.
Važno je primetiti spomenutu mogućnost razmene svih vrsta FIAT valuta. Da bi ovo bilo moguće, morala je prvo biti obezbedjena likvidnost. I tu XRP stupa na scenu. XRP je digitalno sredstvo koje omogućava osnovnu likvidnost za klijente.
Iako se radi o jednoj platformi, zapravo se sastoji od tri različita produkta: xCurrent, xVia i xRapid.
xCurrent je kompanijin glavni produkt. Kada čujete o partnerstvu Ripple-a sa nekom bankom, ovo je proizvod koje one uglavom koriste. xCurrent ne zahteva korišćenje XRP-a.
xVia je kompanijin najskorašnjiji proizvod. Predstavlja interfejs za plaćanja, i set API-ja. Kao i xCurrent, ne zahteva upotrebu XRP tokena.
xRapid je jedini produkt koji zahteva korišćenje XRP-a i predstavlja rešenje za likvidnost. Ako klijenti imaju mogućnost da obezbede likvidnost na drugi način, mogu koristiti prva dva produkta bez xRapid-a.
I dok RippleNet ima puno benefita za velike finansijke institucije, za prosečnog pojedinca korisnika ne znači puno. Neće promeniti konkretan način na koji vi lično šaljete i primate novac, ali zato cilja da promeni način globalnog pomeranja velikih količina novca. Pokazao je da može procesuirati transakcije velikom brzinom, čak 1500 u sekundi, što je medju najboljim učincima na kripto tržištu(u odnosu na Bitcoin-ovih 15).
Još jedna bitna stvar u vezi Ripple-a koju trebate znati je količina tokena, i njeno kretanje. Svi XRP su već stvoreni, i kada su stvoreni bilo ih je 100 milijardi. Ovaj broj se zapravo smanjuje, jer se svakom transakcijom uništi odredjeni broj tokena, ili njihov delić. Tako da je ova valuta deflaciona, a ne inflaciona. Medjutim, veliku kontroverzu je oduvek izazivala činjenica da kompanija drži u svom posedu oko 60% od ukupnog broja XRP tokena, koji nisu pušteni u cirkulaciju. Ova činjenica je glavni povod što ljudi XRP gledaju kao centralizovanu valutu. U svakom trenutku kompanija može odlučiti da izazove inflaciju tako što će pustiti u opticaj još XRP-a, i tako održi cenu niskom recimo. Osnivač Ripple-a Brad Garlinghouse ima drugačiji pogled na centralizovanost, citiraću ga ’’Ripple nije centralizovan. Da budemo jasni, kada bi Ripple(kompanija) iznenada nestao, XRP bi nastavio da funkcioniše. Po mom mišljenju, ovo je najveći pokazatelj toga da li je nešto centralizovano’’.
Treba napomenuti i da Ripple preduzima korake kako bi postao manje cetralizovan.
U maju 2017, objavili su plan strategije za decentralizaciju. Plan je da se smanji broj nodova za verifikaciju koja je u njihovoj kontroli, kao i da puste u cirkulaciju tokene koji su sada u njihovom vlasnistvu. Sa prvim delom ovog plana se i odmaklo, sada je samo 7/26 nodova pod njihovom kontrolom, ili 27%, na realizaciju drugog dela se još čeka i misli se da će to biti učinjeno kroz nove akvizicije i dodavanje partnera na mrežu.
Što se tiče konkurencije, najveći konkurent im je Stellar. Zapravo, osnivač Stellar-a Jed McCaleb je i jedan od koosnivača Ripple-a, koji je napustio kompaniju 2013. usled neslaganja sa ostalim članovima uprave.
Oba projekta se specijalizuju za prekogranične transfere sredstava, i imaju sličnu arhitekturu. Razlika je u tome što je Ripple for-profit, a Stellar non-profit kompanija, i što se Stellar fokusira više na male regularne korisnike, dok se Ripple fokusira na gigantske finansijske institucije.
Bilo da odaberete da uložite u XRP ili ne, lepo je videti adaptaciju blockchain-a u različitim sferama sistema. Ripple je jedan od redjih pravih konkurenata velikim sistemima za plaćanje i njegova implementacija bi umnogome smanjila troškove njihovim korisnicima, ali posredno, jer neposredno korisnici neće imati puno razloga da je koriste.
Bitcoin cash (BCH)
Nastao kao hard fork Bitcoina 1. avgusta 2017. godine. Do ovoga je došlo usled neslaganja u Bitcoin zajednici oko toga da li se veličina blokova treba menjati ili ne. Pošto se do konsenzusa nije moglo doći, stvar je rezultirala ‘hard fork’-om kojim je rodjen Bitcoin Cash, kriptovaluta sa maltene istim kodom kao BTC, ali uz neke relativno bitne razlike. U isto vreme, Bitcoin mreža je prošla i kroz ‘soft fork’, menjajući Veličina blokova je povećana sa 1mb na 8mb, što je donelo odredjene promene.
Ovim su prvenstveno omogućene su brže transakcije, sa jeftinijom provizijom. Promene su napravljene i za proces majnovanja, za rešavanje bloka dobija se veća nagrada, i proces je brži, ali i zahtevniji. Sve u svemu, što prosečnog majnera tiče, izgleda da se ova promena dobro odrazila na njih, i zabeležen je veliki broj pojedinačnih majnera koji prelaze sa Bitcoin mreže, na Bitcoin Cash mrežu. U isto vreme kad je napravljen ovaj hard fork, napravljen je i soft fork na originalnoj Bitcoin mreži, koji je doveo do unapredjenja u vidu dodavanja SegWit-a originalnom algoritmu.
Sto se samog Bitcoin Cash-a tiče, i u njegovoj zajednici je kasnije došlo do jakih neslaganja, pa i intenzivnijih svadja, sto je rezurtiralo novim fard fork-om, u novembru 2018. pa je Bitcoin cash-ov blockchain dalje podeljen na Bitcoin cash ABC, i Bitcoin cash SV. Da se ne bi zbunili kad bacite pogled na coinmarketcap.com, valuta koja stoji pod nazivom Bitcoin cash, u stvari predstavlja Bitcoin ABC blockchain (trenutno rangiran na 4. mestu), a Bitcoin SV stoji kao posebna stavka(trenutno rangian na 15. mestu).
Stvari oko nastanka BCH-a, uvodjenja SegWit-a, i svih sa tim povezanih stvari su malo komplikovanije i njih smo opisali u posebnom delu.
O BCH-u ovde ćemo još reći da je lepo prihvaćen od strane tržišta, za njega možete koristiti maltene svaki Wallet koji podržava i Bitcoin, a ima ga i na gotovo svakoj menjačnici. Vrednost mu je rasla prvih meseci od nastanka, a kasnije pala, kao i uostalom celog kripto tržišta, ali se dobro održao i nije izlazio iz top 10 kriptovaluta tokom ovog perioda.
Šta je to ICO?
ICO (skraćeno od Initial Coin Offering) je novi mehanizam za prikupljanje sredstava u kom novi blokčejn projekti/startapovi prodaju svoje tokene u zamenu za bitcoin ili ether. Sličan je inicijalnoj javnoj ponudi(IPO) na berzama gde investitori kupuju deonice kompanija.
ICO omogućuje blokčejn startapovima da zaobidju ‘venture-capital’ model investiranja i okrenu se nečemu sličnijem crowdfunding kampanjama na kickstarter-u. Relativno je nov fenomen, ali dobija na momentumu od 2013. Prikupljanje novca preko ICO-a je eksplodiralo 2017. godine. Vrednost ekvivalentna cifri od 4 milijarde dolara je prikupljena za nove projekte, a uspešno je lansirano više stotina novih tokena.
Neki smatraju da je ICO klimava osnova za osnivanje novog biznisa, kao i da su okruženi mnogim kontroverzama, kradjama, i nepredvidivim spekulacijama (kojih je nesumnjivo bilo, posebno jer se u većini slučajeva investira u projekte koji još nisu izbacili proizvod), dok drugi smatraju da je veoma značajna inovacija u svetu finansiranja. Što se tiče same bezbednosti, američki zakonodavci su ovde najdalje otišli, izjednačivši ICO tokene sa hartijama od vrednosti. Ovo dalje znači da svaki novi token mora prvo da prodje Howey test, da bi bio ponudjen kroz ICO. Sve u svemu,, koji god način ih posmatrali, uspešni ICO su pokazali da je moguće razviti cele zajednice ljudi koji su voljni da probaju nekonvenconalne forme valuta.
Ovaj novi model prikupljanja novca ima brojne prednosti:
- daje odličnu priliku finansiranja novim startapovima
- ne zahteva komplikovanu papirologiju
- daje šansu tvorcima startapa da relativno lako stvore zajednicu podržavalaca njihovog projekta
- daje investitorima priliku da pre svih dodju do potencijalno vrlo vrednih tokena
Fenomen ICO-a, je postao alat koji može doneti revolucionanu promenu ne samo u kripto svetu već generalno u svetu finansija. Već je izrodio mnoštvo značajnih uspešnih inovativnih tehnologija poput Ethereum-a, i dokazao svoju mogućnost da efikasno obezbedi sredstva za finansiranje novih startapova širom sveta. Ali nemojte zaboraviti da još uvek postoji (a verovatno će uvek i postojati) mnoštvo prevara povezanih sa ICO, tako da ukoliko se odlučite da u neki investirate, obavezno se prvo veoma dobro informišite o istom.
Šta je Majning (Rudarenje) Kriptovaluta?
Da ste počeli da majnujete bitcoin 2009. godine mogli biste do sada da zaradite stotine hiljada dolara, pa i više. Danas, bitcoin nije baš najbolji izbor kriptovalute za rudarenje, ako ćete to raditi uz pomoć relativno malih resursa. Trenutno, inicijalna investicija i troškovi održavanja, kao i matematička težina procesa, čini rudarenje bitcoin-a neprofitabilno za prosečne male investitore početnike. Danas je rudarenje bitcoin-a uglavnom rezervisano za kompanije sa više resursa.
S druge strane, Litecoin, Dogecoin, i Feathercoin su tri kriptovalute koje imaju možda i najbolji cost-benefit odnos za male rudare početnike. Oni koriste takodje koriste ‘proof of work’ protokol kao bitcoin, ali pored toga imaju i drugačiju hash funkciju koja se naziva scrypt. Dogecon i Feathercoin daju nešto manju zaradu od Litecoin-a, ali dobijaju na popularnosti svakodnevno. Peercoin takodje nije loša opcija. Ukoliko ponovo dodje do groznice rudarenja, i puno ljudi počne da rudari istu kriptovalutu kao i vi, taj proces automatski postaje zahtevniji i skuplji. U tom slučaju imate opciju da ili investirate još da bi unapredili svoju mašinu za rudarenje, ili da predjete na neku manje zahtevnu valutu.
Da li se rudarenje danas isplati?
Da, kao investicija iz hobija, koja vam može donositi dolar ili dva dnevno. Konkretno valute koje su gore spomenute su veoma pristupačne za prosečne korisnike da rudare, sa mogućnošću da povratite investiciju od nekih 1000 dolara, za 18-24 meseca. Naravno, na vama je da dalje analizirate i možda nadjete neku povoljniju opciju, ovo su samo predlozi.
Za većinu ljudi na rudarenje se ne može gledati kao na značajniji pasivni prihod. Može postati značajniji prihod ako ste spremni da uložite 4-5 hiljada dolara i više, u potreban hardver. Tada vaši prihodi od rudarenja mogu narasti na 50 i više dolara dnevno ako dobro postavite stvari.
Imajte Realna Očekivanja od Kripto Rudarenja
Ukoliko hoćete priliku da zaradite veliki procenat uloženog novca, bolja opcija je kupiti neku kriptovalutu, sačuvati je na duži period i čekati da joj cena poraste. Ako vam je cilj da zaradite male količine novca koje bi svakodnevno da trošite, rudarenje je bolji izbor.
Dva su najvažnija faktora koja treba uzeti u obzir, visina početne investicije i tržišna vrednost kriptovaluta.
Postoji šansa da cena kriptovalute koju majnujete značajno poraste, pa i nekoliko desetina puta za kratko vreme. Treba napomenuti da je šansa za ovaj scenario nešto bolja nego dobitak na lutriji, ali ipak postoji. Naglašavam da je pre izbora valute za majnovanje potrebno napraviti detaljnu analizu, kako bi izbegli neku valutu iza koje stoji prevara.
Kako rudarenje funkcioniše na primeru
Ovde ćemo se koncentrisati na primer gore pomenutih valuta(Litecoin, Feathercoin i Dogecoin).
Fokus kripto rudarenja je na tri stvari:
- Obezbediti računovodstvene usluge mreži kriptovalute. Rudarenje je u osnovi 24/7 kompjutersko vodjenje knjiga, kroz proces ‘verifikacije transakcija’.
- Dobijanje malih nagrada za ove pružene usluge u vidu coina ili fakcija coina na svakih nekoliko dana
- Smanjiti lične troškove, uključujući troškove struje i održavanje hardvera
Lista stvari koje su vam potrebne kako bi započeli kripto rudarenje (majnovanje):
- Kripto Novčanik (Wallet) za kriptovalutu koju ćete majnovati. On predstavlja mesto gde se čuvaju vaši zaradjeni coin-i i zaštićen je šifrom
- Besplatan softver za rudarenje, tipično napravljen od cgminer-a i stratum-a, kao recimo ovaj iz AMD-a
- Treba postati član nekog online mining pool-a, koji predstavlja zajednicu rudara koji su udružili svoje kompjutere radi povećanja šansi da dodju do nagrade
- Napraviti nalog na nekoj od menjačnica, gde ćete moći da razmenite svoju kriptovalutu za FIAT valutu, ili neku drugu kriptovalutu
- Pouzdana neprestana internet konekcija, idealno 2mbps ili veće brzine
- Lokacija gde ćete postaviti svoj hardver, na primer podrum, ili neki drugi prostor koji ima mogućnost rashladjivanja
- Desktop kompjuter ili neki specifično napravljen za rudarenje. Da, možete koristiti za rudarenje i kompjuter koji sada imate, ali onda ga nećete moći koristiti za druge stvari. Bolja opcija je kompjuter koji ćete predodrediti samo za tu svrhu. Preporučujemo da ne koristite laptop računare, gejming konzole ili mobilne uredjaje, jer oni jednostavno neće poslužiti svrsi
- Jedan ili više komada grafičkih kartica (GPU), ili specijalizovanih uredjaja kao što je rudarski ASIC čip. Cena ovih predmeta se kreće od 80 pa do 3000 dolara. GPU ili ASIC čip će biti glavne radilice ovog procesa, i rudarenje će od njih najviše zavisiti
- Neka vrsta rashladnog uredjaja za prostor oko vašeg hardvera za rudarenje, jer on može proizvesti značajnu količinu toplote (Zimi može da dođe i zgodno u odredjenim slučajevima 🙂 )
- Apsolutno bi bilo poželjno da imate izraženu dozu radoznalosti na ovu temu i žedj za konstantnim učenjem i razumevanjem, jer se i sama tehnologija koja okružuje kriptovalute brzo menjaja i što značajno utiče i na proces rudarenja. Najuspešniji rudari provode bar nekoliko sati nedeljno istražujući o načinima da podese i unaprede performanse rudarskog procesa
Spomenućemo još i da je moguć još jedan način osim rudarenja koji vam može stabilno donositi nove tokene, a on se odnosi na one kriptovalute koje koriste PoS, ili DPoS protokol umesto PoW. Kod njih je dovoljno da čuvate određenu količinu tokena, uglavnom na core wallet-u (ovo se zove stejkovanje), i oni vam sami donose nove tokene samo zato što ih čuvate. NEM, NEO, EOS, TEZOS, i drugi.
Ne odvija se kod svih na isti način, i nije kod svih potreban isti broj tokena da biste napravili nod koji će vam donositi nove tokene, tako da ćete za ovo morati posebno da se informišete u zavisnosti od toga koja vas kriptovaluta zanima.
Nama se lično sviđa ovaj način zarade, kao i projekti sa PoS i DPoS protokolima. Najveća prednost je što ovde nema petljanja sa rigovima, nema troškova za struju, jednostavno funkcioniše po tipu dividende – osedujete tokene, i oni vam vremenom donose novac. Jedina mana je što se još uvek ne može zaraditi značajna količina novca na ovaj način, ali sigurni smo da će se to u budućnosti menjati.
Izvori Dnevnih Informacija o Kriptovalutama
Kada je reč o kriptovalutama ukoliko želite da investirate jedna od stvari koje morate uraditi je kreirati listu najbitnijih online izvora informacija kako bi uvek bili u toku sa dešavanjima u kripto svetu. Kriptovalute imaju veoma volatilnu vrednost i u roku od par minuta njihova cena može oscilirati 20-50% kao reakcija na neku vest.
Kao što je i realno tržište reagje na tvit ili klip na youtubu, tržište kriptovaluta je još osetljivije. Kako bi uvek znali najbitnije i najnovije informacije o svetu Kriptovaluta, kreiraću listu najbolji sajtova za informacije o kriptovalutama. Sajtovi su na engleskom jeziku.
Top 7 Kripto News Portala
Pored informacija sa oficijalnih kripto online platformi, odlično mesto za informacije je twitter. Lista najbitnijih kripto influencera
1. John McAfee – Broj Pratioca: 870000 – John McAfee je britansko-američki programer, biznismen i entuzijasta za kriptovalute. Osnivač McAfee-a.
2. Vitalik Buterin – Broj Pratioca: 815000 – Rusko-kanadski programer i pisac, prvenstveno poznat kao suosnivač Ethereuma i suosnivač Bitcoin magazina.
3. Charlie Lee – Broj Pratioca: 769000 – Entuzijasta za kriptovalute i kreator Litecoin-a (LTC). Bivši direktor inženjeringa u Coinbase i generalni direktor Litecoin fondacije.
4. Marc Andreessen – Broj Pratioca: 714000 – Američki preduzetnik, investitor i softverski inženjer. Služi u odboru Facebook, e-bay, Oculus VR…
5. Roger Ver – Broj Pratioca: 542000 – Bitcoin Angel Investitor. Osnivač Bitcoin fondacije. Rani investitor u kripto projekte kao što su Bitcoin.com , Blockchain.com , Z.cash, BitPai, Kraken.
6. Andreas Antonopoulos – Broj Pratioca: 473000 – Mnogi ga zovu Kripto Isus, autor najpoznatijih Bitcoin knjiga Mastering Bitcoin-a, Internet of Money, Mastering Ethereum. Jedan je od najvećih ekperata i promotera Bitcoin sistema.
7. Erik Voorhees – Broj Pratioca: 329000 – Direktor ShapeShift.io jedne od najvećih kripto menjačnica.
8. Nick Szabo – Broj Pratioca: 232000 – It stručnjak, doktor pravnih nauka i kriptograf poznat po istraživanju digitalnih ugovora i digitalne valute. Fraza i koncept “smart contract” (pametni ugovori) je razvio upravo Nick. Kreator je jedne od prvih digitalnih valuta Bit-Gold kasnih 80-tih.
9. Brad Garlinghouse – Broj Pratioca: 202000 – CEO Ripple-a.
Lista Online Platformi za Informisanje o Trenutnoj Vrednosti Kriptovaluta
