Sadržaj Vodiča

• Šta je Publish0x?
• Publish0x nije imao ICO
• Zaradite Kripto dok Podržavate Vaše Omiljene Valute
• Zaradite Kripto dok Čitate o Vašim Valutama

Šta je Publish0x?

Kada bi spojili Medium platformu sa Steemit platformom krajnja kreacija bi izgledala kao Publish0x. Ovo je platforma za autore koja je kreirana sa namerom da izmeni industrija online objavljivanja sadržaja. I ona nagrađuje autore ali i čitaoce u kriptovalutama. 

Publish0x nije imao ICO

Kako bi prikupio sredstva za pokretanje platforme Publish0x nije izdao svoj token i kreirao ponudu kroz ICO. Veoma su revolucionarni i žele da nekoliko tokena kombinuju kako bi kreirali svoj sistem za nagrade. 

Sama ideja iza projekta je da različiti projekti dobiju šansu za sponzorstvo i daju veći doprinos korinsicima kroz mikro nagrade.

I ako je još uvek u beta fazi ima oko 1000 korisnika, a nekoliko kriptovaluta su se prijavile da učestvuju u nagradama i to:

• SpectreCoin
• Syscoin
• Loopring
• Quibitica

Zaradite Kripto dok Podržavate Vaše Omiljene Valute

Zajednica okupljena oko projekata kao što je BAT je pokazala kakvu beneficiju ovakav vid platforme može da donese. Intezivnim blogovanjem o Basic Attention Token-u je pomoglo promoterima ovog tokena da zarade i prošitre svest o svom projektu. 

Zaradite Kripto dok Čitate o Vašim Valutama

Kada dođete do kraja nekog članka, videćete dugme tipper, korisnik sam može izabrati koji procenat bakšiša želi da ostavi sebi a koliko da da autoru. Minimum je 20% autoru, a bakšiš je besplatan za korisnika i za autora.

Veliki je put koji ova platforma mora da prođe do masovnog korišćenja ali budućnost ove platforme može biti veoma zanimljiva.

The post Publish0x – Platforma koja Nagrađuje Autora i Čitaoca u Kriptovaluti appeared first on Kripto Online.

Da li je stariji Bitcoin ili Blockchain je isto pitanje kao i pitanje da li je starija kokoška ili jaje.

Bitcoin je zapravo predstavio svetu Blockchain tehnologiju. Sve je ovo počelo sa naučnim radom Satoši Nakamot-a koji je objavljen 2008, a prvi Bitcoin je izrudaren 2009 godine. Cela ova priča je počela željom Nakamoto-a da stvori anonimnu peer-to-peer valutu (P2P).

Sadržaj Vodiča

• Kratka Istorija Razvoja Blockchain Tehnologije
• Koji tipovi Blockchain-a postoje?
• Javni Blockchain
• Primeri Javnog Blockchain-a:
• Privatni BlockChain
• 3 Glavne Karakteristike Privantog Blockchaina su:
• Konzorcijum ili Federalni Blockchain
• Tabela sa Glavnim Razlikama Javnog, Privatnog i Konzorcijum Blockchaina
• Zašto je dobro da postoje sva tri koncepta Blockchin-a?

Kratka Istorija Razvoja Blockchain Tehnologije

Kako je vreme izmicalo, rodila se nova grana blockchain developera, koji su kopirali Bitcoin source code i pokušavali različitim modifikacijama da poboljšaju postojeće funkcije. Pa smo tako videli kreiranje Litecoin-a, Dash-a, Moner-a, Doge Coin-a, itd…. Ove nove kriptovalute su nudile unapređenije funkcije osnovnog modela blockchaina primenjenog na Bitcoin-u. Ove ostale valute i zovemo ‘altcoini’.

Upravo je popularizacija altcoina je navela institucije, kompanije i individue da razmisle o primenama Blockchain tehnologije van sfere P2P valuta. Pošto je u prvim godinama razvoja tehnologije BTC bio najdominatniji i najpoznatiji(međutim i sada u 2019 je broj 1 i dominira sa skoro 80% na tržištu), reputacija koja je počela da ga prati je da BTC upotrebljavaju isključivo lopovi, pedofili itd… Kako bi lakše krili svoje identite dok kupuju zabranjene stvari. Ovakva percepcija u javnosti je naterala ove institcuije koje su nastala na tehnologiji BTC-a odnosno blockchaina da počnu da pričaju kako je Blockchain zapravo izum a ne i Bitcoin. 

Zbog žučne svađe na internetu zajednice koje zastupaju Blockchain kao P2P valutu i drugih vrsta primene ove tehnologije od strane kompanija država, banaka, ljudi su izgubili uvid da zapravo oba načina primene ove tehologije mogu promeniti svet u kakvom živimo.

Tako da ću bez predrasuda pristupiti analizi ovim različitih pristupima upotrebe blockchain tehnologije. Da razgraničim predsrasude koje postoje, o kriminalcima sa jedne strane i ilumunatima sa druge :D.

Koji tipovi Blockchain-a postoje?

Postoje 3 glavna najrasprotranjenija tipa blockchaina. I ovi tipovi su:

1. Javni BlockChain
2. Privatni BlockChain
3. Konzorciju ili Federalni Blockchain

Postoje još pod tipova ali ova tri tipa su najrasprostranjenija i sa njima se najčešće srećemo.

Javni Blockchain

Javni blockchain je kako i ime sugeriše transparentan i javan blockchain. To znači da vam ne treba nikakvo odobrenje mreže ili korisnika mreže da bi pristupili mreži i koristili njene usluge. Nema individue koja kontroliše blockchain, menja podatke… Svako može uz pomoć blockchain explorera da pristupi celokupnom blokchain-u i da vidi ponaosob svaki blok blockchain-a, koje transkacije su se desile, na kojim adresama, koje adrese su slale i koliko su slale, koliki je hash rate mreže… Dakle sve podatke o celokupnom blockchain-u su dostupne bilo kome na uvid, alatom koji se zove blockchain explorer a kreiran je za specifičan blockchain.

Prirodno pitanje koje nam pada na pamet je koje glavni onda u Bitcoinu zajednici? Ko odlučuje o svemu u Bitcoin zajednici ili bilo kojoj kripto zajednici koja ima P2P i javna je? Odlučivanje o svim trnaskacijama je urađeno određenim konsenzus mehanizmima kao što su POW – proof of work, POS – proof of stake, itd…

Pored ove karakteristike da je potpuno transaparetna javni blockchain ima još jednu karakteristiku a to je anonimnost. Niko ne mora da pokaže neke dokumente ili upiše ime prezime, bilo kakvu privatnu informaciju kada želi da koristi Javni blockchain.

Primeri Javnog Blockchain-a:

Bitcoin, Litecoin, Dash, Bitcoin Cash …

Dakle 3 osnovne karakteristike Javnog blockchaina su:

1. Bilo ko može da pokrene node javnog blockchain-a i da počne da rudari tu kriptovalutu.
2. Bilo ko može da napravi transakciju na javnom blockchain-u.
3. Bilo ko može pogledati blockchain u blockchain-block exploreru koji je napravljen za tu određenu kriptovalutu.

Privatni BlockChain

Kao što i ime sugeriše Privatni Blockchain je blockchain koga poseduje neka institucija, kompanija, država… U odnosu na javni blockchain glavna razlika je što je u privatnom blockchain-u zapravo potrebna dozvola da bi bilo šta uradili. Pored dozvole, privanti blockchain sam kreira svoje nodove i određuje njihove funkcije, takođe postavlja limite koje informacije se mogu videti i ko ih može videti. 

Konsenzus se postiže samo uz pomoć rudara koje je odredila kompanija. U odnosu na javni blockchain ova vrsta blockchain-a ima proporcionalno manji broj nodova koji uspostavljaju konsezus mehanizam. Medjutim ovo zapravo uzima glavnu pozitivnu karakteristiku blockchain tehnologije a to je decentralizacija… Naravno oni upotrebljavaju blockchain principe ali je i dalje dosta debate na temu da li zapravo ove privatne blockchain možemo nazvati Blockchain-om.

Jedna od glavnih karakteristika ovih blockchaina je da oni traže da svaki korisnik nije anoniman već zahteva da zna njegove kredencijale. Naravno ovakva kriptovaluta ne bi imala smisla, jer bi pružala sve što nam sad pruža kreditna kartica, paypal itd… Ali iz ugla drugačije upotrebe, recimo B2B odnos dobavljača i prodavca može biti sjajan način upotrebe privatnog blockchain-a.

Primer:

Bankchain, Solulab…

3 Glavne Karakteristike Privantog Blockchaina su:

1. Niko bez dozvole ne može pokrenuti nod i rudariti.
2. Niko ne može da vrši transakcije bez dozvole.
3. Niko ne može da gleda informacije u blockchain exploreru bez dozvole.

Konzorcijum ili Federalni Blockchain

Ovaj tip blockchaina pokušava da reši centralizaciju koju je ponudio privatni blockchain. Glavna ideja je da umesto jednog centralnog autoriteta imamo više autoriteta, konzorcijum kompanija, država… Ovo je malo bolji pristup jer dozvoljava da cela zajednica odlučuje o benefitu Konzoricionog blockchain-a i smanjuje mogućnost centralizacije i korumpiranosti blockchain-a.

Ovaj tip blockchain-a se uglanom oslanja na 2-3 cinski konsenzus pri donošenju odluka.

Primeri

R3, EWF (nadji još)

3 Glavne karekteristike Konzorcionog ili Federalnog Blockchain-a su:

1. Članovi konzorcijuma mogu da pokrenu node i počnuda rudare
2. Članovi konzorcijuma mogu da vrše transakcije
3. Članovi konzorcijuma mogu da gledaju podatke o Kriptovaluti u Blockchain exploreru

Tabela sa Glavnim Razlikama Javnog, Privatnog i Konzorcijum Blockchaina

Zašto je dobro da postoje sva tri koncepta Blockchin-a?

I moja prva rekacija na privatne i konzorcijum blockchain je bila negativna. Bio sam uveren da oni ne treba da postoje i da zapravo pokušavaju da korumpiraju blockchain tehnologiju. Međutim nakon dosta istraživanja došao sam do zaključka da su zapravo sve tri vrste neophodne i da će svaka naći svoju primenu. Neke od stvari koje moramo rešavati različitim tipovima blockchain-a su:

• Moramo smanjiti upotrebu servera, racionalizovati potrošnju energije jednog blockchaina.
• Privanti i Konzorcijum su dosta isplativi i brzi. 
• Dozvoljavaju da imamo opcije da istaknemo svoj identitete na blockchain-u
• Brže transkcije

Ovo su neke od stvari koje bi bile zaista veliki problem bez privatnih blockchain-a. 

Jednostavno javni blockchain-ovi će rešavati probleme sa cenzurom, jednakošću i stvarima koje moraju biti transapretne da bi korumpiranost sistema uklonila.

The post 3 Najučestalija Koncepta Blockchain Tehnologije: Javni, Privatni i Konzorcijum Blockchain appeared first on Kripto Online.

Arpanet, ¾ ljudi koji čita ovaj članak verovatno ne zna šta je Arpanet, a koristimo ga svakodnevno, zavisni smo od njega i predstavlja jedno od najvećih otkrića čovečanstva. Da reč je o internetu, ali 70-tih kada je nastao verovatno niko nije ni znao ime ovog servisa a kamoli ga koristio. Nije bio svestan da se koncept života upravo menja iz korena.

Obzirom da većina ljudi olako shvata istoriju, tako smo i ovaj put propustili otkriće koje menja i promeniće totalno svet u kome živimo. 

Sadržaj Vodiča

• Kako Smo Propustili Jedno od Najvećih Otkrovenja Moderne Nauke? Trojno Knjigovodstvo?!?!
• Kratka Istorija Razvoja Računovodstva
• Probleme Korupcije, Manipulacije i Centralizacije Rešava Trojno Knjigovodstvo
• Kada je Kreiran Model Trojnog Knjigovodstva?
• Problemi sa Kradjom Glasova?

Kako Smo Propustili Jedno od Najvećih Otkrovenja Moderne Nauke? Trojno Knjigovodstvo?!?!

Da bi objasnio, šta smo propustili moram se vratiti 10,000 godina u prošlost kako bi pojasnili zbog čega je ‘’Trojno Knjigovodstvo’’ bitno. Zašto je uopšte knjigovodstvo bitno mnogi se pitaju …

Pa dok smo živeli u prostoj zajednici koja nije poznavala, trgovinu i valute naše najveće otkriće je bilo vatra :D. Međutim kada smo počeli da trgujemo, razmenjujemo dobra, ujedno smo počeli i da menjamo znanje, kulture, gene…

Da nismo počeli da vodimo knjige, još bi verovatno bili nomadi sakupljači :D. Dakle da bi naša civilizacija postojala morali smo da trgujemo, a samim tim i beležimo ono što smo razmenili, da gomilamo profit od trgovine… Pre 2000 godina promet trgovaca nije bio toliko zahtevan, kupovalo se samo u nuždi većina ljudi je proizvodila osnovna dobra a kupovala samo luksuznu robu… 

Kratka Istorija Razvoja Računovodstva

Prosto knjigovodstvo su izumeli Sumerijanci, da oni Sumerijanci koji su najstarija civilizacija na zemlji, da li hvatate paralelu . Kako je ono izgledalo, postojala je centralna knjiga u kojoj ste jednostavno upisivali brojke koliko se dodaje ili oduzima, bez ikakve kontrole, lako ste mogli da kradete i manipulišete zapise.

Kada smo otkrili Ameriku trgovina je postala još kompleksnija i počela je da urušava sistem koji je i stvorila. Velike trgovačke kompanije, kraljevstva, dakle svako veće preduzeće je počelo da upada u krizu. Jer nisu imali načina da vode knjige tačno. Svi su počeli da gube novac i ekonomija je upala u krizu. 

Pošto je trgovina brodovima tada bila najrazvijeniji oblik trgovine, luke gradovi su bili najbogatiji entiteti u tadašnjem svetu. Pa se želja za promenom stvorila upravo u jednom takvom gradu Veneciji. Luka Pacoli je prvi upotrebio sistem dvojnog knjigovodstva, a šta je on podrazumevao.

Pr. Osoba A je došla kod osobe B i oni žele da razmene dobra. Osoba A kupuje coca colu za 50 dinara od osobe B, i kako bi se to knjižilo.

Postoje dve strane Potraživanje i Duguje. Pa će osoba A to da zabeleži na ovaj način. Upisaće 50 dinara minus, ali će ujedno napisati coca cola 50 rsd +. 

Osoba B će to zapisati. 50 rsd +, coca cola 50 -.

Dakle svaka transakcija se upisuje i na pozitivnoj i na negativnoj strani, kako bi se očuvao balans i vodile efikasnije i tačnije finasijski zapisi.

Tako da je izum iz 14 veka ako ubrzamo do 2017 i dalje u upotrebi. Da da zapitaćemo se, kloniramo životinje, istražujemo mesec a najkreativnije otkriće za kičmu našeg društva ekonomiju, koristimo izum iz 14 veka. Kao da pokušavamo da parnom mašinom stignemo na mesec. 

Sam sistem knjigovodstva nije sporan, garantovao je tačno i organizovano beleženje finansija velikih sistema. Ali u ljudskoj je prirodi da traži greške u sistemu i naravno korist od njih. Pa je postala učestala praksa da ljudi varaju u poslovnim knjigama i time štete društvu u celini.

Samo u Americi u poslednjih 20 godina ( infografik http://www.accounting-degree.org/scandals/ ) na prevare nestalo preko 200 milijardi dolara. A svima je dobor poznat IRS i politika prema utajivačima poreza, jedan Korleone je upravo uhapšen zbog utaje poreza. Dakle postoji izreka u Americi ‘’ Moraš da umreš i da platiš porez’’. Zamislite onda kada u takvom društvu vi ukradete 200 milijardi dolara, koliko se krade u banana republikama i zemljama trećeg sveta?

Probleme Korupcije, Manipulacije i Centralizacije Rešava Trojno Knjigovodstvo

Pa zašto nismo rešili taj problem ukoliko rešenje već postoji? Odgovor leži u činjenici da trojno knigovodstvo predstavlja kombinaciju kriptografije i knjigovodstva. Pa jednostvano brzina računara i njihove sposobnosti za rešavanje kriptografskih slagalica je bila nedovoljna do 2007, godine.

Kada je Kreiran Model Trojnog Knjigovodstva?

Yuji Ijiri je 1989 kreirao model trojnog knjigovodstva, a imamo i noviju verziju tog modela iz 2005 Ian Grigg je kreirao svoj sistem (http://iang.org/papers/triple_entry.html).

Dakle šta predstavlja model trojnog knjigovodstva. Pored dve strane koje obavljaju transakcije treća strana sve to verifikuje i sačuva odnosno kriptuje tako da ne može biti dešifrovano. A za tako nešto je potrebano mnogo računarske snage. Pa da li je moguće da niko do sada nije razmišljao kako da implementira model trojnog knjigovodstva?

Eh sada sledi još šokantniji odgovor, 2006, 2007 godine jedan programer je naišao na koncept trojnog knjigovodstva. Želeo je da stvori valutu koja je nezavisna od bilo koje institucije i može da služi za međunarodnu trgovinu bez posrednika. Kreirao je svoj sistem i upotrebio ga. Ovaj programer je napisao naučni rad i ovaj projekar nazvao Bitcoin.

Nemojte da se razočaraate ovo nije jedan od članka koji će pričati hvalospeve o Bitcoinu, samo sam dao primer prve uspešne primene modela trojnog knjigovodstva za svetsku trgovinu.

Medjutim u 2017 imamo mnogo uspešnih primera upotrebe modela trojnog knjigovodstva ili blockchain tehnologije. Recimo JP Morgan je uveo svoj blockchain protocol nazvan Zcash, koji je kriptovaluta i možete je kupiti i njome trgovati, ali ovde neću dublje ulaziti u svet kriptovaluta.

Da pojasnim koncept trojnog knjigovodstva je našao svoju primenu i sada se zove BlockChain tehnologija. O blokchain tehnologiji možete pročitati više ovde.

Pa hajde da pokušam da pojasnim kako funckioniše Trojno Knjigovodstvo.

Osoba A želi da kupi od Osobe B coca colu za 50 dinara. Dakle osoba A upisuje 50 dinara -, coca cola +, Osoba B upisuje +50 dinara, – coca cola. Stavljaju ovaj zapis u šifrovanom obliku i šalju osobi C da proveri da li je sve ispravno. Ukoliko jeste ona ove podatke kriptuje, ali ostavlja zabeležene podatke o razmeni. Tako zabeleženi podaci  se ne mogu promeniti jer su vezane za prethodnu informaciju koja je kreirana.

Pa dobro postoje i drugi načini da se spreči prevara osim prelaska na novi koncept vođenja knjiga, koji konzumira ogromnu kolićinu energije.

Hajde da vidimo kakve sve primene ima ovaj novi koncept osim zapisa finasija. 

Problemi sa Kradjom Glasova?

Trenutno civilazcija ima problema sa opšte prihvaćenim društvenim modelom demokratijom. Problem imaju kao što sam i gore naveo najrazvijenije zemlje Kao sto su US, Nemačka Britanija, a Srbiju, Bosnu, Etiopiju neću ni da spominjem. Jer smo svedoci masovne zloupotrebe demokratije. Sa kojim se problemima mi susrećemo vezanim za glasanje:

• Koliko je ljudi glasalo?
• Koliko je već u tom trenutku glasalo?
• Da li im je glas zabeležen propisno?
• Da li je neko treće lice učinilo namernu grešku i poništilo glas?
• Da li njihov glas zaista prezentuje njihov stav?
• Kako možemo da prebrojimo glasove? Da li to radimo 100% tačno? 

Ovo su samo neka od pitanja koja govore o samom problemu. Ako u celu jednačinu i ubacimo čoveka, ceo sistem postaje apsurdan jer kad god smo zavisili od faktora ljudske greške uvek je taj faktor izneverio. Ovim ne impliciram da nema poštenih i radnih ljudi jednostavno uvek grešimo, a čovek koji ne greši laže ili je AI iz budućnosti :D.

Sa tehnologijom koja nam je dostupna sada, lako možemo implementirati blockchain tehnologiju kako bi osigurali tačnost glasanja, jer svaki glas je vezan za prethodni i potvrđuje njegovu tačnost pa je samim tim sistem nemoguće manipulisati. Trenutno se radi na E2E tehnologijama koje će ovo omogućiti.

A najveća prednost ovom sistema je što nećemo morati da verujemo u tačnost podataka i da li je moguće njihova manipulacija. Blockchain tehnologija se zasniva na principima decentralizacije, pa samim tim svi učesnici mreže u svakom momentu mogu videti svaku promenu na oderđenom blockchain-u. Svi podaci se skladište na svakom računaru korisnika mreže, dakle u svakom trenutku svaki učesnik mreže ima tačnu i validnu kopiju blockchain-a. Pored ove vrste zaštite sam kriptografski protokol koji koristi Blockchain protokol čini ne profitabilnim pokušaje hakovanja, jer je potrebna ogromna količina računarske snage da bi se izmenila neka informacija…

Zamisljite da možete pokrenuti bilo kakvu inicijativu koja može biti legitimna i izglasana na internetu!!! Da ujutru otvorimo aplikaciju u kojoj ćemo glasati o važnim državnim pitanjima, lokalnim pitanjima, gde možemo učestvovati konstruktivno u kreiranju društva.

Dakle model Trojnog knjigovodstva možemo upotrebiti za rešavanje realnih problema sa kojima se suočava čovečanstvo. Kao što su glasanje, investiranje, raspodela humanitarne pomoći, logistiku… Zasniva se na principima decentralizacije, sigurnosti, anonimnosti…

The post Vodič za Trojno Knjigovodstvo: Istorija, Definicija, Primena appeared first on Kripto Online.

Sadržaj Vodiča

• Istorija Dvojnog Knjigovodstva
• Definicija i objašnjenje Dvojnog Knjigovodstva
• Prednosti Dvojnog Knjigovodstva
• Mane Dvojnog Knjigovodstva

Istorija Dvojnog Knjigovodstva

Prva knjiga u kojoj se opisuje dvojno knjigovodstvo napisana je od strane Fra Luca Pacioli-a i njegovog bliskog prijatelja Leonardo da Vinci-a. Naslov knjige je ‘Summa de arithmetica, geometria, proportioni et proportionalita’, a objavljena je u Veneciji 1494 godine. Njih dvojica nisu tvrdili da su oni tvorci ovog sistema, već da su samo opisali kako bi ovaj koncept mogao biti iskorišćen na efikasniji i bolje organizovan način. Pacioli je napisao knjigu dok je Da Vinci nacrtao praktične ilustracije. 

Knjiga ima puno poglavlja, a ono u kome se opisuje dvojno knjigovodstvo se naziva ‘Particularis de computis et scripturis’. Ovo poglavlje je podeljeno na više manjih i kome su posebno opisani pojmovi poput – dvojnog unosa, glavne knjige, završnog računa, probnog bilansa, bilansa uspeha, i mnogih drugih alata i tehnika koje su naknadno usvojene od strane mnogih računovođa i trgovaca.

Pre Pacioli-evog doprinosa, oblici dvojnog knjigovodstva su već bili u upotrebi. Nije poznato kada su i na koji način prvi put izmišljeni. Medjutim, tek Pacioli-eva knjiga uvela ovaj sistem u većem delu Evrope i drugim trgovačkim zemljama u svetu. Kao priznanje njegovom radu, Pacioli se danas smatra ocem računovodstva, od strane većine modernih računovođa.

Industrijska revolucija je umnogome podstakla napredak evidencije troškova proizvodnje, a razvoj velikih korporacija stvorio je grupacije ljudi koji nisu deo menadžmenta ali imaju velike interese u finansijskim rezultatima – akcionare i deoničare, koji sa  druge strane obezbeđuju eksterno finansiranje. 

Ove promene uslovile su da se računovodstvo transformiše u posebnu profesiju, najpre u Velikoj Britaniji i SAD. 1887 godine, 31 računovodja se okupilo i osnovalo prvu američku asocijaciju javnih računovođa(kasnije postaje AICPA).

Velika depresija je dovela do stvaranja Komisije za hartije od vrednosti(Securities and exchange comission -SEC), 1934 godine. Sve kompanije s čijim obveznicama se moglo javno trgovati, morale su da podnose periodične izveštaje ovoj komisiji, a ovi izveštaji su morali biti odobreni od strane članova računovodstvene profesije. 

Definicija i objašnjenje Dvojnog Knjigovodstva

Sistem dvojnog knjigovodstva ili vođenja knjiga, je zasnovano na činjenici da svaka poslovna transakcija daje dve finansijske promene. Ove dve promene se zapisuju kao dugovanje i potraživanje na dva ili više naloga, koristeći odredjena pravila, poznatija kao pravila dugovanja i potraživanja. 

U sistemu dvojnog vođenja knjiga, svaki unos dugovanja mora imati odgovarajući unos potraživanja, i obrnuto. Recimo, ako je jedna firma koja koristi dvojno knjigovodstvo, kupila kancelarijsku stolicu za 200 dolara, ona na strani zaduživanja upisuje 200 dolara na nalogu za nameštaj, a na strani potraživanja, 200 dolara na nalogu za gotovinu. 

Dvojno knjigovodstvo se može grubo podeliti na sledeće tri faze:

• Dnevna knjiga
• Glavna knjiga
• Završni račun

Transakcije se prvo unose u dnevnu knjigu, koja je dalje podeljena na više odeljaka, koji mogu biti recimo, posebno za gotovinske transakcije, kupovinu, prodaju itd. Broj i vrsta ovih odeljaka zavisi od prirode i obima poslovanja same firme. 

U drugoj fazi transakcije se unose u glavnu knjigu i tamo se klasifikuju. Transakcije se klasifikuju tako što sve trasakcije povezane sa jednim entitetom, dobijaju svoj poseban račun u glavnoj knjizi(koja u stvari predstavlja skup ovih računa). 

Nakon odredjenog vremena, radi se probni bilans, u utvrdjuje profit(ili gubitak), i generalno finansijsku poziciju firme. Sumiranje učinka se na kraju predstavlja izradom završnog računa za određeni period. 

Prednost Dvojnog Knjigovodstva

• Oba aspekta svake transakcije su uvek zapisana. Ovo stvara svojevrstan ekvilibrijum medju računima svih povezanih strana u transakcijama. Čini pronalaženje grešaka i propusta lakšim, i smanjuje prostor za malverzacije.
• Koristeći ovaj sistem, može se napraviti probni bilans, i proveriti aritmetička tačnost svih računovodstvenih unosa. Ovaj probni bilans se dalje može koristiti za utvrđivanje operativnih rezultata, bilansa uspeha, i drugih parametara za odredjivanje celokupnog finansijskog stanja kompanije.
• Bez Dvojnog Knjigovodstva, kompanije ne bi mogle da uporedjuju svoje finansijske izveštaje jedne s drugima.
• Ovaj sistem je vrlo sistematičan i prati odredjena pravila i principe, pa je lako doći do informacije o odredjenoj transakciji ili nalogu, kada je to neophodno.
• Računovodstveni standardi u skoro svakoj zemlji zahtevaju upotrebu dvojnog knjigovodstva, i ukoliko ga neka kompanija ne koristi, revizori neće ni razmatrati njene finansijske izveštaje.
• Dvojno knjigovodstvo čini finansijske izveštaje pouzdanijim, što je bitno za sigurnost u daljem donošenju odluka bitnih za kompaniju.

Mane Dvojnog Knjigovodstva

• Jedna mana Dvojnog Knjigovodstva bi se mogla naći u činjenici da može biti komplikovana za vodjenje, odnostno zahteva stručne i kvalifikovane ljude, što može biti neisplativo, posebno za manje biznise.
• Moguća koruptivnost upisa uz obostrani dogovor dve strane.

Dvojno knjigovodstvo je postalo standard, i, u mnogim slučajevima, uslov za vođenje knjiga srednjih i većih kompanija. Većina manuelnih i softverskih programa za vodjenje kniga je na njemu bazirano.Moglo bi se reći da više od 500 godina dvojno knjigovodstvo jednostavno nema konkurenciju, to jest, savršeniji sistem nije bio izmišljen. Međutim, sa pojavom kriptovaluta, ovo može biti promenjeno. Kripto entuzijasti su već prepoznali sistem trojnog knjogovodstva u mehanizmima Blockchain tehnologije, i nazivaju ga najvećom finansijskom inovacijom još od upravo pronalaska dvojnog knjigovodstva. Za trojno knjigovodstvo smo odvojili poseban tekst, a ovaj članak smo namenili kao uvod, da bi bolje razumeli dosadašnju situaciju i istorijat.

The post Vodič za Dvojno knjigovodstvo: Istorija, Definicija, Primer appeared first on Kripto Online.

Istorija Prostog Knjigovodstva: Kako se razvijalo tokom vekova?

Istorija računovodstva počinje hiljadama godina unazad. Zapravo korelira sa svakom velikom civilizacijom, odnosno nije postojala velika civilizacija ukoliko nije ostavila računovodstvene zapise. U nekim slučajevima su knjigovodstveni zapisi bili i jedini izvor informacija o određenoj civilizaciji.

Prvi istorijski zapisi koji govore o razvoju prostog knjigovdstva potiču iz drevne Mesopotamije, a povezuju se za razvoj pisanja, brojanja, novca. Egipaćani, Vavilonci su koristili prosto knjigovodstvo ali ono svoj sjaj dozivljava u Rimskom carstvu gde možemo pronaći i detaljne finasijske izveštaje iz ovog vremena.

U današnoj Indiji, naučnik poznat pod imenom Chanakya je napisao prvu knjigu koja je davala osnove knjigovodstva. Ova knjiga je nosila naziv ‘Arthashasthra’.

Istorijski podaci govore da su Mesopotaske knjige bile izuzetno dobro organizovane, pronadjeni su zapisi koji su označavli razmenu dobara za novac, a datum nastanka ovog dokumenta je oko 5000 pne.

Kako je vreme prolazilo i osnivale su se veće civilizacije. Ove države su počele da trguju unutar svojih granica kao i sa drugim državama. Pa se javlja jaka potreba za prostim knjigovodstvom. A jedna od prvih institucija koje su obavljale ulogu računovodja su i najrespektabilnije institucije tog remena, hramovi i palata.

Sadržaj Vodiča

• Šta je prosto knjigovodstvo?
• Tipovi Prostog Knjigovodstva:
• Glavne prednosti Prostog Knjigovodstva:
• Glavne Mane Prostog Knjigovodstva
• Glavne razlike izmedju prostog i dvojnog knjigovdstva:

Izmedju 3 i 4 milenijuma pre nove ere u Iranu su koristili zanimljive načine za zapisivanje finasijskih izveštaja. Knjige su im bili zapravo cilindrični tokeni koji su bili napravljeni od gline. Na njima su se čuvali godišnji poljoprivredni prinosi, isplate, itd…

Tokom drugog milelenijuma pre hrista, ekspanzija trgovine je razvila i knjigovodstvo. Feničani su izmislili prvu pisanu azbuku koja je bila namenjena i kreirana upravo radi knjigovdstva i standardizovanog beleženja trgovine…

Šta je prosto knjigovodstvo?

Prosto knjigovodstvo je sistem koji beleži transakcije samo u jednom usnosu. Održava samo jednu stranu transakcija. Ovo je i najstarija metoda beleženja finasijskih transkacija  i manje popularna nego dvojno knjigovodstvo. Glavne informacije koje se beleže ovom metodom su su prihodi i rashodi, a beleži se jedno ispod drugog. Dok se dvojno knjigovodstvo oslanja na Potražuje i Duguje kolone. 

Primarna forma Prostog knjigovdstva je čuvanje knjige novca(kesa). Koristi se za ručno upisivanje i uglavnom ga koriste male firme koje nemaju veliku količinu transakcija. Upisuje se početna transakcija i svaka sledeća bilo pozitivna ili negativna se beleži ispod.

Primer Prostog Knjigovodstva

Ovakav način vođenja knjiga je ne naučan i neprecizan i podložan manipulaciji. Ne postoje odvojene ‘knjige’ koje čuvaju podatke o privatnim i poslovnim koriscnima. Postoje mnogo upisa i ne postoji provera upisanih sredstva, što ga čini ne pouzdanim.

Tipovi Prostog Knjigovodstva:

1.Čisto Prosto Knjigovdstvo 

Nema podatak o prodaji, kupovini, povratku novca, itd… Sve se vodi u jednoj koloni u jednom računu upisanom vrednosti pozitivnih i negativnih jednu ispod druge.

2. Prosto Prosto knjigovodstvo

Račun se vodi slično kao u dvojnom knigovodstvu. Razdvajaju se keš račun i račun svih ostalih sredstava. Vode se jedan ispod drugog.

3.Kvazi prosto Knjigovodstvo

Pored gore navedenih računa, postoje i računi u kojima se vodi evidencija prodaje, svih kupovina, svih računa i popusti koji se vode preko ličnog računa. Ova metoda je zapravo zamena za sistem dvojnog knjigovodstva.

Glavne prednosti Prostog Knjigovodstva:

1. Veoma se lako vodi i nije komplikovano za implementaciju u bilo koje preduzeće.
2. Ne treba vam profesionalni računovođa možete uz malo ulaganja u svoje znanje voditi vaše knjige metodom prostog knjigovodstva.
3. Može da vam posluži kao neka priprema pre početka startup-a, kako bi odradili finasijske kalkulacije.
4. Prihodi i rashodi su na dnevnom nivou zabeleženi.
5. Lakše možete utvrditi ostvareni profit.

Glavne Mane Prostog Knjigovodstva

1. Sredstva – ukoliko želite da pratite vrednost aktuelnu vrednost sredstava.
2. Teže možete raditi mesečne preseke i finasijske izveštaje.
3. Povećava mogućnost greške.
4. Teško možete analizirati performanse preduzeća u određenom periodu.
5. Prostim knjigovodstvom ne možete zabeležiti sve transakcije i sredstva pa vam je teže da radite procenu.
6. Preciznost nije 100% zbog nedostataka podataka.

Glavne razlike izmedju prostog i dvojnog knjigovdstva:

1. U prostom knjigovodstvu možete voditi samo stranu potraživanja ili stranu duga. Dok nam dvojno knjigovodstvo omogućava da opišemo sve aspekte transkacije.
2. Prosto knjigovodstvo ne zahteva da budete profesionalni racunovođa.
3. U prostom knjigovodstvu upisujemo nekompletno transkaciju dok kod dvojnog postoji ova mogućnost.
4. Male firme nemaju resursa da vode dvojno knjigovodstvo, pa za njih prosto predstavlja logičan izbor.
5. Greške i prevare se teže uočavaju u prostom knjigovodstvu, a knjige su podložnije manipulaciji.
6. Ne postoji standardizacija u sistemu dvojnog knjigovdstva.

The post Prosto Knjigovodstvo od A do Z: Istorija, Definicija, Primer appeared first on Kripto Online.

1. brze transakcije
2. minimalne provizije
3. van institucionalna trgovina
4. Decentralizacija…

Kako nabrajam ove karakteristike većina korisnika biva zbunjena terminima. Pa pre nego što uplovite u svet kriptovaluta trebate se informisati o najbitnijim pojmovima blockchain industrije.

Sadržaj Vodiča

• Šta je Bitcoin Mempool?
• Kako Mempool funkcioniše?
• Osnovni Razlozi Zbog Kojih Možete Čekati Duže od 10 minuta za Prvu Verifikaciju?
• Provizije za transakcije
• Mempool veličina

Početnici koji koriste Bitcoin ili druge valute nailaze na prvu stresnu situaciju kada se njihova transakcija ne izvršava. Dešavalo se da neki korisnici čekaju danima kako bi verifikovali transakciju. Šta uzrokuje čekanje prilikom Bitcoin transkacije. Postoje 2 razloga:

• Veličina Mempoola je ogromna 
• Transkacija se zaglavila u Mempool-u jer nije dovoljno velika provizija kako bi se ona ostvarila.

Šta je Bitcoin Mempool?

Mempoola-  je skraćenica od Memory Pool. Kao što i ime sugeriše ovo je mesto gde se podaci čuvaju pre nego se obrade. 

Koje informacije se čuvaju u Mempool-u? Ovde se čuvaju informacije o transakcijama: Bitcoin Mempool je mesto gde se čuvaju sve transakcije koje su se dogodile na mreži u prethodnom periodu, posle kreiranja poslednjeg bloka. Transakcije u Mempool-u čekaju verifikaciju od strane rudara-majnera.

Gde je Mempool lociran? Da li se Mempool nalazi na blockchainu? Ne oni se ne skladište na blockchainu već svaki node koji je povezan na mrežu ima svoj zasebni memory pool. Osim toga svaki node ima maksimalnu veličinu prostora za skladištenje.

Pošto je dakle blockchain sastvljen od mreže nodova, kako se odlučuje u koji mempoola kog noda će moja transakcija otići?

Kada vi odete us voj kripto novcanik i u njemu ukucate adresu na koju želite da pošaljete vađ BTC i kliknete send. Vaš novčanik će instatno kontaktirati novčanik sa adrese. Nakon čega će emitovati podatke o transakciji i smestiti vašu transkaciju u odgovarajući Mempool

Kako Mempool funkcioniše?

Kada vaša transakcija stigne u Mempool, u njemu se nalaze hiljade drugih transakcija koje čekaju kako bi bile verifikovane. Sve ne verifikovane transakcije iz mempool-a čekaju verifikaciju. Nakon verifikacije upisuju se u bitcoin blockchain javnu bazu podataka (ledger). Dok se vaša transakcija nalazi u Mempool-u, neki kripto rudar će pokupiti podatke o vašoj transakciji zajedno sa par drugih iz mempool-a. Zatim će ih upisati u novi blok koji se kreira od prikupljenih informacija. Nakon kreiranja bloka kripto rudar počinje sa rešavanjem matematičke slagalice. Ovaj proces je bitan za sigurnost, jer nakon rešenja novosvoreni blok je nereverzibilno upisan u Bitcoin blockchain. Kada se ovaj proces završi, vaša transakcija je verifikovana jednom.

Ukoliko vaša transakcija ne bude verifikovana, ostaje u Mempoolu maksimalno 2 nedelje. Ako se ne verifikuje u ovom periodu, vraća se na početnu adresu.

Osnovni Razlozi Zbog Kojih Možete Čekati Duže od 10 minuta za Prvu Verifikaciju?

Provizije za transakcije

Ne zaboravite da provizija koju izabere prilikom transakcije, određuje i brzinu vaše transakcije. Ukoliko ste podesili minimalnu proviziju, to može indikovati kripto rudarima da ste spam transakcija koja samo zaglušuje mrežu. Ova provizija ide kao nagrada majnerima kada stvore novi blok pored regularne nagrade od 12,5 BTC.

Mempool veličina

Jednom kada node validuje blok, sve transakcije koje su bile u mempool-u  noda se brišu. Razlog je kako bi kreirali mesto za nove transakcije. Kada se veličina mempool-a optereti, kako se ne bih srušio, mempool postavlja određenu proviziju kao granicu za validnost transakcije. Transkcije koje imaju manje provizije od postavljene granice će biti eliminisane iz mempool-a. Kako bi proverili veličinu Mempool-a morate je potražiti na na nekoj od ovih adresa:

• http://bitcointicker.co/networkstats/
• https://jochen-hoenicke.de/queue/#2,24h
• https://www.blockchain.com/en/charts/mempool-size

The post Šta je Bitcoin Mempool? Kako funkcioniše transkacija? Šta je veličina pool-a? appeared first on Kripto Online.

Blockchain je neverovatno otkriće čiji kreator je zapravo možda samo pseudonim, jer se ne zna sa sigurnošću ko je kreator osim pseudonima koji stoji kao kreator Satoši Nakamoto. Već zvuči kao neka prevara, međutim čovek ili grupa ljudi koja je otkrila Blockchain tehnologiju je učinila to anonimno pre svega iz lične sigurnosti. Pseudonim ili ime koje je koristio korisnik koji je upload-ovao source code za blockchain tehnologiju je Satoši Nakamoto. 

2009. godine Satoši Nakamoto je dao predlog za rešenje možda najvećeg problema savremenog čovečanstva, a to je kako kreirati decentralizovani sistem(bez centralnog autoriteta odlučivanja, npr Internet) za razmenu vrednosti direktno između fizičih lica. Prostije rečeno transfer novca bez centranog autoriteta (Banka, Finasijska Institucija…). Dakle osnovna zamisao je da transferujete novac bez posredovanja banke iz Etiopije u Kinu u iznosu koji želite za fiksnu proviziju koja je minimalna.

Sadržaj Vodiča

• Definicija Blockchain Tehnologije
• Prosta Definicija Blockchain Tehnologije
• Glavna Karakteristika Blockchain Tehnologije – Distribuirana baza podataka
• Koliko je Siguran i Robustan Blockchain?
• Blockchain je Transapranetan i Nekoruptivan
• Blockchain je Zapravo Mreža Nodova (računara) – Šta je Nod?
• Ideja Decentralizacije je Glavna Ideja iza Blockchain Tehnologije
• Koji sektori imaju najveći benefit od upotrebe Blockchain Tehnologije?
• Finansijske usluge
• Distribucija Proizvoda i Zaštita od Falsifikata
• Kreiranje Digitalnog Identiteta
• Prodaja Električne Energije i drugih Energenata
• Kako Blockchain Uvećava Sigurnost Sistema?
• Da li je Onda Blockchain tehnologija zapravo novi internet?

Definicija Blockchain Tehnologije

‘Blockchain je decentralizovana mreža za prenos vrednosti zasnovana na peer-to-peer (P2P) bazama podataka bez centralizovanog autoriteta. Baza podataka na peer to peer osnovi. 

Prosta Definicija Blockchain Tehnologije

Dozvoljavajući informaciji da bude distribuirana(razmenjena), bez mogućnosti kopiranja informacije. Ono što jeste zanimljivo je da ova tehnologija može predstavljati zapravo Internet 3.0. Originalna ideja blockchain tehnologije je bila anonimna valuta, međutim kako vreme prolazi, dolazi se na ideju da ova tehnologija može naći ogromnu primenu.

“Blockchain je nekoruptivna digitalna baza podataka svih ekonomskih transakcija, a sistem može biti reprogramiran da beleži svaku vrednost a ne samo finasijske transakcije.’’

Glavna Karakteristika Blockchain Tehnologije – Distribuirana baza podataka

 Zamislite jedan google sheet fajl koji ima milione kolona i redova i svaki sadrži informacije, on se konstantno dopisuje i proširuje. E sad zamislite taj dokument kome ima pristup milioni ljudi i svi imaju isti gotovo real time dokument sa svim unetim promenama. Ovo je otprilike jedan blockchain.

Informacije koje postoje na blockchain-u su podeljenje, svi učesnici mreže imaju pristup njima, svaki novi unos se registruje i upisuje u ovu bazu podataka. Naravno ovako postavljen blockchain ne bi bio revolucionaran, pa umesto da čuva bazu podataka na jednom mestu, celokupan blockchain(svi zapisi) se čuvaju na svim računarima mreže, blockchain sistema. U svakom trenutku je dostupna svim korisnicima mreže što pruža totalnu transparentnost.

“Tradicionalni pristup deljenju dokumenata uz pomoć kolaboracije je bio MIcrosoft Word. U njegovom slučaju, nakon što pošaljemo dokument taj neko ima pristup dokumentu. Problem je što moramo čekati dok nam neko uradi reviziju pa ponovo pošalje nazad. Zato što je dokument zaključan dok se ne izvrše sve promene. Ovako i baze podataka funkcionišu. Dva vlasnika jednog dokumenta ne mogu u isto vreme da traže i čitaju isti dokument. Banke funkcionišu slično. Kada se stanje na vašem tekućem računu promeni, banka zaključa račun i smanji iznos koji je potreban za transfer, zatim prenese iznos na drugi račun i opet otključa račun”

Koliko je Siguran i Robustan Blockchain?

Blockchain sadrži sve informacije koje se nalaze sistemu. Ove informacije su identične na celoj mreži. Informacije se zapisuju u ‘blok’ a kada se blok napuni informacijama i dostigne maksimalnu veličinu on se vezuje za prethodni block koji je povezan na blockchain kreirajući vezu za budući blok koji će biti ugrađen. Glavne karakteristike ovakvog blockchaina su:

1. Ne može da ga kontroliše jedan čovek/institucija/država.
2. Ne postoji tačka probojnosti i koruptivnosti sistema. Sistem je 100% siguran.

Bitcoin postoji od 2009. Godine. U svojoj istoriji svi hakovi i propusti koji su se dešavali, dešavali su se zbog greške korisnika, a ne koruptivnosti samog sistema.

Evo i šta je na temu blockchaina rekao Ian Khan, futurista:

“Revolucionarno kako i zvuči naziv tehnologije, Blockchain je zaista mehanizam koji može doprineti svima najveći nivo odgovornosti. Sistem koji omogućava da se ne previdi nijedna transkacija, da nema više mogućnosti za ljudskom greškom, uklanja potrebu da neka strana verifikuje neku radnju… Blockchain može pokriti sva ova polja. Iznad svega, Blockchain može garantovati validnost transakcija koje se beleže na blockchain-u i to ne samo u jedan registar već u registirima distribuiranog sistema korisnika, a svi su povezani sigurnosnim validacionim konsenzus mehanizmom”

Blockchain je Transapranetan i Nekoruptivan

Blockchain mreža postoji u stanju konsenzusa, onog koji automatski proverava validnost mreže na 10 minuta. Ovo je  vreme kada se novi ciklus transakcija dogodi. Samo-adaptirajući ekosistem digitalne vrednosti, mreža koja proverava sve transakcije na 10 minuta. Sve transakcije koje se dese u ovih 10 minuta predstavljaju jedan blok blockchaina. Dva važna svojstva dolaze iz ove funkcije:

1. Transparentnost celokupne mreže, koja je po definiciji javna.
2. Ne može se promeniti informacija koja je uneta u blok koji je vezan za blockchain. Menjanje jedne informacije bi zahtevalo veću snagu od snage svih računara koji održavaju jedan blockchain. 

U teoriji je dakle moguće da hakujete blockchain, ali ukoliko pokušate i uspete da izmenite blockchain dovešćete do njegovog uništenja i definitivnog pada vrednosti na 0.

Vitalik Buterin, osnivac Ethereum blockchain mreže:

‘Blockchain rešava problem manipulacije. Kada govorim o ovome na Zapadu, ljudi kažu da veruju Google-u, Facebook-u ili njihovim bankama. Ali ostatak sveta ne veruje ovim institucijama, korporacijama i organizacijama. U Africi, Indiji ili Istočnoj Evropi, Rusiji. Ova tehnologija nije o mestima gde su ljudi bogati. Blockchain ima najveću priliku upravo u nerazvijenim zemljama.’

Blockchain je Zapravo Mreža Nodova (računara) – Šta je Nod?

Nod je računar povezan na blockchain mrežu upotrebom servisa koji obavlja zadatke validacije i osigurava transakcije. Kada se povežete na blockchain mrežu, nod dobija kopiju celokupnog blockchain-a nakon konekcije automatski. 

Svaki Node je zapravo administrator blockchain mreže i konektuje se na mrežu svojevoljno. Zbog toga je ova mreža decentralizovana, niko ne može sprečiti da vaš računar bude blockchain node. Ali svaki učesnik zapravo ima šansu da bude nagrađen jer obavlja ove funkcije na mreži. Nagrada je kriptovaluta čiji je blockchain. Jedna od popuarno nazvanih funkcija nodova je zapravo ‘rudarenje’. Sigurno ste čuli za ljude koji rudare Bitcoin, ili Etherum, Verge, Doge i druge kriptovalute.

Zapravo rudarenje BTC-a ili bilo koje druge valute predstavlja pokušaj da baš vaš računar(Node) reši matematičku formulu koja će kriptovati blok. Ukoliko vam se ovo dogodi dobijate kao nagradu određenu količinu kriptovalute koje rudarite.

Na tržistu trenutno ima preko 1000 kriptovaluta čija svrha blockchain-a je kao i BTC-a, da budu token valuta – kriptovaluta. Međutim potencijal Blockchain tehnologije i funkcije koje može da obavi mreža su mnogo veće, i zapravo bi rešile neke od gorućih problema čovečanstva širom sveta.

Ideja Decentralizacije je Glavna Ideja iza Blockchain Tehnologije 

Po svom osnovnom modelu blockchain je decentralizovana tehnologija. A šta to znači? Decentralizovana mreža funckioniše kao user-to-user(peer-to-peer) servis. Sve što se dogodi na mreži, odražava se na celokupnu mrežu i biva verifikovano na svakom nodu mreže. Svaki blockchain je transparentan. Koristeći alat block/blockchain explorera, možete pretražiti šta se u svakom momentu dešava na mreži. Trenutno postoje sistemi kojim bi Blockchain tehnologija bila od velike pomoći. Navešćemo par primera gde možemo decentralizaciju najbolje iskoristiti:

1. Prevare na berzi više ne bi bile moguće
2. Izdavanje više akcija od predstavljenog broja
3. Profiti ne bi mogli biti skriveni
4. Slobodno i tačno glasanje je takodje jedan od problema u nerazvijenim zemljama.

Dakle Blockchain je decentralizovan jer je celokupna baza podataka distribuirana na svakom nodu(računaru) učesniku mreže. Svaki node ima celokupnu bazu podataka Blockchain mreže. Tako da prilikom hakovanja ne možete ugroziti bazu jer se ona nalazi na svim računarima mreže, ovo je i glavna snaga decentralizacije. Decentralizacija se ogleda i u nemogućnosti ograničenja upotrebe. Ko moze sve da upotrebljava Blockchain? Ne morate da budete tehnički obrazovani kako bi upotrebili bilo koju blockchain tehnologiju i kripto token za plaćanje.. Možda je u prvim godinama nastanka ove tehnologije bilo manje user-friendly, ali sada imate novčanike koji imaju UI kao i bilo koja druga banka. Tako da Blockchain tehnologiju svako može upotrebiti i ne postoji osoba ili centralni autoritet koji će to zabraniti. 

Koji sektori imaju najveći benefit od upotrebe Blockchain Tehnologije?

Finansijske usluge

U oblasti finansija trenutno Blockchain ima  najveću primenu. Zašto? Pa samo u US imigranti šalju u svoje matične zemlje preko 430 milijarde $ godišnje. Ako uzmemo prosečnu proviziju od 5% do 10% to je 20 do 40 milijarde $ godišnje zarade. Uz pomoć blockchaina transfer se ne naplaćuje po procentualnom modelu već fiksno, pa tako ukoliko želite da u 2019 pošaljete novac uz pomoć Bitcoina iznos provizija je 35 RSD, za bilo koji iznos(jefitnije nego Srpska Pošta). Pored provizije, Bitcoin ne poznaje granice, pa uz pomoć ove blockchain tehnologije možete prebaciti bilo gde u svetu novac. Još jedna od beneficija je da Blockchain garantuje anonimnost. 

Distribucija Proizvoda i Zaštita od Falsifikata

Zbog globalizacije tržišta, proizvođačima je sve teže da prate svoju robu, gde se prodaje, kako se prodaje. Trenutno kompanije koje se bave prodajom luksuzne kozmetike imaju velikih problema sa preprodajom proizvoda na Amazonu i kontroli distribucije istih. Blockchain može omogućiti jedinstveno upisivanje svakog proizvoda bez mogućnosti promene validnosti infomracija.

Kreiranje Digitalnog Identiteta

Digitalni Identitet je još jedna od savršenih primena ove tehnologije, kako svet postaje sve digitalizovaniji, potreba za centralnim digitlanim identitetom je postala gorući problem. Zasto? Dosadašnji modeli čuvanja podataka nam dozvoljavaju centralizovano čuvanje, međutim decentralizacijom koju nudi blockchain omogućava sigurnu zaštitu ovavkih tipova baza podataka. Dakle možete imati svoj digitlani identet bez straha da će on biti komprovitovan hakerima.

Prodaja Električne Energije i drugih Energenata

Na prodaju električne energije imaju monopol velike kompanije. Ali uz pomoć blockchaina možemo omogućiti svima da se uključe u proizvodnju električne energije. Zašto? Pa blockchain pruža mogućnost mikrotransakcija. Objasnićemo na primeru:

Imate solarne panele za proizvodnju električne energije u svojoj kući. Ukoliko odete na odmor generisana struja od strane panela neće biti utrošena i samim tim bačena. Ukoilko imamo blockchain sistem koji može nezavisno da proda ovu energiju nekom kome je potrebna, a zarađeni novac da deponuje na vašem kripto novčaniku.

Kako Blockchain Uvećava Sigurnost Sistema?

Glavna zaštita od manipulacije na javnim bazama podataka se pre svega postiže decentralizacijom. Svaki učesnik ima validnu kopiju celokupne baze podataka određenog blockchaina, dakle ona nije centralizovana pa samim tim nikada nije ugrožena od hakovanja. 

Današnji sistemi bezbednosti na internetu se oslanjaju na sistem korisničko ime/lozinka. Ovaj sistem se nažalost pokazao kao veoma loš i pun mana. Blockchain mreža se oslanja na kriptografiju, odnosno na upotrebu tzv. javnog i privatnog ključa. Javni ključ je isto što i vaša email adresa ( možemo napraviti i analogiju sa tekućim računom). 

Javni ključ je samo niz karaktera koji predstavlja vašu javnu adresu, koju svako može da vidi i da vrši interakciju sa njom, šalje novac recimo. Kao i kod email svako zna vašu email adresu i može poslati email na ovu adresu ili br vašeg tekućeg računa.

Privatni ključ je zapravo lozinka, nju samo vi znate i samo uz pomoć nje možete pristupitii određenoj javnoj adresi. Glavna razlika u odnosu na vašu lozinku je što privatni ključ ne može da se izmeni ili ponovo dobije ukoliko ste izgubili prethodni. Zbog ove karakteristike nemoguće ga je hakovati ali je zato samo jednom generisan.

Povezivanje i plaćanje bilo kome u svetu Blockchain-a

Uz pomoć blockchain tehnologjie svet interneta je dobio još jednu mogućnost. Da razmenjujete vrednost sa bilo kime bez bojazni da ćete biti prevareni. Ovo je dovelo do rađanja potpuno novih digitlanih sistema za trgovinu. Tako je u 2016 prosečno dnevno trošeno oko 200,000$ vrednih bitcoina za transkacije(ne za trgovinu na berzi) dok je recimo danas u 2019 prosečno oko 1,500,000,000$. 

Da li je Onda Blockchain tehnologija zapravo novi internet?

Blockchain tehnoloogija je dala novu dimenziju internetu odnosno njihovim korisnicima. Mogućnost da kreiraju vrednost i jedinstvene digitalne informacije. Šta nam sve pruža blockchain tehnologija:

• Smart Contract(pametni ugovor) – mogućnost da se određeni prosti ugovori izvrše kada su svi uslovi ispunjeni. Više blockchain kripto tokena mogu da izvrše ovu ulogu Ethereum, EOS, NEO, Tron… Ova inovacija može da ima ogromne implikacije u bilo kakvoj vrsti ugovora koja ima mogućnost da digitalizuje output. Bez kontrole i bez ičijeg nadzora smart contracti mogu da unesu revoluciju u poslovima koje obavljaju advokati, prodavnice itd…
• ‘Sharing Economy’ tipovi kompanija. Kompanije kao što su UBER, AirBnB već uživaju u ovakvom modelu funckionisanja kompanija. Međutim sa implementacijom Blockchaina, neće više biti potrebno da imate centralni autoritet koji će vršiti distribucijui osiguravati funkcionisanje sistema. Sa implementacijom blockchain-a gubi se potreba za centralnim autoritetom Jedan od prvih primera ovog tipa “Sharing economy” je open Bazaar koji upotrebljava blockchain tehnologiju da bude besplatni ebay.
• Crowdfounding – je veoma zanimljiv koncept koji pokazuje da ljudi žele da ulažu u nove proizvode i ideje i doprinesu njihovom razvoju. Upotreba smart contracta bi onemogućila da se iste stvari prodaju više puta i direktnu kontrolu utrošenog novca što bi dalo novu dimenziju ovakvom vidu finansiranja.
• Državni Organi – zamislite da živite u državi u kojoj je sve transparentno i nemanipulativno. Izbori ne mogu biti izmanipulisani, glasanje zagarantovano ne koruptivno…. Stanovnici mogu učestvovati u donošenju odluka na dnevnoj bazi.
• Kontrola Distribucije Hrane – Naišli smo na mnogo prevara u ovoj industriji, mnoge kompanije reklamiraju izvorsku vodu, a ona je u stvari obična voda sa česme. Organski pilići koji žive u kavezu, itd… Upotrebom blockchaina ovo se može izbeći jednostavnim timestamp-om (‘Vremenski Pečat’) i lokacijom koje će se upisivati u centralni ledger i uvek biti dostupan kupcima.
• Platforme za predviđanje kretnje tržišta. Kada outsource-ujete određeno pitanje i na njega odgovori mnogo ljudi, postoje podaci da su ovakve ankete veoma tačne. A i svi znamo da će 100 hiljada prosečno inteligentinh ljudi da daju bolji odgovor na pitanje od 1 hiper intelektualca na istu temu. Pa je uspostavljanje ovakvih sistema koji osiguravaju tačnost i nagrađuju ukoliko ste dali odgovor koji se na kraju pokazao kao tačan. Primene već postoje – Augur platforma. Za svega par dolara možete postaviti pitanje, čime nemate agencijske troškove a odgovor je uvek tačan i nepromenljiv.
• Zaštita intelektualnih prava – Jedan od najvećih problema današnjice i interneta je zaštita intelektualnih prava. Međutim blockchain može rešiti i ovaj problem. Pored rešenja može ponuditi i automatizaciju plaćanja za upotrebu određenog intelektualnog vlasništva. Već postoje platforme koje prodaju muziku uz pomoć blockchain-a.
• IoT –  “Internet of things” je zapravo mreža svih uredjaja koji su povezani na internet, smart televizori, automobili, telefoni, smart frižideri, kamere…. Blockchain može osigurati komunikaciju ovih uređaja i redefinisati neke od njihovih upotrebnih funkcija. Recimo solarani panel u kući A komunicira sa solarnim panelom u kući B. Kuća A ima višak energije koju prodaje solarnom panelu kuće B. Zarađena sredstva transferuje na kripto novčanik vlasnika.
• ID menadžment – Kreiranje jedinstvenog digitalnog ID-a za pristup različitim servisima.
• Kontrola privatnih podataka – danas mi prodajemo svoju privatnost da bi koristili platforme i mreže kao sto su gmail, facebook, instagram, twitter, mobilne igre… Upotrebom blockchain-a mi možemo direktno prodavati ove podatke u kriptografskoj formi, i zarađenim tokenima recimo plaćati korišćenje usluga ovih kompanija. Ovaj problem pokušava da reši recimo projekat ‘Engima’ nastao na univerzitetu ‘MIT’.
• Registar imovine – Transaprentana javna baza podataka koja sadrži vlasnička prava jedne države može dovesti do ogromnog prosperiteta biznisa, smanjenja broja prevara itd… Setite se vremana nadogradnje 2000-ih u Srbiji kada su kupci otkrivali da postoji još 6 vlasnika istog stana, ili koliko koštaju dozvole i ekproprijacija zemljišta gde je nekada nemoguće utvrditi vlasnika zemlje…
• Trgovanje akcijama – Berzanska trgovina.
• Bernie Madoff je poznato ime svima koji i malo znaju o svetu finsaija, čoveku koji je uspeo da napravi najvecu piramidalnu šemu u istoriji US i sveta. Čovek koji je uspeo da prevari institucije kao što su Američki FED, Royal bank of Scotland, itd… Ukoliko bi akcije firme bile transapretno čuvane na javnoj bazi podataka ovo bi bilo nemoguće.

Blockchain tehnologija je u svojoj početnoj fazi razvoja. Još uvek nije prihvaćena mainstream i daleko smo od ove tačke, još najmanje 10 godina. Međutim ideali koji okupljaju ljude u kripto zajednice su zaista fenomenalni i nude nadu u malo svetliju budućnost sveta. Trenutno najveća primena je digitalni novac, ali ovo je ujedno najmanje što ova tehnologija može pružiti. Ukoliko nastavi da prati ideale kojima se vodi Blockchain tehnologija će definitivno promeniti naš svet i učiniti ga pravičnijim i manje podložnim na prevare.

The post Šta je BlockChain Tehnologija? appeared first on Kripto Online.

Ukoliko ste ušli u svet kriptovaluta i Bitcoin-a do sada ste se sigurno sreli sa pojmom Block/Blockchain Explorer. Verovatno ste ukucali u pretrazivač ovaj termin i naišli na prvi block explorer. Podaci koje ste tamo videli su sigurno bili konfuzni i pomislili ste da niste dovoljno tehnički obrazovani da bi koristili blockchain explorer.

Sadržaj Vodiča

• Šta je Blockchain Explorer?
• Jednostavno objašnjenje – šta je Block/BlockChain explorer?
• Šta nam dozvoljavaju Block/Blockchain exploreri?
• Primer kako da pretražite blockchain upotrebom Block/Blockchain Explorer-a

Skoro sve kriptovalute se oslanjaju na blockchain tehnologiju da zapisuju sve što se desilo na njihovoj mreži, u slučaju BTC transkacije, u slucaju Ethereum smart contracts… Pošto blockchain tehnologija počiva na transparentnosti, Block Explorer je sasvim logična alatka koja ovu transparenstnost pruža.

Šta je Blockchain Explorer?

Blockchain explorer je pretraživač(browser) za određeni blockchain, veoma je sličan pretraživačima koje koristimo za pretraživanje interneta kao što su Chrome, Mozilla… Osnovna svrha blockchain explorera je da pretražuju sve transakcije na jednoj blockchain mreži. Međutim ovi pretraživači mogu služiti za prikupljanje mnogo korisnijih informacija o blockchain-u. Samo da razjasnimo na početku članka block ili blockchain explorer je isti termin i predstavlja pretraživače blockchain-a o kojima ću pisati.

Jednostavno objašnjenje – šta je Block/BlockChain explorer?

Block Explorer je website ili alat koji dozvoljava pretraživanje određenog blockchain-a, putem javnih adresa novčanika, hashrate mreže, informacija o transakcijama i mnoge druge. Ovo su pretraživači kao Google ili Firefox, koji su kreirani kako bi pretraživali određeni blockchain za koji su kreirani.

Ovo su neki od najpoznatiji block explorera:

• Blockchain.info
• Btc.com
• Blockexplorer.com
• blockchain.com

Šta nam dozvoljavaju Block/Blockchain exploreri?

Dozvoljavaju nam da vidimo celokupnu blockchain platformu koju koristimo. Medjutim mi ne možemo jednim block explorerom da istražujemo bilo koji blockchain već samo onaj za koji je kreiran.

U ovom primeru ću uzeti Bitcoin blockchain ali su funckije i interfejs identični kod svih:

1. Produkcija i Praćenje novih blokova – Ovimj alatom možemo videti najnovije blokove koji su dodati na blockhain i to u realnom vremenu.
2. Lista transakcija – Blockchain explorer možete upotrebiti kako bi videli sve transakcije koje su do sada ‘izmajnovane’ i ugrađene u Bitcoin blockchain.
3. Istorija Transkacija određene BTC adrese – Možemo proveriti block explorerom i istoriju svih transkacija koja se dogodila na jednoj adresi, jednom ‘novčaniku’. Ukoliko poslujete sa nekim i isplate vršite u kripto valutama dobro je da proverite istoriju transakcija.
4. Možete pratiti kako se promene dešavaju na adresi na koju se transferuje novac.
5. Najveća transakcija u toku dana je vidljiva na BTC Blockchain Explorer-u.
6. Možete da vidite status Mempool-a, gde možete videti sve transakcije koje nisu potvrđene.
7. Double spent indikatori – možete takođe proveriti i sve transakcije koje su imale double spend u zadnjih 10 minuta.
8. Orphaned Blokovi – možete videti blokove koji nisu prikačeni za glavni blockchain i nisu samim tim validni.
9. Možete saznati koji je pool za rudarenje pronašao block.
10. Mozete videti ‘genesis block’(prvi iskopani blok blockchain-a).
11. Pretraživanje određenog bloka i svih transakcija koje su se desile u bloku. Koje sve informacije možete saznati iz ovog bloka:
    • Broj transakcija u bloku.
    • Količina kriptovaluta koje su trejdovane u ovom bloku.
    • Provizije.
    • Ukupan broj kripto coina koji su razmenjeni.
    • Veličina bloka, težina, verzija i kolika je nagrada za blok
    • Kada je block majnovan.
    • Merkle root.
    • Hash tag blocka.
    • Hash prethodnog blok
12. Status mreže – Koliki je hashrate, težina provizije i zarada

Primer kako da pretražite blockchain upotrebom Block/Blockchain Explorer-a

Postoje dosta Bitcoin Explorer-a, jedan od prvih i najpopularniji Block Explorer-a za bitcoin je blockchain.info.

Kako da otkrijete sta se sve dogodilo sa odredjenom adresom?

Kada se konektujete na blockchain.info, u search polju upišite postojeću javnu adresu

Učitaće vam se koliko je stanje na ovoj adresi, koliko bitcoin-a poseduje.

Ukoliko istražite ID transakcije možete videti input i output sume, provizije i broj potvrđenih transakcija.

Kao što je navedeno iznad postoji mnogo razloga zbog kojih želite koristiti blockchain explorer. Ovi alati predstavljaju odličan pouzdan izvor informacije koje su bitne. Osim toga dokazuju da kriptovaluta koja je razvila blockchain explorer želi u potpunosti da ostvari misiju transarentnosti koju pruža blockchain tehnologija.

The post Šta je blockchain/block explorer? appeared first on Kripto Online.

Pool u kojem ste se priključili da rudarite Bitcoin je izrudario orphan blok i vi niste nagrađeni. Šta se desilo? Ako ste novi u svetu rudarenja ili kriptovaluta termini sa kojima će te se susretati su stale blok, orphaned blok ili uncle blok.

Ova tri tipa bloka su zapravo napušteni blokovi koje ne prihvata glavna blockchain mreža. A termini stale, orphan, uncle su nazivi za isti tip blokova na drugim blockchainu. Monero – stale Etherum uncle, Bitcoin orphan.

Sadržaj

• Objašnjenje Orphan, Stale i Uncle Bloka
• Kako se kreira novi blok u Blockchain-u?
• Orphan Blokovi
• Stale Blok
• Uncle blok

Objašnjenje Orphan, Stale i Uncle Bloka

Bitcoin, Etherum, Litecoin, Dash, Monero koriste Proof-of-Work(PoW) i samim tim verifikaciju i transkcije obavljaju rudari. Međutim ne ulaze svi novo kreirani blokovi u glavni blockchain pa se može desiti da ostanete bez nagrade jer ste rešili neki od ne validnih blokova.

Kako se kreira novi blok u Blockchain-u?

Hajde da objasnimo proces rudarenja i kreiranja novih blokova. Kada mi iniciramo transakciju na nekom blockchain-u, želimo da prebacimo Monero, Dash, Litecoin, Bitcoin… Mi šaljemo tu transakciju u Mempool, mesto gde se skladište sve neverifikovane transakcije koje treba da uđu u novi blok. Prilikom rudarenja rudar sakuplja te infomracije o transkacijama iz Mempoola i počinje da ih upisuje u novi blok koji treba da se ugradi u postojeći blokchain. Nakon što zapiše sve transakcije, rudar zapravo pravi kriptografski sloj oko transakcija kako bi one bile sigurne i počinje da otkriva hash vrednost poslednjeg bloka. Hash vrednost je zapravo linearni zapis za čije se dobijanje stalno povećava težina, a način na koji rudari to rade je tkz, brute force metoda. Kada se dogodi da dva potpuno ista bloka budu kreirana od strane dve rudarske kompanije, dolazi do kreiranja jednog orphaned bloka i jednog regularnog. Ovo je uzrokovano latencijom mreže, pa mreža nasumično određuje koji blok će biti upisan, ali uglavnom prednost dobija lanac koji je duži.

Orphan Blokovi

Kao što i naziv sugeriše orphan(siroče) blok je blok bez roditelja, u Bitcoin-u ovaj termin označa odbačeni blok, blok koji nije ugrađen u glavni blockchain Bitcoina. On nastaje kada neki blok bude ubačen u blockchain i ostane dugo neaktivan, nema nijedan blok koji je povezan sa njim. Orphan blok je jednom kao i regularni, verifikovan pravilno enkriptovani ugrađen na blockchain ali tokom vremena zbog gore navedenih razloga biva odbačen sa glavnog blockchaina. Veći broj orphan blokova vodi ka većoj nesigurnosti mreže.

Stale Blok

Stale blok se razlikuje od Orphan bloka po tome što Stale blok je bio verifikovan i validan blok za koji je isplaćena nagrada, ali je zbog duge neaktivnosti odbačen sa glavnog Blockchain-a. Kako bi ovo najbolje razumeli, pogledajmo sledeću činjenicu. Ako bitcoin mreža ima 2 različita blockchain-a, najduži lanac će pobediti i će biti uključen u blockchain.

Koja god mreža ima duži blockchain on je pobednik, i na ovakvim lancima radi većina rudarskih poolova, a rudari koji rudare blokove u kraćim lancima, koji se smatraju da imaju stale blokove ne mogu dobiti nagradu kada ugrade novi blok.

Uncle blok

Uncle Blok je sličan Orphaned bloku ali postoje neke male razlike. U Bitcoin zajednici je bitno koji je blok najduži, dok u Etherum zajendici je najbitnije koji je najteži blok, a sami Uncle blokovi čine lance još težim. Međutim Etherum Ghost protocol ohrabruje rudare da pronalaze uncle blokove i da ih ugrađuju u u svoj blokchain, jer čine blockchain ‘težim’ pa samim tim i celu mrežu sigurnijom.

The post Šta je Uncle Blok, Orphaned Blok i Stale Blok? appeared first on Kripto Online.

U osnovi, Bitcoin je decentralizovana peer-to-peer mreža za plaćanje, i valuta. Mehanizam koji je iza njega je softverski protokol, koji je sastavljen od mnoštva kompjuterskih kodova, koji formiraju predefinisana pravila mreže. Jedna bitna stvar važna za širu sliku je da je njegov softver ‘open source’, i kodovi koji ga čine su besplatni i dostupni za svakoga da ih pregledaju, analiziraju i dalje koriste.

Sadržaj Vodiča

• Šta je to Fork?
• Deoba u samom konsenzusu
• Promena u pravilima ili funkcijama protokola
• Soft Fork
• Hard Fork
• Planirani hard forkovi
• Primeri dosadašnjih planiranih hard forkova
• Hard forkovi nastali sporovima 
• Spin-off hard forkovi 
• Fenomen besplatnih coin-a
• Zaključak

Šta je to Fork?

Blokčejn, tehnologija koja je iza Bitcoin-a, je distribuisana glavna knjiga(ledger), i sastavljen je od blokova podataka koja konstantno rasti, formirajući lanac blokova(odatle i ime, blockchain). Pošto je Bitcoin decentralizovana mreža, korisnici mreže moraju se složiti oko seta pravila na osnovu kojih se potvrđuju transakcije, kako bi došlo do konsenzusa. Ovo rezultuje jedinstvenim lancem verifikovanih informacija čiju tačnost potvrđuju svi korisnici mreže.

Fork se dešava kada se jedan lanac blokova podeli na dva, i za ovo se dešava iz dva razloga:

1.Deoba u samom konsenzusu

Ponekad se desi da dva majnera slučajno pronađu blok u isto vreme, i ovo rezultuje podelom na dva lanca. Međutim, ovo je samo kratkotrajno, jer kada se na nekom od lanaca pronađe novi blok, on automatski postaje duži lanac, i ovaj kraći biva napušten od ostatka mreže. 

2.Promena u pravilima ili funkcijama protokola

Ovde se misli na promene koje developeri hoće da unesu u sam kod protokola po kom se blokčejn izvršava, i ove promene ostaju trajno. Razlozi za ovo mogu biti višestruki. Uglavnom se radi o dodavanju novih funkcija na blokčejnu, ili o promeni neke od ključnih karakteristika(kao što je recimo veličina bloka).

Pošto se u prvom slučaju fork dešava slučajno i traje privremeno, fokus u priči oko forkova je na drugom slučaju. Promene iz ove kategorije su trajne i zahtevaju od korisnika mreže da apdejtuju svoj blokčejn softver, kako bi na njemu integrisali nove promene.

Promena u pravilima ili funkcijama protokola može se klasifikovati u tri kategorije:

Soft Fork

Soft fork je softverski apgrejd(upgrade) koji je kompatibilan unatrag, sa starijim verzijama istog softvera(backward compatble). Ovo znači da korisnici koji nisu apgrejdovali svoj softver nakon soft forka, i dalje će moći da učestvuju u potvrđivanju i verifikovanju transakcija, samo neće moći da koriste nove funkcije ako su uvedene. Mnogo je lakše implementirati soft fork, jer je potrebno da samo prosta većina korisnika apgrejduje softver. Svi korisnici, bilo da su apgrejdovali svoj softver ili ne, nastaviće da prepoznaju nove blokove i neće im biti narušena kompatibilnost sa mrežom. Jedino što neće moći da rade je da upražnjavaju novine koje su uvedene soft forkom. Bitno je naglasiti doduše da te novine mogu biti veoma bitne, i da korisnici koji ne apgrejduju svoj softver mogu biti u značajno lošijoj poziciji u odnosu na one koji jesu, recimo u procesu majnovanja, i slično. 

Primeri dosadašnjih soft forkova na bitcoin blokčejnu:

• BIP 66 – soft fork koji je uticao na bitcoin-ovu validaciju digitalnog potpisa(signature validation)
• P2SH – soft fork koji je omogućio multi-signature adrese na bitcoin mreži

Hard Fork

Hard forkovi predstavljaju softverski apgrejd koji nije unatrag kompatibilan sa ranijim verzijama. Svi korisnici moraju apgrejdovati svoj softver da bi nastavili da potvrđuju i verifikuju transakcije. Oni koji ne apgrejduju svoj softver postaju odvojeni od mreže i ne mogu verifikovati nove transakcije. Ono što se međutim dešava, je da hard forkom nastaju dva odvojena lanca, od kojih apgrejdovani postaje glavni, ali ovaj drugi koji funkcioniše po starim pravilima ne prestaje da postoji automatski. Dokle god ima korisnika na tom sporednom lancu, on nastavlja da postoji.

Hard forkovi mogu biti planirani ili izazvani nekom kontroverzom:

Planirani hard forkovi

Planirani hard fork je apgrejd protokola koji je uglavnom naveden na roadmap-u projekta od samog starta. U nekim slučajevima je pridodat kasnije, kao rešenje za neki određeni problem, ili je pak došlo do konsenzusa u zajednici okupljenoj oko neke kriptovalute da se uvede neka bitna promena, pa su developeri sproveli odluku oko koje su se oni složili. U svakom slučaju ne dešava se neočekivano ili iznuđeno, već predstavlja stvarno unapređenje funkcionalnosti nekog blokčejna. Pošto donosi nedvosmisleno unapređenje, cela zajednca, predvođena glavnim developerima na projektu, prelazi na novu verziju softvera, to jest novi lanac. Ovo rezultuje nestanku starog lanca, jer ne postoje razlozi da neko ostane na starom lancu. Tako da nakon ovakvih planiranih hard forkova ne dolazi do kreiranja novih coin-a. 

Primeri dosadašnjih planiranih hard forkova:

Ethereum-ov ‘Byzantium’: Ovaj hard fork je bio prva faza Eterijumovog dvofaznog plana unapređenja, dogodio se oktobra 2017 godine i predstavljao je unapređenje baze blokčejna za poboljšanu skalabilnost i integraciju privatnih transakcija

Monero: Januara 2017, Monero je sproveo vrlo važan hard fork da bi unapredio privatnost i sigurnost mreže uvođenjem funkcije koja se naziva ‘Ring Confidential Transactions’(RCT)

Hard forkovi nastali sporovima 

Ovi hard forkovi nastaju kao rezultat neslaganja u okviru zajednice okupljene oko neke kriptovalute, što na kraju dovodi do toga da jedan deo zajednice stvara novi lanac(iz njihove perspektive bolji lanac). Uvode se značajne promene na lancu, kao recimo kod nastanka Bitcoin Cash-a. Sam Bitcoin je imao dosta ovakvih forkova, nakon kojih su nastajali novi coin-i, kao što su pored Bitcoin Cash-a i Bitcoin Gold, Bitcoind Diamond itd. 

Primeri ovog tipa forkova:

Bitcoin Cash – hard fork Bitcoin-a orkestriran od strane dela zajednice koji su želeli da povećaju skalabilnost Bitcoin-a kroz povećanje veličine blokova sa 1mb na 8mb. Ovo je omogućilo da više transakcija stane u jedan blok što je trebalo da umanji proviziju koju korisnici plaćaju, i da spreči eventualno stvaranje uskog grla na blokčejnu Bitcoin-a nakon povećanja broja korisnika. Sve je na kraju rezultovalo stvaranjem nove kriptovalute.

Ethereum Classic – Eterijum je imao fork koji je sproveden u svrhu redukovanja efekata haka, koji se desio na jednoj od njihovih aplikacija(pod imenom DAO). Međutim, mali deo zajednice se protivio promeni lanca po bilo koju cenu, kako bi sačuvali dotadašnju prirodu nepromenjivosti. Kako su core developeri i većina zajednice nastavili sa hard forkom, ovaj manji deo zajednice ostao je na starom lancu koji se danas zove Ethereum Classic. Prvi su zadržali simbol ETH, dok su drugi ga drugi morali promeniti u ETC. 

Spin-off hard forkovi 

Pošto je Bitcoin-ov protokol open source, svako može da pregleda bazu kodova, i pravi promene na njima, radi stvaranja novih coin-a sa novim osobinama. Na primer, Litecoin je nastao kao fork Bitcoin-a, promenom njegove baze kodova. Osobine koje su promenjene kod Litecoin-a u odnosu na Bitcoin su:

• Prosečno vreme od 2.5 minuta za pronalaženje novog bloka, u odnosu na 10 minuta kod Bitcoin-a
• Drugačiji konsenzus mehanizam koji se zove Scrypt, za razliku od Bitcoin-ovog SHA256
• Ograničena zaliha od 84 miliona coin-a umesto Bitcoin-ovih 21 miliona 

Još neki primeri kriptovaluta koji su nastali na ovaj način hard forkom Bitcoin-ovog lanca:

• Namecoin
• Peercoin
• Dogecoin
• Auroracoin

Fenomen besplatnih coin-a

Da, dobro ste videli, rekli smo besplatnih. Hard forkovi su lepo prihvaćeni u zajednici zbog izdavanja ‘besplatnih coin-a’. Pošto se lanac faktički replikuje usled hard forka, vlasnici coin-a na originalnom lancu imaju priliku da dobiju nove coin-e sa novog lanca. Postoji nekoliko metoda(nabrojane nisu sve koje postoje) kako doći do ovih coin-a:

• airdrop
• upotreba privatnog ključa sa starog lanca, na novom lancu
• usmeravanje noda sa starog originalnog lanca na novi lanac

Zaključak

Hard forkovi su u ovom trenutku neizbežan aspekt kriptovaluta. Neki su legitimni, drugi su bili sredstvo za prevaru. Međutim, mora se poštovati pravo zajednice da razvija ovakve projekte ako ćemo ostati verni konceptu dencentralizacije i open source kodova, koncept na osnovu kog je i sam Satoshi predstavio svetu Bitcoin kod. 

Postoji puno dezinformacija koje se šire u kontekstu hard forkova, njihove prirode, implementacije, i akvizicije od strane vlasnika coin-a. Ovo je stvorilo veliku količinu sumnji i cinizma, unutar većeg dela zajednice prema projektima koji nastaju na ovaj način. Stoga je važno zapamtiti da su neki od ovih projekata apsolutno legitimni i u nekim slučajevima čak poboljšava originalni softver.

Pored svih kontroverzi koje okružuju hard forkove, definitivno postoje benefiti koje oni donose u kripto zajednicu. Forkovi su na kraju krajeva jedan od načina koji osigurava svima u zajednici mogućnost da imaju svoj glas; investitori i majneri imaju sredstvo reagovanja u slučaju da se snažno ne slažu sa timom developera neke kriptovalute. I dok će uvek biti tvrdokornih podržavalaca nekog originalnog lanca, koji preziru bilo kakvu mogućnost hard forkova, treba zapamtiti da su svi projekti u stvari nastali na osnovi jedne originalne ideje koju je izneo Satoshi u svojoj kreaciji Bitcoin-a. Čak i sam Satoshi duguje neke od ideja, uključujući i sam Proof of Work protokolm inovacijama developera prethodnika, koji su ranije istraživali mogućnost uvođenja digitalne valute. 

The post Šta predstavlja pojam ‘fork’ u svetu kriptovaluta? appeared first on Kripto Online.